Избори у Француској: "Република у покрету" странка председника Макрона освојила 32,2 одсто гласова

Покрет француског председника Емануела Макрона освојио је највећи број гласова је на парламентарним изборима у Француској, пренели су вечерас француски медији прве процене излазних анкета чиме су поражене традициналне странке, левица и десница, које су се смењивале на власти у Француској око 60 година.

Макронов центристички покрет иде ка сигурном првом месту са великом већином освојених гласова, после првог круга парламентарних избора у тој земљи. Прве процене показују да би Макронова „Република у покрету“ могла да освоји између 390 и 430 од укупно 577 места у парламенту, преноси француски Монд.

Марконова покрет основан је пре само годину дана и многи кандидати имају мало или готово никаквог политичког искуства.

Према проценама које је објавио француски Монд, Република у покрету освојила је 32,2 одсто гласова, испред десничарских Републиканаца са 21,5 одсто и екстремно десничарског Националног фронта са 14 одсто гласова.

Следи радикална левица са 11 одсто, па социјалисти, до скора на власти, 10,2 одсто гласова, резултати су анкете института за истраживање јавног мњења Ипсос-Сопра Стериа.

Комунистичка партија је на шестом месту са три одсто гласова као и еколошка странка Покрет зелених који је, према излазним анкетама, освојио око три одсто.

Република у покрету је такодје освојила највише гласова Француза који живе у иностранству, навео је Монд.

Агенција Франс је јавила да би Макронова странка могла да освоји апсолутну већину у парламенту од 577 места.

Процењује се да би Република у покрету могла да освоји око 400 места после другог круга заказаног за 18. јун, што је далеко више од 289 колико је неопходно за парламентарну већину.

Изборе је обележио слаб одзив бирача, око 50 одсто.

Разочаране и десница и левица

Потпредседник Националног форнта Флоријан Филипо изјавио је вечерас да су прве процене разочаравајуће за ту странку и позвао присталице екстремне деснице да у другом кругу изађу у већем броју.

Разочарење у прве процене изразила је десница. Генерални скеретар Републиканаца Бернар Акоаје оценио је да су резултати "разочаравајући за десничарску породицу", док су социјалисти признали да су забележили један од најлошијих резултата.

Париз -- У Француској је данас до 17х гласало 40,75 одсто бирача у првом кругу парламентарних избора, пренела је телевизија БФМТВ.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да је одзив бирача од 8х до 17х био 40,75 одсто што је мањи одзив у односу на парламентарне изборе 2012. када је до 17х гласало 48,1 одсто Француза.

Бирачка места отворена су јутрос у 8х, а биће затворена вечерас у 20х, после чега се убрзо очекују прве излазне анкете са бирачких места.

Према досадашњим истраживањима јавног мњења, Макронов центристички политички покрет, Република у покрету, могао би да освоји 400 од 577 посланичких места, што је далеко више од 289 места колико је потребно за апсолутну већину у парламенту.

Избори се као и недавно одржани председнички избори, одвијају уз јаке мере безбедности. У целој земљи је распорођено додатних 50.000 полицајаца и жандарма.

У Француској је на снази ванредно стање уведено 2015. године после таласа терористичких напада у којима је страдало 239 особа.

Други круг парламентарних избора заказан је за 18. јун.

Париз -- Одзив бирача до 12:00 сати у првом кругу парламентарних избора у Француској износи 19,24 процената, саопштило је француско Министарство унутрашњих послова.

Одзив је нешто мањи у односу на излазност до поднева у првом кругу парламентарних избора одржаних 2012. године, која је износила 21,06, пренео је АФП.

Скоро 47 милиона Француза излази на први круг парламентарних избора на којима би први пут после 60 година могле да буду поражене левица и десница.

Према досадашњим анкетама, центристичка странка новог председника Француске Емануела Макрона, Република у покрету, могла би да освоји око 30 одсто гласова, десничарски Републиканци 22 одсто и екстремно десничарски Национални фронт око 18 одсто.

Радикалној левици Жан-Лика Меланшона анкете дају око 11,5 одсто. а социјалистима, до скора на власти, око 8,5 одсто подршке.

За апсолутну већину у парламенту неопходно је да странка освоји 289 од 577 места у парламенту.

Биралишта којих у Француској има 66.546 биће отворена у 8.00 и затворена у 20.00.

Избори почињу дан раније у прекоморским француским територијама.

Други круг парламентарниих избора заказан је за 18. јун.

Када је 7. маја 39-годишњи центриста Макрон потукао лидерку крајње деснице Марин ле Пен и постао најмлађи председник у историји Француске, многи посматрачи су прогнозирали да ће он тешко освојити већину како би могао да спроведе своје амбициозне реформе на пољу рада и социјалних реформи, наводи АФП.

Међутим, само четири недеље касније, анкете показују да се његовом покрету, основаном априла 2016. који је потом прерастао у странку, смеши апсолутна већина на предстојећим парламентарним изборима.

Према резултатима истраживања које је спровео институт "Ипсос Сопра Стерија", Макроновој партији припало би 31 одсто гласова у првом кругу 11. јуна, што је више у поређењу са 29,5 одсто гласова колико је за РЕМ предвиђано анкетом спроведеном пре недељу дана.

Најновије истраживање јавног мњења наговештава да је центристичка партија новог председника на путу да освоји 297 до 427 од укупно 577 места у француској Народној скупштини - доњем дому парламента, што је међу најјачим већинама у протеклих скоро 50 година.

Далеко иза Макронове странке, конзервативна партија Републиканци и њихови савезници могли би да постану главна опозициона снага, са изгледима да освоје 22 одсто гласова у првом кругу и 95 до 115 места у другом кругу избора 18. јуна.

Крајње десничарска партија Национални фронт би, према предвиђањима најновије анкете, могла да освоји 17 одсто гласова у првом кругу, али само пет до 15 места у другом кругу.

Радикално левичарска партија Жан-Лик Меланшона би добила око 12,5 одсто гласова, док би Социјалистичка партија Макроновог претходника Франсоа Оланда освојила само осам одсто гласова.

Тако би, како већина анкета предвиђа, РЕМ и њихов мали центристички савезник МОДЕМ могли лако да освоје велику већину у 577-чланој Националној скупштини од 385 до 415 посланичких места.

Таква предвиђања су довела до упозорења Макронових ривала на опасност да ће партија новог председника председавати "једнопартијској држави".

Поређења ради, бивши председници Франсоа Оланд, Никола Саркози и Жак Ширак су на изборима својевремено освојили велике већине, али су - за разлику од Макрона - сви потицали из одавно укорењених партија.

Ове године ће, у сваком случају, састав новог парламента бити знатно другачији јер се више од 200 посланика не кандидује за реизбор, што је најмање двоструко више у поређењу са изборима 2012.

Макрон се нада да ће кандидати РЕМ - међу којима око половина никада није била на државној функцији - освојити посланичка места, док аналитичари, с друге стране, упозоравају да би неискуство Макронових посланика могло да парламент учини покорним.

"Када имате огромну парламентарну већину и посланике без искуства, извршна власт је изузетно моћна", каже политички научник Жером Сент-Мари са института "Полинг вокс".

Истовремено, истраживач института "Севипоф" Пасла Перино упозорава, пак, да би унутар странке која располаже великим бројем посланичких места могло лако да дође до унутрашњих потешкоћа.

"У почетку ће се та већина сматрати даром са неба, али ће на крају постати проблем", закључио је он.

(Бета)