Павле Грбовић: Протести су легитимно средство да се издејствује оно што захтева опозиција, укључујући и то да се избори не расписују све док се за њих не створе елементарни услови

Ако посао око фер изборних услова не буде одрађен на пристојан начин, протести су легитимно средство да се издејствује оно што захтева опозиција, укључујући и то да се парламентарни избори не расписују све док се за њих не створе елементарни услови, изјавио је у интервјуу ФоНету председник Покрета слободних грађана (ПСГ) Павле Грбовић.

Он је рекао да протести нису „замена за бојкот, већ су замена за нормално политичко деловање“.

Како је објаснио, не би се протестовало „против европарламенатарца“, који пишу предлог за побољшање изборних услова, већ против власти ка коју се на крају све слива и која би требало да успостави и спроведе промене.

Грбовић сматра да је добро што су европарламентарци преузели одговорност „на коју се чекало скоро годину дана“ и што ће они написати предлог споразума.

Према његовим речима, не зна се како ће тај споразум изгледати , али се зна да мора садржати механизам за надгледање и имплементацију.

То би, како је објаснио, требало да буде тело у чијем би саставу били представници Европског парламента (ЕП), опозиције и власти, „на неком паритетном нивоу, и које би деловало на основу мерљивих, унапред постављених критеријума“.

Ситуација у Србији је непристојна, а стање демократије срамотно, оценио је Грбовић и нагласио да у опозицији постоји жеља да учествује на изборима, али је „неопходно бар мало променити изборне услове“.

Није ово питање личне импресије, иако га је, као грађанина ове земље, „срамота што смо ми и даље полигон за вежбу неких бриселских демократа који морају да дођу да нас помире и да нам кажу ово смете, ово не смете, ово може, ово не може“.

Према његовом виђењу, све је ово „понижење за цело друштво, а тема је много дубља од тога да ли ће опозиција имати три минута на РТС“.

Говорећи о форми процеса у контексту споразума о изборним условима, Грбовић је оценио да је реч о „бинарној опцији, јер се договор или постиже или не постиже“ и најавио да би све требало да се заврши у другој половини септембра.

Упркос томе, он предвиђа да избори суштински неће бити фер и констатује да опозиција са том чињеницом мора да се помири.

„Вентил за грађане и за опозицију“

Према Грбовићевом, ставу, „ова лоша и аутократска власт у свом бићу и природи не може да производе ништа фер и поштено, али ће морати да отвори одређени вентил за грађане и опозицију и другачије мишљење“.

Упитан да ли је онда дијалог алиби за излазак опозиције на изборе, он је одговорио одречно и образложио да је дијалог покушај „нормализације политичког живота“ у атмосфери која је „наелектрисана, нездрава и у коначници води ка лошем исходу“.

„Дијалогом се покушава враћање политичког живота у иоле нормалне токове, нарочито када је реч о медијима, односно о Јавном сервису, на којем се не чује другачије мишљење“, прецизирао је Грбовић.

Осврћући се на став руководства РТС да мора да се нађе начин да Јавни сервис емитује ванпарламентарну опозицију, јер то до сада никада није била пракса, он је Јавном сервису „саветовао“ да емитује „парламентарну опозицију ако може да је пронађе“.

Грбовић сматра и да емисије које је РТС до сада емитовао као сучељавање мишљења представљају политички примитивизам, а не плурализам.

Упитан шта ће председника Србије и Српске напредне странке (СНС) натерати да прихвати и примени споразум о изборним условима са опозицијом, он је одговорио „вероватно ништа у овом тренутку, јер га ништа не обавезује, а и притисак са којим се суочава није довољно стимулативан“.

Ако је, међутим, Европска унија (ЕУ) натерала Вучића да се потпише Бриселски споразум, постоји милион начина да га приморају да потпише да опозиција може мало да се појави на РТС и да се јавни простор у Србији упристоји, проценио је Грбовић.

Како је напоменуо, питање изборних услова је осетљиво и за европске посреднике, јер је то ствар „очувања европских вредности у предворју ЕУ, не само у Србији, већ и на Балкану за који ваљда постоји интерес Европе да буде бар мало демократски“.

„Знате да народ функционише по принципу опруге и ово неће трајати милион година“, прогнозира Грбовић и упозорава да ће степен утегнутости опруге, ако не постоје филтери за исказивање незадовољства, „једног дана произвести лош ефекат по оне који је затежу, што неће бити добро ни за крај ове власти“.

Коментаришући ставове Владимира Билчика и Тање Фајон да је циљ дијалога да опозиција учествује на изборима, он је поновио да је то „циљ и опозиције“, али је указао и да такав став посредника представља „једну врсту притиска, јер је питање како се долази до тог циља“.

„Проблеми нису опозиција, него власт“

Ако је посредницима мисија да „придаве опозицију да иде на изборе, нанеће штету изнад свега институцији коју заступају која је недавно усвојила Резолуцију о Србији и у којој се таксативно и децидирано наводе проблеми, а ти проблеми нису опозиција, него власт“, поручио је Грбовић.

Лично сматра да евопски посредници нису били довољно мотивисани, при чему мисли на динамику договарања која се развукла, уместо да агенда и формат дијалога буду продуктивнији, али и на то да су допустили да се у Скупштини Србије парлалено одвија други процес.

Грбовић није „песимиста“, већ не жели да шири неосновани оптимизам, имајући у виду да простор за напредак није такав да ће Србија из дијалога да изађе као „савршена, демократски уређена и срећна држава у којој цвета хиљаду цветова“.

Простор за напредак је лимитиран из милион и једног разлога, рекао је председник ПСГ и, као један од њих, поменуо и начин на који су посредници ангажовани.

„То не кажем, јер саме противник ЕУ, напротив, желим да ми бранимо те вредности јаче од оних који су формално плаћени да их бране и заступају“, категоричан је Грбовић.

Он је протумачио и да опозиција није „довољно препозната као алтернатива вероватно и зато што Вучић није препознат као суштински проблематичан“.

Образлажући став ПСГ, као и дугих опозиционих партија, о потреби да се у Србији ствари суштински промене, Грбовић је рекао да „промена система не подразумева заустављање на слободним и поштеним изборима, јер су они само средство да се дође до промена“.

За њега је суштинска промена јасно одређење према ратним злочинима, решавање проблема у региону и заустављање „имбецилног пројекта српског света који нема никакво упориште, потпуно је бесмислен и може да води само ка новим сукобима и новим ратовима“.

Ако дође до бољих изборних услова, већина ће ипак гласати „за суштинске пормене, а не за конзервацију постојећег стања и персоналну замену актера који ће политику спроводити“, уверен је Грбовић.

(Фонет)