Пиштаљка: Синиша Мали сам од себе откупио фирму за 500.000 евра и тим новцем финансирао куповину станова у Београду и Бугарској

Агенција за борбу против корупције други пут је доставила Пиштаљци документацију о ванредној контроли имовине и прихода градоначелника Београда Синише Малог у којој је опет сакрила јавне податке о функционеру као што су сумњиве новчане трансакције које испитују надлежни државни органи због сумње да је градоначелник Београда умешан у „прање новца“. Агенција се тако још једном оглушила о закон и решење Повереника за информације од јавног значаја да овакви подаци нису приватни и да не би требало да буду заштићени.

Иако Агенција наставља да дозира информације о Малом „на кашичицу“, па и овај пут открива само део тражених јавних података, увидом у те – до сада скривене информације – јасно је да није било никаквог националног интереса који би био угрожен откривањем података о градоначелнику Београда, како је то Агенција тврдила.     

Тешко да је Агенција штитила државу тако што је до сада од јавности скривала податак да градоначелник поседује три пиштоља и да постоји сумња да је два стана и четири гараже у београдском луксузном комплексу „Оази“ и један стан у Бугарској платио новцем који је „опран“. Некретнине у Београду Мали је купио од тајкуна Петра Матића.

Наиме, у документацији коју је Пиштаљка добила пише да је банка „Hypo Alpe-Adria“ 2009. године пријавила Синишу Малог Управи за спречавање прања новца због сумњиве трансакције од 525.000 евра. Мали је пола милиона евра на свој рачун примио када је практично сам себи продао фирму „Ferdi Genetics“, о чему је већ писао Крик.

„Ferdi Genetics“ је београдска фирма која је била у власништву Синише Малог. Њу је Синиша Мали у септембру 2009. године продао офшор фирми „Alessio investment ltd“ која је регистрована на Британским Девичанским Острвима. У то време директор фирме „Alessio investment ltd“ био је Синиша Мали. Представништво ове фирме у Србији било је регистровано на адреси градоначелниковог стана у „Оази“ који је после развода припао његовој бившој супрузи Марији Мали. Марија Мали је 2009. године била директор представништва офшор фирме „Alessio investment ltd“ Представништво је 2010. године угашено и избрисано из Агенције за привредне регистре. Директор фирме „Ferdi Genetics“ и после продаје, а све до априла 2013. године био је брат Синише Малог, а адреса „Ferdi Genetics“ била је у стану оца Синише Малог.

У образложењу сумње на прање новца коју је банка пре осам година доставила Управи за спречавање прања новца наводи се да је „Ferdi Genetics“ фирма „са једним запосленим и незнатним финансијским показатељима“ плаћена пола милиона евра и да је за плаћање фирма „Alessio investment ltd“ користила рачун у швајцарској банци „UBS AG“. UBS је иста она банка која је главни актер велике афере око утаје пореза и скривања рачуна америчких држављана коју је открио један од најпознатијих узбуњивача у свету, некада службеник ове банке, Бредли Биркенфелд. Због тога што је помагала богатим Американцима да сакрију новац и у Швајцарску пребаце око 20 милијарди долара, UBS је америчкој држави морала да плати казну од 780 милиона долара.

У извештају о ванредној контроли имовине и прихода градоначелника Београда, Агенција за борбу против корупције пише да је Синиша Мали 525.000 евра потрошио тако што је купио некретнине – стан од 160 квадрата у београдском комплексу „Оаза“ вредан 400.000 евра који је плаћен 1. октобра 2009. године и, три године касније, стан у Бугарској, у насељу Свети Никола на Црном мору вредан 92.880,48 евра. Остатак новца искористио је за отплату кредита за још један стан и четири гараже у „Оази“. У извештају пише и да градоначелник није пријавио Агенцији да уопште поседује девизни рачун на који је примио сумњиву трансакцију и да је Агенција за овај рачун сазнала у другој ванредној контроли због чега га је Агенција казнила мером упозорења 2015. године.

Међу подацима које је Агенција до сада крила су и информације о томе којих то 29 некретнина поседује градоначелник и његова најужа породица, као и шта имају од покретне имовине. У извештају о имовини Синише Малог, у којем је Агенција склонила заштиту са јавних података, пише да Синиша Мали након развода поседује петособан стан и гаражу, а да његова бивша супруга поседује све остале некретнине  – три стана, четири гараже, два пословна простора, преко 1000 м2 земљишта под зградама, око 8000 м2 шуме, две њиве укупне површине око 1300 м2, два воћњака и једну ливаду од 1000 м2. Некретнине које Марија Мали поседује налазе се у Београду и Трстенику и стекла их је деобом имовине после развода и наслеђем. Агенција је такође до сада крила да је Синиша Мали власник три пиштоља марки „sig sauer“, „beretta“ i „glock“.

Агенција за борбу против корупције ове информације доставила је Пиштаљци тек након што је Повереник донео закључак по ком је Агенцији претила новчана казна у случају да не достави документа, иако је Пиштаљка списе тражила још у децембру 2016. године. Агенција је прво одбила наш захтев за информације од јавног значаја тврдећи да тиме штити „правну сигурност функционера“. На њихову одлуку смо се жалили Поверенику који је одлучио да Агенција мора да достави списе из ванредне контроле имовине и прихода градоначелника јер су то јавни подаци. Поступајући по наредби Повереника Агенција је пре скоро два месеца доставила документа у којима је затамнела, поред приватних података и велики део јавних информација. Пиштаљка је наставила да инсистира да нам се доставе подаци на које сваки грађанин има право. Прво смо од Агенције захтевали да открију делове које су прецртали црним маркером, а када су нас одбили, тражили смо од Повереника да изврши своје решење.

Повереник је у два наврата слао отворена писма Агенцији и позивао ову институцију да поштује закон, али тек када им је запретио новчаном казном – Агенција за борбу против корупције послала је документа која објављујемо уз овај текст. Агенција међутим и даље штити податке о износима трансакција, иако је Повереник изнео став да то нису приватни подаци. Такође, Агенција за борбу против корупције ни овај пут није доставила документа која је приликом контроле имовине Синише Малог добила од Управе за спречавање прања новца и од Вишег јавног тужилаштва. Агенција тврди да су ова документа „строго поверљива“. Није међутим јасно како су ова документа класификована за тајну од националног значаја и како су она достављена Агенцији када у тој институцији нема ниједног запосленог који, по закону сме да рукује оваквим подацима, о чему је Пиштаљка већ писала.

(Пиштаљка – Снежана Ђурић)