Петиција групе интелектуалаца и јавних личности који траже оставку председника САНУ Владимира Костића

 Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу проф. др Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним да он поднесе оставку

Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање велике и важне годишњице – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији.

Износећи личне ставове о овом питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до сада, непосредно или посредно, предлагао је да се прихвати противправна одлука албанских политичких представника са Косова и Метохије из 2008. године и тако суштински призна једнострано проглашена „независност“ јужне српске покрајине. Овакво залагање не само да је противуставно и лишено логике правних, историјских, економских, безбедносних, политичких и других наука већ је и дубоко неморално. На такав начин би се нашим сународницима, али и свим становницима Косова и Метохије лојалним Републици Србији послала недвосмислена порука да су препуштени сами себи, са свим последицама које то доноси.

Објашњавајући свој став политикантским паролама, заобилазећи низ лако проверљивих чињеница, председник Српске академије наука и уметности покушао је и да релативизује налазе огромног броја истраживача који су своје радове посветили проблему Косова и Метохије, као и решењу којем Србија треба и може да тежи. Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу проф. др Владимир Костић налази – како за српску науку и културу, тако и за развој државе и друштва у целини, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним и најбезболнијим потезом да председник поднесе оставку. На тај начин би се сачували углед, достојанство и легитимитет Српске академије наука и уметности.

Уколико се то не догоди, забринути смо да највећа жртва покушаја штетног политичког мешетарења једног човека може бити установа основана уредбом кнеза Михаила Обреновића далеке 1841. године.