Parlament Rusije odobrio Putinov zahtev za upotrebom vojske u Siriji

Savet federacije (gornji dom ruskog parlamenta) odobrio je danas zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina za upotrebu Oružanih snaga (OS) Rusije u Siriji, javio je TASS.

- Savet je jednoglasno podržao obraćanje predsednika - 162 glasa za - rekao je šef predsedničke administracije Sergej Ivanov.

Ranije danas javljeno je da se Putin obratio Savetu sa predlogom za usvajanje uredbe o saglasnosti za korišćenje kontingenta OS Rusije izvan ruske teritorije na osnovu opštepriznatih principa i normi medjunarodnog prava.

Zatim se glasalo o prihvatanju uredbe, bez informacija o tome, bez prethodnog preciziranja u kom regionu može da bude korišćena Vojska Ruske Federacije.

Prema rečima Ivanova, radi se isključivo o Siriji, što je potvrdio i zamenik šefa diplomatije Mihail Bogdanov.

„U Siriji, da”, rekao je Bogdanov, odgovarajući na pitanje novinara gde će se tačno angažovati ruska vojska.

Ivanov je rekao da će Rusija u Siriji koristiti isključivo vazduhoplovstvo na molbu sirijskog predsednika Bašara el-Asada protiv „Islamske države” (IS), koji se obratio ruskom rukovodstvu sa molbom za pružanje vojne pomoći.

„Kao što je već rekao naš predsednik, upotreba Oružanih snaga na kopnenom polju vojnih dejstava je isključena”, rekao je on.

Ranije danas javljeno je da se Putin obratio Savetu sa predlogom za usvajanje uredbe o saglasnosti za korišćenje kontingenta OS Rusije izvan ruske teritorije na osnovu opštepriznatih principa i normi međunarodnog prava.

Ivanov je naglasio „principijelnu razliku pristupa Rusije od njenih partnera sa Zapada”.

„Oni ne poštuju međunarodno pravo a mi poštujemo”, kazao je on.

„Sa tačke gledišta koordinacije naših dejstava sa partnerima i saveznicima, i poštovanja normi međunarodnog prava - svi dobro znate da se po teritorijama Sirije, Iraka, a moguće i u budućnosti i drugih zemalja Bliskog istoka, neke države već izvode raketno-bombaške napade”, rekao je Ivanov, dodajući da su to SAD, kojima se nedavno priključila Francuska, Australija i neke zemlje saopštavaju isto to.

„Ta dejstva sprovode se mimo međunarodnog prava”, naglasio je šef Putinove administracije.

Prema njegovim rečima, da bi se poštovalo međuanrodno pravo potrebno je poštovanje jednog od dva uslova - ili rezolucije Saveta bezbednosti UN ili molbe zemlje na koju se izvodi udar, za pružanjem pomoći.

„Može se konstatovati da se protiv terorizma, naravno, treba boriti, treba udruživati međunarodne napore, ali je poželjno i neophodno da se pritom poštuju norme međunarodnog prava”, kazao je Ivanov.

„Vojni cilj operacije je isključivo vazdušna podrška sirijskih Oružanih snaga u njihovoj borbi protiv IS”, kazao je on, naglašavajući da se ne radi o „dostizanju bilo kakvih spoljnopolitičkih ciljeva ili zadovoljavanja nekih ambicija” za šta Rusiju „redovno optužuju”.

„Radi se o isključivo nacionalnim interesima Rusije”, naglasio je Ivanov.

On je skrenuo pažnju da broj građana Rusije i zemalja nekadašnjeg sovjetskog saveza koji se pridružuju IS raste „ne iz dana u dan, već iz sata u sat”.

„Radi se ne više o desetinama, ne o stotinama, već o hiljadama takvih ljudi, od kojih su se neki već vratili na teriotriju Rusije i lako je pretpostaviti, ne treba biti vidovit, da će se oni i dalje vraćati na našu teritoriju”, kazao je Ivanov.

„Prema tome, svrsishodno je delovati preventivno, na daljini, a ne suočavati se s tim problemom naknadno, kod nas u Rusiji”, dodao je šef Putinove administracije.

Prema rečima Ivanova, operacija ruskog vazduhoplovstva imaće vremenski okvir koji neće biti objavljen, kao ni vrste naoružanja koje se koriste.

On je rekao da operacija, naravno, ne može da traje beskonačno, ali da to, kao i broj letelica i vrsta naoružanja koji se upotrebljavaju iz razumljivih razloga ne može da saopšti.

Ivanov je saopštio i da će biti poštovana „sva socijalna i finansijska pitanja, vezana za obezbeđenje vojnika koji će biti angažovani u operaciji” i da su „sve odluke o tome već donete”.

Prema njegovim rečima, o odluci će partneri Rusije biti već danas informisani.

„Svi naši partneri i saveznici biće danas informisani o donetoj odluci”, kazao je on.

Prema Ustavu Rusije, odluka o angažovanju ruske vojske u inostranstvu u nadležnosti je gornjeg doma parlamenta, a poslednji put on je o tome odlučivao 1. marta, saglašavajući se sa Putinovim zahtevom za angažovanje vojske na teritoriji Ukrajine do normalizacije stanja, podseća TAS S.

Savet federacije tu odluku je na molbu šefa države ukinuo 25. juna, zbog početka trilateralnih pregovora o rešavanju stanja u istočnim regionima Ukrajine.

Ivanov je danas rekao da nije prvi put da Rusija angažuje izvan svojih granica Oružane snage u borbi protiv terorizma, i da se to desilo 1990-ih sa Tadžikistanom.

„Uzgred, ovo nije prvi slučaj, kada koristimo OS u inostranstvu radi suprotstavljanja terorizmu (...) početkom 1990-ih praktično smo isto ovo radili u Tadžikistanu”, kazao je Ivanov a prenosi RIA Novosti.

Kremlj:Zadatak u Siriji je borba protiv terorizma

MOSKVA– Glavni zadatak ruskog vazduhoplovstva u Siriji je borba protiv terorizma i podrška legitimnim sirijskim vlastima u antiterorističkim naporima, izjavio je danas pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, koji nije mogao da saopšti kada će početi „vazdušni udari po teroristima”.

Peskov je naglasio da će Rusija biti jedina koja u operaciji protiv „Islamske države” (IS) učestvuje na zakonit način.

„Glavni zadatak je borba protiv terorizma i podrška legitimnoj vlasti Sirije u borbi protiv terorizma i ekstremizma”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje može li Rusija da garantuje da će se udari ruskog vazduhoplovstva nanositi samo po pozicijama IS, prenela je RIA Novosti.

RIA Novosti navodi da se „ne precizira kada će početi vazdušni udari po teroristima”.

„Ne, ne mogu da odgovorim na to pitanje, to je specifična informacija”, kazao je Peskov.

Prema njegovim rečima, nije planirano posebno Putinovo obraćanje naciji povodom odobrenja za angažovanja vojske u Siriji.

Keri:Vašington odustao od hitne smene Asada

VAŠINGTON – Američki državni sekretar DŽon Keri izjavio je da su SAD proemenile poziciju o sirijskom predsedniku Bašaru el-Asadu i da više ne insistiraju na njegovom hitnom odlasku, već su saglasni sa njegovim „dirigovanim” odlaskom u „razumnom vremenu”.

„Potrebna nam je mirna tranzicija, upravljana tranzicija, kako ne bi bilo straha od odmazde, gubitka života, osvete”, rekao je Keri za Si-En-En (CNN), zalažući se za promenu rukovodstva u „razumnom vremenu” u okviru planskog prelaznog perioda.

Ne ulazeći u detlja, Keri je rekao da bi Asadov prebrz odlazak izazvao unutrašnju eksploziju koja bi Siriju lišila mira.

Ipak, kako je rekao, Asad mora da ode.

„Zato što dok je Asad tamo, mir je jednostavno nedostižan. Tačka”, rekao je američki državni sekretar.

Keri je, takođe, rekao da je aktivno uključivanje Rusije u sirijsku krizu „prilikom” za SAD za rešavanje krize, ali da bi se Moskva mogla naći u „komplikovanoj” situaciji zbog prisustva u Siriji.

Prema njegovim rečima, ukoliko Rusija stane na stranu Asada, Irana i Hezbolaha, imaće „vrlo ozbiljan problem” sa sunitskim zemljama u regionu i mogla bi postati meta sunitskih džihadista.

Keri je rekao da se ne može dostići političko rešenje bez uključivanja sunita u proces.(Politika)