Павле Петровић: Грађанима треба да буде јасно – за нове мере помоћи нема склоњених пара, за додатну милијарду евра морамо да се задужимо на финансијском тржишту у Лондону

 Свесно смо ишли проактивно и правили анализу према информацијама из медија. Помоћ у кризи је потребна, али не мора да кошта миљарду евра, већ може да буде 300 милиона евра. Па, сада погледајте и видите да ли у томе налазите неку идеју коју бисте применили, поручио је Павле Петровић, председник Фискалног савета, доносиоцима одлука у Србији, представљајући анализу најављеног трећег пакета помоћи грађанима и привреди у ковид кризи.

„Тада је већ предвиђен дефицит од 1,5 милијарди евра, што је три одсто БДП . Тада је већ предвиђено додатно задужење државе од 1,5 милијарди евра у 2021“, наводи Петровић. 

Фискални савет је, оцењујући тај буџет, навео да је боље да се иде опрезно.

„Да се не повећавају плате у јавном сектору, зато што је велика неизвесност у овој години и лако може да се деси да дефицит не буде само 1,5 милијарди евра и задуживање 1,5 милијарди евра, него да ћемо морати  додатно да се задужујемо. Ево, ово нам се давно није десило – да се после месец, месец и по дана наше оцене – потврде“, истиче Павле Петровић.

Држава већ сада излази са новим пакетом мера.

„Он још није дефинисан, податке узимамо из медија. Пакет мера подразумева додатних милијарду евра задуживања. Што значи да држава сада у 2021. години треба да се задужи за 2,5 милијарде евра“, указује председник Фискалног савета. 

Како је скројен буџет 

Петровић истиче да је очигледно да, ако се већ после месец дана мења бууџет, а величина промене је таква да ће вероватно бити неопходан ребаланс, он није добро направљен. 

„Сада имате стратешки две различите позиције. Онај буџет дат у децембру за који је влада тврдила да ће да се оствари, подразумевао је да ће раст јавног дуга да се закочи на  на негде 59 одсто БДП, што је јако важно, јер је он скочио са 50 и нешто на 59 одсто у 2020. Што је било оправдано. Али је онда речено да ћемо то да пресечемо, зауставићемо раст јавног дуга у односу на доходак земље и тиме дати јасан сигнал инвеститорима да ми водимо одговорну политику. Оно што се сада дешава,  не знамо тачно шта ће сада бити, али овај пакет подразумева не да ће се јавни дуг зауставити на 59 одсто, већ да ће он ићи на 61 одсто БДП. А, ако се не оствари оптимистичка прогноза о високом расту привреде, тај дуг може бити 62 одсто“, упозорио је Петровић. 

Тако да ми од децембра до данас, како истиче, имамо потпуно  две различите ситуације: од једне где је влада тврдила заустављамо раст јавног дуга и консолидујемо финансије до друге где видите да јавни дуг почиње значајно да расте. 

Немамо паре из којих трошимо

На констатацију да председник Србије негира раст јавног дуга и тврди да имамо мањи јавни дуг од развијених земаља, Петровић одговара да су то два питања. 

„Грађанима треба да буде јасно за нове мере нема неких склоњених пара  – за додатну милијарду евра ми морамо да се задужимо на финансијском тржишту у Лондону. Поред те једне милијарде, морамо да се задужимо и за 1,5 милијарди евра што је предвиђено буџетом. Ми немамо паре из којих можемо да трошимо. Ми ћемо ове године да се задужим укупно додатних 2,5 милијарди евра“, истакао је председник Фискалног савета. 

Када је реч о другом аргументу – да имамо мањи дуг од развијених земаља, важне су, каже – две ствари.

„Једна је тенденција куда иде јавни дуг. Па чак и када вам је висок јавни дуг, као нама када је био 72 одсто БДП, уведена је фискална консолидација и дуг је почео на пада на 68 одсто БДП. Та тенденција пада дуга се перципира на финансијским тржиштима да се ради о озбиљној фискалној пполитици. Ако ви сада имате раст дуга на 61, 62 одсто БДП, то онда доводи у питање одговорност такве политике“, навео је Петровић.

Он истиче да је поређење са развијеним земљама потпуно економски неприхватљиво.

„Државе Европе и Енглеска задужују се по упола мањим каматним стопама него што се ми задужујемо. Према томе, кад ми сервисирамо дуг од 60 одсто БДП то нас кошта релативно исто колико и Енглеску када сервисира дуг од 120 одсто БДП“, објашњава Петровић. 

Треба ли помоћ свима

У најављеном пакету мера налазе се, наводи, два велика блока од по 450 милиона евра.

„Један је давање грађанима, други је давање привреди. Ни једно ни друго није селективно“, указује Петровић.

Он додаје да је Фискални савет већ  показао да је подела сто евра грађанима и пензионерима економски неоправдана, да не гађа оне којима је  најпотребније.

„То није права социјална мера, и уз то је фискално неодговорна, јер је сада реч о задуживању за додатних 450 милиона евра“, наводи он.

Од лањских сто евра, како се показало у прелиминарним анализама Савета – није било значајног ефекта.

„Министар Мали је на одбору за финансије рекао да ће та мера да се исплати кроз раст потрошње и скупљање већег ПДВ , чиме ће се исплати тај трошак за 100 евра од прошле године. Ми смо сада погледали – испоставило се да је стварно скупљени ПДВ испод планираног, а план је прављен у априлу када се знало за кризу.То указује да та мера није имала значајнији ефекат на потрошњу, и на ПДВ, и на пореске приходе дефинитивно, а самим тим и на обим производње. И сада се то понавља што је – неразумљиво“, наводи Петровић. 

У априлу, када је требало брзо да се реагује, имало је смисла дати исту помоћ свим привредницима, и то је, каже, Фискални савет и поздравио.

„Онда у јуну, када је требало нови пакет да дође, министар Мали и председник ПКС Марко Чадеж су изашли са предлогом да ће тада мера бити селективне. Говоримо о јулу прошле године. За два дана су се предомислили. Сада поново, трећи пут имамо неселективне мере, када већ можемо да имамо податке о финансијском пословању појединих сектора, чак и предузећа у 2020. години. Могуће је дизајнирати те мере да помоћ добију углавном они којима је потребно. Али, то је сад  до ПКС – да сви они који су имали пад прихода у 2020. у односу на 2019. годину за неки проценат, могу да се квалификују за неке мере. Ми ћемо те финансијске извештаје ускоро добијати у марту, током лета. Фирме могу да пријаве пад прихода, а да их документују на лето, када додју ти извештаји. Ако не документују, нека врате паре. Постоји начин да се направи пакет мера да паре иду онима којима је потребно у овој кризи“, истакао је Петровић.

Фискални савет брине о томе јер, наводи – „ако неселективно делите ви знатно више пара дајете“. 

„Једна уштета би била селективна помоћ привреди, друга селективна помоћ грађанима и трећа би била да се одложе неки издаци у буџету који су предвиђени, а нису неопходни у 2021. години. Ми смо показали да би уместо  додатних 1,5 милијарди евра задуживања, држава могла да прође са 300 милиона евра, што би закочило и раст јавног дуга, дефицит мало подигло и показало здраву финансијску ситуацију коју бисмо приказали у инострансту“, појаснио је Павле Петровић.

Социјалне карте нису нуклеарна физика

На опаску да премијерка Србије истиче да је немогућа селективна помоћ грађанима, јер немамо социјалне карте, Петровић подсећа да је тачно пре три године тадашњи министар рада Ђорђевић на Копаоник бизнис форуму истакао да се управо ради на социјалним картама за шта постоји донација једне скандинавске земље.

„Очекивало се да то буде брзо готово. Ево, прошле су три године од тада. Знате, није нуклеарна физика направити социјалне карте. Три године ништа није урађено, сада се опет најављује…  Други став је – и кад немате социјалне карте, није решење све или ништа. Фискални савет је показао да би могли неки ад хок критеријуми да се примене и то је разрађено у нашој анализи. Тако би помоћ добијали само пензионери са пензијама испод просека, они изнад нешто мало мање, где би новац добили незапослени и сви који имају приходе испод минимума и повремено раде… Могло би неким ад хок поступком да се утврди коме су сада средства потребна и тада би уштедели трећину овог што је предвиђено – уместо 450 милиона евра, то би нас коштало 300 милиона евра“, навео је Петровић.

Хоће ли расти порези 

Павле Петровић наводи да нема најава да ће порези да се повећају.

„Ради се о томе како ту рупу у буџету консолидовати. Предвиђено је да ће бити рупа у буџету бити 1,5 милијарди евра. Сада ће бити 2,5 милијарди евра и то у наредним годинама треба враћати“, навео је он. 

Стратешки, каже, здраво је радити на смањењу расхода, оних који нису неопходни.

„То значи спорији раст плата пре свега у јавном сектору и смањење низа других расхода о чему смо  говорили када смо анализирали Фискалну стратегију. Повећање пореза не би било добро јер се тиме оптерећује привреда, а нама треба привредни раст одакле ће после долазити порески приходи, како би се та рупа у буџету смањивала“, објашњава он. 

Оно што треба на средњи рок радити је, наводи, кочити раст великих расходних ставки у буџету, пре свега плата у јавном сектору које би морале од 2022. године па надаље спорије да расту од укупног раста дохотка земље. 

Колико је хитан аеродром у Требињу

Постоје неки расходи који могу да се одложе.

„Један је 25 милиона евра за аеродром Требиње, субвенције за фискалне касе у истом износу од 25 милиона евра. Али, највећа уштеда је да се велике инвестиције за опремање војске и полиције које су предвиђене и ове године смање на неки уобичејени ниво, да се одложе за касније, да буду на нивоу као у  Централно-источној Европи, а код нас су негде скоро три пута веће него тамо. И  ту би могло да се уштеди неких 250 милиона евра“, наводи Петровић.

Најгоре решење је, сматра, да се влада определи да креше неки расход и да почне да смањује расходе за капитална улагања – то су путеви, железнице.

„То би било јако лоше, јер таква улагања подстичу привредни раст како непосредно у години када се гради инфрструктура, тако и после. Други блок је еклогија –  дивље депоније, непречишћене канализационе воде које се директно изливају у Саву, Дунав и друге реке, што једино Србија ради у Европи“, наводи Петровић додајући да за те еколошке намене ни у овом буџету нису предвиђена средства.

Паре од поскупљена струје да не оду у плате

Поскупљење струје је Петровић прокоментарисао да је „у основи тужна вест, али тачна“.

„Електрична енергија мора да поскупи у Србији. Ми већу цену имамо само у односу на Украјину. У БиХ, Бугарској је знатно већа цена. Оно што нам предстоји у наредних четири, пет година је раст цене струје, да би се достигли неки нормални нивои какви су у нама упоредивим земљама“, наводи он.

Друга страна је, каже, што је ЕПС потпуно неефикасан.

„Кад смо прошли пут имали поскупљење струје – добар део тих прихода се  утрошио на плате у ЕПС- у, тамо је најнижа плата већа од плате професора у средњој школи, а  просечна плата је преко 100.000 динара. Дакле, оно што је опасност са овим порастом цене електричне енергије јесте да се спречи да се поново тај пораст не прелије у покривање рупе без дна у ЕПС који се ево  већ пет година не помера с места што се тиче реформисања. Додуше, морам и то да кажем, најаве нове министарке енергетике дају неке наде да ће то можда стварно да крене и то би био један огроман подухват за привреду Србије да ЕПС који тавори и прави губитке пређе у фирму која вуче привредни раст Србије“, закључио је Павле Петровић.

(Н1)