Павле Петровић: Паре које се сада деле из буџета на крају ће враћати сви грађани с каматом

Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је да ће неселективна давања из буџета пензионерима, младима и осталима у последње три године, на крају платити сви грађани с каматом.

Држава је, према рачуници Фискалног савета, од 2020. и пандемије, па закључно са овом годином, из буџета исплатила грађанима, младима, пензионерима… неселективно више од две милијарде евра.

Петровић у интервјуу за „Нову економију“ објашњава да ту нема никаквог мистичног хеликоптерског новца који је пао однекуд.

„То је дошло из задуживања, пошто ми сваке године имамо дефицит буџета од око две милијарде евра. То је дуг свих грађана ове земље и они ће то с каматом да плате“, упозорио је.

Председник Фискалног савета указао је да је дељење новца сигурно делом утицало и на инфлацију.

„Рецимо, 2003. у кварталу пред изборе десио се велики раст буџетске потрошње и иза тога раст инфлације. Онда смо 2008. имали изборе и повећање потрошње и после тога смо опет имали већу инфлацију. И сада, кад гледате 2021-2023. имамо коинциденцију три ствари. Прво, имамо изборе 2020. па су одмах после најављени следећи избори за две године, а дешавају се сада у децембру. Дакле, стално неко предизборно и постизборно стање“, предочио је Петровић.

Имамо у том периоду поменута давања од око 2,1 милијарду евра која нису циљана и неопходна и, на крају, имамо и високу инфлацију, додао је председник Фискалног савета.

„Наравно, добар део ове инфлације је и увезен и изазван кризом енергената. Али је сигурно један део изазван и тим претераним давањима“, мишљења је Петровић.

Те мере, истакао је он, нису социјална политика, иако се најчешће представљају као мере помоћи грађанима.

„Кад новац добијају и они којима није потребан, то није социјална политика. У почетку, 2020, оправдање је било како нема капацитета да се одреди ко је угрожен, а ко не. Ми смо, међутим, још тад говорили да не мора тако и давали предлоге како да се, колико је могуће, фокусирају мере. У међувремену су стигле и социјалне карте, али неселективна давања су остала и то сад траје већ четири године“, навео је Петровић.

Ако се стварно жели побољшање социјалне политике, према анализи Фискалног савета, средства би могла да се, на пример, упуте у дечју заштиту, део би могао да иде и према сиромашним старијим људима, у које би упао део пензионера, али би обухватио и старе људе који немају никаква примања.

„Да се не даје новац онима који имају високе пензије, који живе у добростојећим домаћинствима, који имају приходе од имовине“, појаснио је Петровић.

Овако, додао је он, имате ад хок мере које се правдају социјалном помоћи, док се систематска социјална политика запоставља. Подсетио је и да извештај Европске комисије јасно указује на значајне слабости система социјалне заштите у Србији.

„Србија за камате на јавни дуг издваја 1,2 милијарде евра“

Фискални савет је прошле године правио детаљну анализу која је показала да је утицај давања из буџета на привредну активност, односно раст БДП-а, био минималан.

„У малим и отвореним економијама, као што је Србија, буџетски расходи који имају знатан утицај на привредни раст су јавне инвестиције, а не текућа потрошња. Све упућује на то да мотиви нису економски, нити се могу подвести под социјалну политику. Очигледно су били неки други“, оценио је Петровић.

Упозорио је и да Србија за камате на јавни дуг издваја 1,2 милијарде евра, а добар део тог дуга, према његовим речима, није морао да се направи, да се није ишло на мере које је Фискални савет предлагао.

„Ови расходи су код нас сад 1,7 одсто БДП-а, док је просек ЦИЕ (Централне и Источне Европе) 1,2 одсто БДП-а“, навео је Петровић, истичући да ће се расходи за камате и даље повећавати.

„Стари дуг који је био са каматном стопом од два, три одсто, сад долази на наплату и мора да се рефинансира с каматом од шест, седам одсто. Ове године смо се делом извукли због ММФ-а и других кредитора од којих смо добили повољне кредите, али су и поред тога трошкови камата повећани за 300 милиона евра. Министарство финансија процењује да ће буџетски трошак камата додатно да се повећа до 2026. за 800 милиона евра“, навео је Петровић

Ту се, додао је он, отвара питање величине дуга Србије који је негде око 52-53 одсто БДП-а.

„И стално се говори како смо одлични, јер то је испод 60 одсто БДП-а и испод развијених земаља. Међутим, просек нама упоредивих земаља ЦИЕ је нижи, 47 одсто БДП-а, иако међу њима има и држава, као што је Мађарска, с високим дугом од преко 70 одсто, на коју не би требало да се угледамо. Јавни дуг у већини преосталих земаља је реда величине 40-45 одсто БДП-а, и то је ниво који би био прихватљив за нашу економију“, поручио је Петровић.

(Н1)