Пламен „Рио Тинта“ и даље тиња - Шта нам упад на скуп у Метрополу говори о спремности друштва на дебату о литијуму?

Недостатак стручних разговора и преовладавање политичких и других интереса над интересима грађана Србије, кулминирали су јуче немилим сценама у хотелу Метропол, где је дошло до прекидања панела о рудним ресурсима и свађе међу супротставјеним странама. Саговорници Данаса подељених су мишљења о пројекту Рио Тинта у Србији, али су сви сагласни да дијалог о овој теми не постоји.

Представници Савеза еколошких огранизација Србије (СЕОС) јуче ујутро су испред хотела Метропол у Београду, у ком се одржавао панел о рудним и минералним ресурсима Србије, организовали конференцију за медије.

Након тога, они су упали у хотел и прекинули овај панел на ком су, између осталих, учествовали амбасадори неколико земаља у Србији, као и различите стране компаније, међу њима и Рио Тинто.

Овај догађај дошао је као кулминација вишегодишњих препирки о рудним богатствима Србије и копањима, од којих је највећу пажњу јавности привукао пројекат „Јадар“, ове аустралијско-британске компаније.

Председник удружења „Не дамо Јадар“ Златко Кокановић за Данас оцењује да је тај панел „бахато понашање власти у Србији“.

„Они су позвали стране инвеститоре да нас распродају и довели су амбасадоре из Аустралије, Канаде, Шведске и Финске, а на списку званица су и представници компаније Рио Тинто. Сви они расправљају о минералним ресурсима без да се народ у Србији пита да ли је он за продавање природних богатстава и наше имовине“, каже он.

Како објашњава, они су дан пред одржавање скупа „питали организаторе о овом пропусту“.

„Позвали смо број који је био постављен на сајту везаном за овај панел, да питамо да ли може да присуствује неко из локалне заједнице. Они су рекли да су позвани представници локалне заједнице, а на наше питање ко од њих је позван, они су нам прекинули везу. То њихово понашање је само изиритирало јутрошње догађаје“, наводи Кокановић.

Он појашњава шта је био разлог за прекидање панела.

„Не знам да ли било ко од њих има имовину у Недељицама, у Прањанима, у Добрињи, у Хомољу… али они су решили да нас распродају. Наша реакција је била оваква да дамо до знања страним инвеститорима да тамо постоје неки мали људи који само хоће да живе своје животе и ништа друго“, указује Кокановић.

Он додаје да су јуче ујутро сазнали да је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић отказала свој долазак и гостовање на овом панелу.

Међутим, из Министарства рударства и енергетике за Данас негирају ове наводе.

„Министарство ни на који начин није учествовало у организацији конференције. Упркос неистинама које су пласирали поједини активисти, наше учешће данас није било планирано“, гласи одговор министарства.

„Залажемо се за дебату о свим важним питањима за државу и грађане у складу са законом и законским процедурама. Осуђујемо насилно понашање сваког појединца, а пре свега ширење дезинформација“, наводе они.

Професор Шумарског факултета и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду Ратко Ристић за наш лист наводи да је панел био део „једне опште агенде Владе Србије“.

„Организован је скуп, који подржава Влада Србије, са амбасадорима Канаде, Аустралије, Финске, Шведске и са директорима вишег и нижег нивоа Рио Тинта и разним корпоративним директорима, као и адвокатима који су припремали све те законе о рударству и геолошким истраживањима. То је етапно све водило да се инвеститорима направе најбољи могући услови и све се то ради у контексту када је свима јасно да постоји огромно незадовољство људи на локалу који би требало да буду у непосредној близни тих рудника“, каже Ристић.

То је, како додаје, показатељ отуђености политичке елите која управља Србијом и једног суштинског неразумевања потреба сопственог народа.

„Тај догађај је требало да тапацира ту аутодеструктивну политику, где се Србија претвара у шведски сто за корпорације и у томе има подршку наше власти. Притом су главни гости амбасадори Канаде и Аустралије, које су много веће од Србије територијално и све те минералне ресурсе имају у много већим количинама тамо, а они промовишу своје компаније које би то да раде овде, а питање се поставља зашто би они то да раде овде“, каже Ристић.

Одговори на то су, каже, једноставни.

„Невероватан коруптивни потенцијал власти, никакви стандарди заштите животне средине и један осећај да могу овде да ураде све шта хоће. Овај отпор народа и дела наше интелектуалне и стручне елите показује да они неће моћи да раде шта хоће“, наглашава он.

Ристић је појаснио како је дошло до прекида панела.

„Нешто што је требало да буде само протест и исказивање незадовољства, претворило се у један сасвим оправдан и логичан догађај када је окупљена маса упала у ту салу и рекли смо шта мислимо о томе“, каже он.

О самом статусу Рио Тинта у Србији и њиховом пројекту, Ристић наводи да одговор о томе могу да дају само Ана Брнабић и Александар Вучић.

„Они су најодговорнији за то што ови још увек гаје неку наду да ће моћи нешто да реализују“, поручује он.

Какав је статус Рио Тинта у Србији и докле се стигло са пројектом „Јадар“?

Из компаније Рио Тинто у Србији за Данас истичу да они и даље верују у Пројекат „Јадар“.

„Верујемо у то да се јадарит може одрживо експлоатисати и прерађивати и да може значајно допринети економији Србије и трансформацији целокупне српске индустрије“, кажу они.

Ипак, како додају, то не зависи само од њих.

„Поштујемо одлуку Владе Србије из јануара 2022. године, и све наше активности су у складу са правним статусом наше компаније“, објашњавају из ове компаније.

Адвокат и оснивач Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) Јован Рајић подсећа да је тај пројекат званично суспендован.

„Ипак, мислим да у главама оних који желе да га реализују идеја свакако живи. Ту мислим на самог инвеститора, али и на државу, персонификовану пре свега у лику председника, који нас свако мало подсећа како смо најглупљи народ у Европи јер одбијамо благостање и економски просперитет који ће нам рударење литијума донети“, наводи он.

Оно на чему РЕРИ инсистира, како каже Рајић, јесу процедуре и транспарентност, чега до сада, додаје, није било.

„Нисмо технички експерти па да непосредно знамо да ли је овај пројекат штетан или није, али слушамо струку, а струка јасно каже да се у постојећим околностима овај пројекат не може реализовати без озбиљне штете по животну средину“, објашњава наш саговорник.

Рајић истиче да се они залажу за то да се кроз процедуре и учешће заинтересоване јавности и струке дође до коначне одлуке.

Дипломирани инжењер технологије Душан Благојевић за Данас каже да док се не види пројекат, не може да се зна колика би била потенцијална штетност пројекта „Јадар“ на животну средину.

„Уколико су утицаји на животну средину преко граничних вредности, тај пројекат се одбија“, наглашава наш саговорник.

Како је додао, према ранијим искуствима, оваква врста копања руде не остварује значајан утицај на животну средину.

Благојевић поручује да је ископавање литијума еколошки безбедније од копања бакра какво имамо у источној Србији.

„Сасвим је друга прича социјално-економска анализа овог пројекта, у смислу да ли је копање литијума економски исплативо“, наводи он.

Академик и геолог Владица Цветковић за наш лист да су у причу очигледно уплетени различити интереси.

„Интереси компаније су јасни, она жели да јој се врати уложено и уз то што већи профит, наш проблем је што ми нисмо у стању да дефинишемо своје“, сматра он.

Цветковић додаје да се тензија ствара из погрешних разлога.

„Оно што тренутно радимо, то је да из оправданог неповерења према власти говоримо „марш“ свима унаоколо, па и рударству као делатности“, указује он.

Наш саговорник сматра да о предностима и манама овог пројекта треба да говоре они који стварно познају детаље о пројекту.

„Када би се само такве особе оглашавале, разговор би био могућ, али о пројекту углавном причају они који су о томе само слушали од других (и то углавном оно што су и желели да чују). Да су у Метропол ушли само они који знају одговор на питање да ли би у Јадру била подземна експлоатација или површински коп, панел вероватно не би био прекинут“, наводи Цветковић.

Зашто нема дијалога?

Душан Благојевић наглашава да ова ситуација већ превазилази оквире нормалног.

Он додаје да се ова тема политизује да би то некоме донело гласове, али да то, с друге стране, не значи да неко може људе присилно расељавати.

„Немогуће је да постоји стручни дијалог на ову тему, јер је држава поларизована и све је или црно или бело“, наводи Благојевић.

Он сматра да се о овој теми највише оглашавају људи који за њу нису стручни.

„Мене је занимало зашто се нико са Технолошког факултета не оглашава на ову тему, али сам схватио да се не оглашавају јер не желе да их после развлаче по друштвеним мрежама и називају их ботовима“, указује наш саговорник.

Из компаније Рио Тинто за Данас указују да још увек има много дезинформација о пројекту.

„На располагању смо да отворено разговарамо са свим заинтересованим странама у Србији како би у потпуности разумеле пројекат, мере предвиђене за заштиту животне средине и користи које би могао донети“, наводе они.

Међутим, како додају, такав дијалог је могућ само са онима који заиста желе да разговарају са њима.

„Дебата о Јадру утемељена на аргументима је у интересу свих. Све остало је само покушај привлачења медијске пажње у коме нећемо учествовати. Сматрамо да само након широке дебате утемељене на чињеницама треба разматрати каква је будућност Пројекта „Јадар“, међутим то није одлука коју компанија може донети“, кажу из Рио Тинта.

Јован Рајић, међутим, подсећа да је претходног месеца требало да буде одржан панел у оквиру конференције у организацији БЦБП-а на коме су, поред њега, позване да говоре и министарка енергетике Ђедовић Хандановић и директорка Рио Тинта у Србији Маријанти Бабић.

„Оне су најпре потврдиле учешће, а онда једна, па друга отказале свој долазак. Толико о спремности да се о овој теми разговара са неким ко аргументовано изражава сумњу у могућност реализације овог пројекта без озбиљног негативног утицаја на животну средину“, поручује он.

Владица Цветковић каже да нема сумње да би се бољим дијалогом на ову тему дошло до неких решења.

„Не може се све решити само разговором, али такође важи да без њега нема решења ни за шта“, објашњава он.

Он напомиње да о истраживању литијума у Србији није никада ни успостављен дијалог.

„Било је само мање или више неуспешних покушаја у који убрајам и скуп у САНУ. Данашњи прекид панела је доказ за ово што говорим, то је пример појаве коју антрополози зову „еконативизмом“, што је друго име за домородачки приступ у заштити животне средине. Никада и ни у каквом контексту не бих био за упад и прекид нечијег разговора“, закључује Цветковић.

(Данас)