Petar Iskenderov: Pojačati prisustvo Rusije na Balkanu

Savet bezbednosti OUN će 17. maja razmotriti situaciju na Kosovu i u BiH. To što se na isto zasedanje stavljaju kosovsko i bosansko pitanje nije slučajno. Ovo uvezivanje treba da omogući SAD, V.Britaniji i Francuskoj da, na račun kozmetičkih ustupaka o Kosovu, od Rusije dobiju saglasnost za „reviziju Dejtona“.

OUN kao rekvizit i Balkan

Savet bezbednosti OUN će 17. maja razmotriti situaciju na Kosovu i najnoviji izveštaj generalnog sekretara OUN Ban Ki Muna o stanju u toj srpskoj pokrajini, otcepljenoj od Srbije u februaru 2008. godine. To je i prvo takvo zasedanje od kako je obelodanjen plan da se u Haškom tribunalu razmotri zahtev Srbije za ocenu legitimiteta kosovske pseudo-države. U toku je trgovina: rok za donošenje savetodavnog mišljenja i sadržina sudske odluke o Kosovu srpskim vlastima se uslovljava hapšenjem bivšeg komandanta armije bosanskih Srba, generala Ratka Mladića. Odgovarajući dogovori mogu biti precizirani već za vreme posete Beogradu 12. maja Glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Serža Bramerca.

U januaru su Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu u liku Pitera Fejta i albanske vlasti pokrajine po prvi put sinhrono obelodanili sadržinu zajednički pripremljenog „Plana za Severno Kosovo“, koji ima za cilj da se slomi srpski otpor i uspostavi kontrola albanskih struktura na celokupnoj kosovskoj teritoriji. Predaja lokalnih pravoslavnih manastira i dela administrativne granice između Kosova i ostale Srbije pod kontrolu kosovskih policajaca predstavlja prvu, ali nipošto i poslednju etapu u realizaciji tog plana.

Izveštaji generalnih sekretara OUN o Kosovu nikada se nisu odlikovali naročitom konkretnošću, dubinom analize i vizionarskim zaključcima i predlozima. Međutim, u najnovijem dokumentu, koji je pripremljen u ključnom za Srbiju i celokupni balkanski region trenutku, anemičnost izveštaja Ban Ki Muna posebno pada u oči. S jedne strane, on priznaje da je situacija i dalje „relativno mirna, ali krhka“ i posebno naglašava postojanje opasnosti od „povećanja napetosti“ na severu Kosova. S druge strane, rešenje problema koje on nudi ima deklarativni karakter i ignoriše ne samo pitanja statusa pokrajine, nego i najopasnije planove Prištine.

Uostalom, i sam Ban Ki Mun ne krije pravi cilj svog neodređenog izveštaja: to je težnja da se i dalje dobija „kontinuirana podrška“ od strane Saveta bezbednosti OUN i „još šire međunarodne zajednice“. Takva podrška omogućava misiji da sačuva privid značaja svoje mirovne funkcije i kroz odgovarajuće ounovske strukture dobije neophodno finansiranje. A sama OUN je u suštini priznala svoju nesposobnost, i što je još značajnije – odsustvo želje da se kosovskim sređivanjem bavi na delu, a ne na rečima.

U takvom poimanju svojih zadataka na Kosovu generalnog sekretara OUN i njegovog aparata zapravo je i koren kosovskog problema danas. Zapadne države – a Ban Ki Mun se preporučio kao poslušni izvršitelj njihove volje još dok je bio ministar inostranih poslova Južne Koreje – zainteresovane su za očuvanje rekvizit-uloge OUN na Kosovu i drugim regionima Balkana. To im omogućava da sprovode sopstvenu politiku, pokrivajući se jalovim OUN-ovskim mandatom. Pri tom se delovanje EU, NATO i drugih instituta „novog svetskog poretka“ na tom istom Kosovu, a takođe u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i drugim regionima Balkana, nipošto ne svodi na „potpomaganje pomirenja“ ili „stvaranje uslova za dijalog“.

Predstojeće zasedanje Saveta bezbednosti OUN 17. maja će to još jednom pokazati, pošto će, osim izveštaja Ban Ki Muna o Kosovu, na zasedanju biti saslušano još i izlaganje Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentina Incka. Austrijski diplomata će pokušati ubediti članove SB OUN da je neophodno fundamentalno preuređenje bivše jugoslovenske republike na načelima rigidne centralizacije – drugim rečima, „progurati“ u vidu specijalne rezolucije sa obavezujućom međunarodno-pravnom snagom onaj isti „butmirski proces“, koji je zaribao u oktobru 2009. godine zbog žestokog otpora bosanskih Srba. I to što se na isto zasedanje stavljaju kosovsko i bosansko pitanje nipošto nije slučajno.

Ovakvo uvezivanje treba da omogući SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj da, uz podršku niza nestalnih članova SB OUN (uključujući samu Bosnu i Hercegovinu, koju predstavljaju muslimanske vlasti Sarajeva), da na račun kozmetičkih ustupaka o Kosovu od Rusije dobiju principijelnu saglasnost na „reviziju Dejtona“. Imajući u vidu predviđeno za početak juna u Sarajevu održavanje reprezentativnog međunarodnog samita o Balkanu na nivou ministara inostranih poslova pod okriljem Evropske unije, Zapad je zainteresovan za što skorije deblokiranje „butmirskog procesa“. A to je moguće jedino u slučaju da se dobije decidna podrška Rusije na nivou odluka Saveta bezbednosti OUN. Otuda neophodnost za određenim manevrisanjem o Kosovu. Informacija kojom raspolaže autor ovog štiva omogućava tvrdnju da je upravo sa namerom Zapada da forsirano odigra bosanski scenarij u vidu gušenja Republike Srpske i povezano određeno zatišje na kosovskim frontovima. Tokom poslednjih nedelja albanskojezički mediji u Prištini aktivno razmatraju nameru zapadnih predstavnika da potpomognu organizaciju „tehničkih“ pregovora između Beograda i Prištine i spremnost da za sada prikoče realizaciju „Plana za Severno Kosovo“. Novo produženje rekviziterskih ovlašćenja Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu u zamenu za realno antisrpsko „preformatiranje“ Bosne i Hercegovine – takav je zapadni plan na zasedanju SB OUN 17. maja.

Ima li Rusija plan?

Sadašnji format međunarodne mirovne misije na Balkanu tek u minimalnoj meri odgovara interesima Rusije. Na Kosovu su realna ovlašćenja na osnovu zakulisnog sporazuma generalnog sekretara OUN i rukovodstva EU predata civilno-policijskoj misiji Evropske unije, koja sarađuje sa komandom natovskih mirovnih snaga KFOR. U Bosni i Hercegovini Moskva je u sastavu Rukovodećeg komiteta Saveza za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Međutim, još u junu 2003. godine ruski vojni kontingent je napustio sastav multinacionalnih Snaga za stabilizaciju u Bosni i Hercegovini (analogno je učinjeno i sa ruskim mirovnim prisustvom na Kosovu). Osim toga, Rusija je faktički odstranjena od kontrole transformisanja bosanske državnosti, od koje direktno zavisi sudbina lokalnih Srba. Što se Makedonije tiče, i tamo se osnovne poluge uticaja nalaze u rukama NATO i EU.

Sazrelo je kompleksno preosmišljavanje problema prisustva Rusije na Balkanu. Oslanjajući se na saradnju sa pojedinim državama i ekonomske poluge, neophodno je pojačati njegove vojno-političke komponente, koristeći široko tumačenje odluka OUN, što odavno uspešno čine zapadne države.

(Fond strateške kulture, 11.5.2010)