Петер Хандке за „Цајт“: Никад се нисам клањао пред Милошевићем; Сукоб у бившој Југославији био је братоубилачки рат, за мене се радило о правди за Србију

Аустријски писац Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност за 2019. годину, бранио је своје ангажовање у корист Срба у време рата у бившој Југославији и рекао да се никад није клањао пред Слободаном Милошевићем.

"Ни у једном тренутку се нисам клањао (пред Милошевићем), ни у себи, ни отворено", рекао је 76-огодишњи Аустријанац у интервјуу за лист Цајт (Дие Зеит), први од када му је додељена престижна Нобелова награда за књижевност у октобру у коме говори о свом контроверзном ангажовању.

"Видео сам га само једном, био је затвореник у Хагу", рекао је Хандке у том дугом интервјуу вођеном у Шавилу, париском предграђу где живи већ годинама.

"Желео сам да га чујем. Адвокат бившег председника ме питао да ли желим са њим да разговарам. Слушао сам шта је он имао да каже", рекао је Хандке.

Упитан о присуству на Милошевићевој сахрани 2006. године, што је изазвало скандал, Петер Хандке је рекао "наравно да сам био тамо. На једним од последњих гласања он се изјаснио за то да Југославија не буде растурена. Његов гроб је такође гроб Југославије. Јел смо заборавили да је та држава основана против Хитлеровог Рајха?", питао је он.

Хандке је 1996. после сукоба у Босни и Хрватској објавио памфлет "Правда за Србију" која је изазвала велику полемику.

Он је 1999. такође осудио НАТО бомбардовање Србије изведено да би се Милошевић натерао да повуче своје трупе са Косова.

"Ниједна реч коју сам написао о Југославији није за осуду, ни једна. То је књижевност", рекао је писац.

"Наравно да сам био једини. Ја сам Југословен преко мајке и преко брата моје мајке који је студирао у Марибору.... Југославија за мене нешто значи", рекао је Хандке чија је мајка Словенка из аустријске покрајине Корушке.

Он је додао да се за њега радило о "правди за Србију". Говорећи о сукобу у бившој Југославији рекао је да је то био "братоубилачки рат" и да "нема ништа горе од братоубилачког рата".

"Колико Срба је живело у Хрватској, у Крајини. И одједном је требало да они буду инфериоран народ у сопственој земљи", рекао је он.

Додела Нобелове награде Хандкеу изазвала је талас оспоравања, посебно на Балкану где су и даље дубоке ратне ране, наводи Франс прес.

Међу онима који оспоравају ту награду су преживели и родбина страдалих у Сребреници 1995. године.

Шведска академија брани своју одлуку о додељивању Нобелове награде за књижевност аустријском писцу, наводећи да је Хандке давао провокативне изјаве, али да није подржавао крвопролиће.

Хандке је рекао је да је управо чистио своје ципеле када је звонио телефон да му јаве да је добио Нобелову награду. Рекао је да је видео оцртан број на телефону и помислио да је Холандија, а очекивао је позив из Холандије, али то је био Стокхолм. Упитан да каже да ли се обрадовао тој награди он је одговорио: "То је било нешто друго. То је био велики мир у мени. Али осетим га поново понекад, стално се враћа".

Уручење награда биће 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела.

(Бета)