Митрополит Јоаникије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служио помен Митрополиту Амфилохију: Био је апостол нашег доба и велики Христов јерарх. Кроз његова дела и његов лик можемо назрети Христа

На данашњи дан пре две године упокојио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије. У Саборном храму Христовог Васкрсења служена је литургија. Литургију је служио митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслужење више архијереја Српске православне цркве.

Поводом друге годишњице од упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија, на дан његовог упокојења, 30. октобра 2022. љета Господњег, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије началствовао је Светом архијерејском литургијом у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења. Саслуживали су Његово високопреосвештенство Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије из Православне цркве чешких и словачких земаља, преосвећена господа епископи: брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, оци Теологос и Лука из манастира Григоријата, као и свештенство и монаштво из више епархија Српске православне цркве у молитвеном присуству вјерног народа.

У литургијској проповиједи након прочитаног зачала из Јеванђеља сабранима се обратио отац Лука, из манастира Григоријата, који је заблагодарио Господу на прилици и Митрополиту на позиву, да буду присутни данас овдје на овој Светој литургији и парастосу Митрополиту Амфилохију.

“Благодат Светога Духа поплавила је у овом тренутку овај храм, као што испуњава сваки православни храм за вријеме божанствене Литургије. Али такође поплавила је и благодат Божија овај храм у овом моменту зато што смо сви дошли овдје данас да се помолимо за упокојење душе блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Дошли смо, такође, и једна мала делегација свештеног манастира Григоријата, зато што нас је личност Митрополита повезала са овим мјестом и генерално са српским народом”, бесједио је отац Лука.

Објаснио је да повезаност ове обитељи са блаженопочившим Митрополитом потиче и од његове духовне везе, љубави и пријатељства, са блаженопочившим о. Георгијем, игуманом свештеног манастира Григоријата. Упознали су се 1970. године када су били на студијама на Теолошком факултету у Атини, а повезао их је Свети Јустин Поповић: “Аскетски лик Светог Јустина Поповића, његова духовност и његова љубав за Христа, сјединила је ову двојицу људи. Митрополит Амфилохије, држећи се предања Светог Јустина, пројавио је предање Цркве у њеном континуитету и због таквога предања ми смо пратили нашег блаженопочившег игумана, а преко њега и Митрополита Амфилохија кога смо завољели и увијек смо га вољели и сада, када више није међу нама, највише га волимо.”

У наставку свог поучног слова отац Лука је казао да теологија која карактерише личност Светог Јустина, оце Амфилохија и Георгија је заправо једна свакодневна борба против човјекоцентризма (хуманизма), односно филозофије живота без Христа, што је први гријех човјеков из кога проистичу сви други гријехови људски. Даље је казао да нам Свето јеванђеље даје рјешење како да превазиђемо човјекоцентризам и постанемо Божији људи. Овај храм, како је казао, један је од знакова постојања богочовјечанства, подсјетивши на Митрополитове ријечи, изговорене прије него што ће направити овај храм, да је један град без свештенога храма као тијело без срца.Такође је подсјетио на једну бесједу Митрополитову, коју је написао на грчком језику, гдје каже да добротољубиви покрет на Балкану јесте заправо прави одговор на хуманизам који долази из Европе.

Амфилохије је био апостол нашега доба и на њега се може применити реч Светог апостола Павла: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!

“Причињава нам велику радост зато што ви, благочестиви српски народ, не прихватате такве утицаје хуманизма, као што смо и недавно могли да чујемо у бесједи Свјатјејшег Патријарха Порфирија. Свака наша лична одбојност према хуманизму, свака наша разумна дистанца од хуманизма јесте један принос Христу.”

На крају отац Лука је поручио да наша пала људска природа тражи да се понашамо човјекоцентрично, али да нам је Господ показао прави пут којим треба да ходимо.

“Наш Бог је небески жетелац, баца свакога дана сјеме благодати на нас, бодри нас свакодневно да се боримо, да у нашим срцима изникне то сјеме које је Господ посијао, али да да свој плод не само у неком броју тридесет или четрдесет него у стотини. Тражим молитве Високопреосвећеног Митрополита и осталих светих архијереја, као и молитве побожног свештенства и вас благочестивог вјерног народа, да сви наставимо нашу борбу и истрајемо у обожењу, јер заправо учење Светог Јустина и наших светих отаца Амфилохија и Георгија, јесте заправо идење ка обожењу.”

На крају Свете службе Божије, одслужен је парастос светопочившем Митрополиту Амфилохју, а потом се сабранима обратио Високопреосвећени Владика Јоаникије, који је заблагодарио браћи саслужитељима, амбасадору Руске Федерације у Црној Гори, вјерном народу, што су се данас сабрали у великом броју на ову свету службу, да се заједнички Богу помоле и причесте Светим тајнама Христовим и посебно да се молитвено сјете нашега Митрополита Амфилохија, велике личности васељенских размјера.

Када гледамо на његов живот од рођења па до упокојења, посебно када гледамо на његова дјела, можемо назрети Христа кроз његов лик, јер немогуће је да човјеку успије у овоме животу да остави тако дубоки траг, да учини тако велика дјела, не само што је подигао овај храм и храм у Бару и многе светиње по Црној Гори обновио

“Када гледамо на његов живот од рођења па до упокојења, посебно када гледамо на његова дјела, можемо назрети Христа кроз његов лик, јер немогуће је да човјеку успије у овоме животу да остави тако дубоки траг, да учини тако велика дјела, не само што је подигао овај храм и храм у Бару и многе светиње по Црној Гори обновио, не само то што је сабрао дјецу и народ у храм Божији, што је привео Христу, него и то колико је претрпио од противника, који су на сваки могући начин гледали да спријече њега и његово дјело”, бесједио је Митрополит Јоаникије.

Додавши да је блаженопочивши прошао један трновити пут, али да је имао Христа у своме срцу и да се никада није жалио, Владика Јоаникије је казао да је он био апостол нашега доба и да се на њега може примијенити ријеч Светог апостола Павла: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!

Подсећајући присутне на блаженопочившег Митрополита, истакао је да је он био неуморан те да га нико није могао пратити чак ни у последњим годинама његовога живота. Пред сами крај свога живота, када се разболио од корона вируса, говорио је: Бог ми је дао такву прилику да састрадавам са милионима људи који су заражени, а многи од њих и умиру. 

“Он је, драга браћо и сестре, запамћен у цијелој православној васељени као велики Христов јерарх. Пособно нам је драго што су га запамтили и са великом љубављу га помињу браћа Светогорци. Данас сте чули ријеч нашега драгог брата у Христу и великог пријатеља оца Луке из манастира Григоријата. То открива само да је и наш Митрополит био по духу Светогорац. А и како би могао издржати све тешкоће и свој трновити крстоносни пут са много оспоравања, како рекосмо, да није био човјек Духа Светога – Божији човјек”, рекао је Митрополит.

Истичући да блаженопочивши није марио ни за шта на овоме свијету, чак ни за свој живот, само да Господу угоди и да се жртвује за своју Свету цркву и свој народ, Владика Јоаникије је посвједочио да је такав био свуда… и у Светом архијерејском сабору и на Сабору на Криту и на васељенском плану.

Њега су све ране, све тешкоће свих хришћана, ако хоћете и сваког човека, болеле. Он је био састрадална душа која осјећа патње своје пастве и својих ближњих, на крају и свакога човека

“Њега су све ране, све тешкоће свих хришћана, ако хоћете и сваког човјека, бољеле. Он је био састрадална душа која осјећа патње своје пастве и својих ближњих, на крају и свакога човјека”, казао је Високопреосвећени.

Подсјетивши на његову жртву за Косово и Метохију, нагласио је да је он био као и Његош у свом времену, како је то Иво Андрић рекао, трагични јунак косовске мисли те да је продужио Његошеву и косовску и ловћенску мисао.

“На крају, због његове жртве, он се настанио у наручје Христово, али се истовремено настанио и у срцима и души свога народа и ту му је мјесто. Иако је отишао, али пошто пребива у души свога народа, он је и даље са нама и кријепи нас, не само својим примјером него и својим молитвама које узноси пред пријестолом Божјим за све нас. Нека би вас за ову љубав коју имате према своме љубљеноме блаженопочившему архипастиру, Бог обилно наградио и окријепио и правим путем руководио у све дане вашега живота. Да вас његов примјер увијек охрабрује, јер имамо доста тешкоћа и искушења у свим временима, па и данас, а биће их и убудуће. Али он нам је као Божији човјек показао прави пут, заправо сјединио нас са Господом и Спаситељем нашим Исусом Христом, који је Пут Истина и Живот”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Потом су се архијереји и народ Божији сабрани у Христу помолили на гробу светопочившег Митрополита Амфилохија у крипти храма, тачније у параклису посвећеном Светом Амфилохију Иконијском по којем је светопочивши Митрополит и добио своје монашко име.

Данашњем молитвеном сабрању присуствовали су Његова екселенција г. Владислав Маслеников, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори, представници јавног и културног живота.

***

У оквиру Дана Митрополита Амфилохија, који су почели 28. октобра, у крипти Саборног храма вечерас у 19 часова ће се одржати вече посвећено академику Матији Бећковићу, као и додјела награде ,,Извиискра Његошева”. Током ове свечане вечери говориће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, академик проф. др Јован Делић, предсједник жирија, проф. др Иван Негришорац, члан жирија и академик Матија Бећковић.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић) уснуо је у Господу 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског. Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.

Вјечнаја памјат нашем вољеном Митрополиту Амфилохију!

(mitropolija.com, Спутњик)