Početna strana > Hronika > Petar Iskenderov: Kipar i međunacionalni čirevi na telu EU
Hronika

Petar Iskenderov: Kipar i međunacionalni čirevi na telu EU

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 19. april 2010.

Inicijativa Štefana Filea da se ozakoni direktna trgovina između EU i Turske Republike Severni Kipar je sondiranje terena da se na Kipar prenese matrica sumnjivog kosovskog iskustva EU, koja odnose sa Prištinom gradi „preko glave“ Beograda.

Poslednji dani obeleženi su u briselskim koridorima Evropske unije zavidnom političkom aktivnošću. Odmah nakon dvodnevnog samita Evropske unije u Briselu održan je neformalni forum, koji je organizovao nemački Maršalov fond. Centralno mesto u diskusijama na tom forumu pripalo je problemima globalne bezbednosti, a stalni predstavnik Evropskog saveta Herman van Rompej još jednom je izjavio da je strateško partnerstvo između EU i SAD neraskidivo i pozvao Brisel i Vašington da zajednički preuzmu na sebe liderstvo u rešavanju problema globalne bezbednosti. „Smatram, - izjavio je van Rompej, - da Evropskoj uniji i SAD predstoji da zajednički nađu odgovore na pređašnje i nove oblike globalnih opasnosti i da pozovu druge da im se pridruže“.

Za sada su prve ličnosti Evropske unije sa visoke tribine slikali pred okupljenima svetle perspektive evroatlantske solidarnosti, a u kulorima razmatrali one prizemnije teme. Pored ostalog, predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović obećali su jedan drugom uzajamnu podršku u cilju integrisanja svojih zemalja u Evropsku uniju. „Ukoliko Hrvatska bude član EU, to neće biti samo njen uspeh, nego i uspeh Srbije. To je novi duh, evropski duh“ – veruje srski lider. Međutim, današnje stanje stvari u Evropskoj uniji svedoči o tome, da taj famozni „duh“ ne samo da ne pomaže u rešavanju postojećih evropskih problema, nego i produkuje nove.

Imamo u vidu ne samo krizu u Grčkoj, koja preti da će srušiti evropsku valutu. Sadašnji problemi Grčke bez presedana su za Evropsku uniju u epohi evra. Oni su zahtevali nepopularne mere, ali ekonomska stabilnost ujedinjene Evrope i stabilnost njenog monetarnog sistema zavise u prvom redu od političkih faktora. A ovde su preteći simptomi, naročito zaoštravanje postojećih i potencijalnih međunacionalnih konflikata, sve izrazitiji.

Godine 2004. u sastav Evropske unije ušao je Kipar – podeljeno ostrvo, gde grčko-turska konfrontacija ima sličnosti sa odlikama srsko-albanske na Kosovu. U Briselu nisu krili nadu, da će „opšteevropski duh“ pomoći da se reši kiparski problem. Međutim, gorkom ironijom sudbine upravo Evropska unija rizikuje novo zaoštravanje situacije. Ovih dana je predsednik Republike Kipar Dimitris Hristofias osuo žestoku kritiku na kurs Evropske unije prema Kipru. Pored ostalog, njega su iritirali pokušaji evropskog komesara Štefana Filea da ozakoni trgovinske odnose između zemalja – članica Evropske unije sa okupiranim od strane Turske Severnim Kiprom.

Radi se o neobjavljenoj nameri Evropske komisije da podnese Evropskom parlamentu nacrt zakona, kojim se dozvoljava i reguliše direktna trgovina između EU i Turske Republike Severni Kipar (TRSK). Taj korak bi bio bez presedana u politici Brisela u odnosu na kiparski problem. Jer, Evropska unija sve do sada nije priznavala postojeću na severu Kipra administraciju TRSK i sa njom nije održavala nikakve političke niti trgovinsko-ekonomske odnose. A veoma komplikovani direktni pregovori između zajednica severa i juga sa ciljem ujedinjenja podeljenog 1974. godine ostrva, odvijali su se pod okriljem OUN.

Inicijativa Štefana Filea, od koje su već požurili da se ograde predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i drugi lideri Evropske unije nije ništa drugo do sondiranje terena da se na Kipar prenese matrica sumnjivog kosovskog iskustva EU, koja odnose sa Prištinom gradi „preko glave“ Beograda. Ti pokušaji mogu stvoriti „ogromne probleme za pregovore među zajednicama o kiparskom regulisanju“, - veruje Dimitris Hristofias. Tim više što Štefan File i uticajni krugovi koji stoje iznad njega nisu smatrali potrebnim čak ni da o svojoj inicijativi obaveste rukovodstvo Kipra kao zemlje-članice Evropske unije.

Postoje ozbiljne osnove za tvrdnju da evropski komesar u ime Evropske unije realizuje dalekosežni plan i da se u politici Brisela po pitanju kiparskog sređivanja pripremaju ozbiljne promene. Namera Evropske unije da prizna TRSK ako ne de-jure, a ono de-fakto – sastavni je deo geopolitičkog „turskog gambita“ Brisela. „Razvodnjavanje“ pozicija podrške „jedinstvenog Kipra“ pokušaj je da se osigura podrška Turske za rešavanje kudikamo značajnijih pitanja koja interesuju Brisel, u prvom redu kada je reč o transportu energenata. Evropska unija se nada da će na taj način čvršće vezati za sebe Ankaru, istovremeno se suzdržavajući od njenog prijema u svoje redove.

Da li to Evropska unija koketira sa njenim međunacionalnim sporovima i geopolitičkom računicom? Jer, Kipar i Kosovo nisu njena jedina žarišta konflikata na tlu Evrope – ovde dozrevaju i drugi opasni međunacionalni čirevi. Mađarska i Slovačka, koje su ušle u Evropsku uniju 2004. godine, unele su sa sobom u „jedinstvenu Evropu“ viševekovne teritorijalne sporove. Ovih dana je Jan Slota, lider Slovačke narodne partije, koja učestvuje u vladi, direktno optužio Mađarsku za „agresivne teritorijalne pretenzije“ prema svojoj zemlji. „Mađarski političari će delovati po primeru situacije sa Kosovom u Srbiji. Najpre će oni proglasiti autonomiju Južne Slovačke, a potom i anektirati tu teritoriju“ – izjavio je on i dodao, da „mađarska armija već isprobava forsiranje Dunava i priprema se za upad u Slovačku“. Sasvim je moguće da poznati po svojim bučnim izjavama pan Slota preteruje. Međutim, već 11. aprila u Mađarskoj će se održati parlamentarni izbori, na kojima se ubedljiva pobeda predskazuje „Fidesu – Mađarskom građanskom savezu“, na čelu sa bivšim premijerom Viktorom Orbanom. Taj političar je poznat po militarističkoj retorici kada je reč o nacionalnim pitanjima i lobiranju takozvanog „Zakona o statusu“, kojim se predviđa finansijska pomoć Budimpešte tromilionskoj mađarskoj dijaspori u susednim zemljama. Sa njegovim povratkom na vlast Brisel će imati još jednu glavobolju više.

U avgustu 2009. godine Slovačka je već zatvarala vrata pred predsednikom Mađarske Laslom Šojomom, koji je nameravao da boravi u gradiću Komario na jugu zemlje nedaleko od granice sa Mađarskom, u kome kompaktno žive etnički Mađari. Cilj posete bio je učešće na svečanom ceremonijalu otkrivanja spomenika prvom mađarskom kralju Ištvanu Prvom, koji je vladao početkom 11. veka i koji se u mađarskoj istorijsko-državnoj tradiciji smatra „sabornikom mađarskih zemalja“, a koga u Budimešti poštuju kao „Velikog“ i „Svetog“. Teritorija „Krune Svetog Ištvana“ se sredinom veka prostirala od Jadrana do Bukovine i od Beča do Transilvanije. Slovački predsednik Ivan Gašparovič tada je podsetio, da mađarski predsednik „sa zadovoljstvom putuje po zemljama bivše Mađarske kraljevine“, dok se Laslo Šojom pravdao namerom da taj gradić „nezvanično poseti na poziv lokalne društvene organizacije“. Pobeda na predstojećim izborima u Mađarskoj energičnog 46-godišnjeg Viktora Orbana postaviće slovačko-mađarsku protivurečnost u novu ravan, u kojoj se stvari neće ograničiti na razmatranje događaja od pre milenijuma.

Hoće li Evropska unija adekvatno reagovati na nagomilane izazove u opasnoj i delikatnoj sferi međunacionalnih odnosa? Tužno iskustvo Kipra, gde Brisel pribegava jednostranim potezima da bi ugodio svojim geopolitičkim planovima, unosi sumnje s tim u vezi. A već nagovešteno poređenje Evropske unije sa pucajućim po šavovima poderanim pokrivačem izgleda sve aktuelnijim.

(Fond strateške kulture, 4.4.2010)