Отаџбина: На месту предвиђеном за српско-руски манастир у Зубином Потоку никла велика база косовских специјалаца

 Узурпирање и наводно обављање службе албанског православног свештеника Николе Џуфке у цркви Св. Архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева открива праве намере великоалбанске експанзионистичке политике. Цео догађај, из приложеног се види, одрађен је уз подршку сепаратистичких власти у Приштини.

Нешто раније имали смо посету немачког амбасадора из Приштине манастиру Дечани где он у својој изјави каже да је посетио косовски манастир који је под заштитом УНЕСКО-а заборављајући при том да је то светиња Српске православне цркве. Очита је намера и ових у Приштини као и оних из Тиране да запоседну српске манастире у јужној српској покрајини. Стога је и чудновато и необично признање аутокефалности Македонске православне цркве само отворило пут да се и српски манастири на Косову и Метохији нађу у туђим рукама попут оних у Северној Македонији.

Реакција на овај догађај Епархије рашко-призренске је интересантна. Она каже да је Никола Џуфка самозвани свештеник и не припада сестринској албанској православној цркви. Можда је то и тако а можда и није имајући у виду да се већ годинама напади на српску имовину оправдавају термином „маљи деца“. Оно што је занимљиво јесте да епархија у више наврата понавља да је албанска православна црква сестринска и пријатељска која шаље велики број верника да посећују српске манастире широм Косова и Метохије. Још и каже, што помало делује невероватно, да се због њих обавља и литургија на албаском језику.

Управо је и задатак Епархије рашко-призренске да предсенику Србије укаже да одласком Срба из јужне српске покрајине губи и српска држава а губи и Српска православна црква. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ не очекује од српске цркве да одржи никакве опозиционе манифестације али се нада да ће она имати толико смелости да властима каже да се без Срба на КиМ тешко може одбранити јужна српска покрајина

Данас је велики број српских манастра на Косову и Метохији полупразан. Негде су један, негде два монаха а негде, као што је манастир Девине Воде на северу Косова и Метохије, нема никога. Сменом и одласком блаженопочившег владике Артемија Радосављевића са њим је простор јужне српске покрајине и саму епархију напустило 135 српских монаха и монахиња. То је више него што има рецимо Бугарска православна црква. У одбрани Косова и Метохије само руководство Српске православне цркве као и врх државе морају да нађу начин да се овај сукоб превазиђе да би се највећи број монаха и монахиња вратио у српске светиње на Косову и Метохији. Њихов повратак сигурно је да би утицао да одбрана српских сетиња буде много јача. Нажалост каквог издајника имамо на челу српске државе њему то није ни у каквом интересу. „Ацу Србину“ је пре свега у интресу да све оно што има мирис тамјана напусти Косово и Метохију а не да се враћа на те просторе. Уосталом, за његово време више од 40 хиљада Срба је напустило Косово и Метохију. Напори председника Србије да се то заустави су никакви. Чак и каже шта то има везе, селе се и Албанци.

Управо је и задатак Епархије рашко-призренске да предсенику Србије укаже да одласком Срба из јужне српске покрајине губи и српска држава а губи и Српска православна црква. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ не очекује од српске цркве да одржи никакве опозиционе манифестације али се нада да ће она имати толико смелости да властима каже да се без Срба на КиМ тешко може одбранити јужна српска покрајина.

Данас на там месту влада Косова уз сагласност ондашњег члана владе и председника „Српске листе“ Горана Ракића и уз благослов председника Србије изградила је огромну војно-полицијску базу РОСУ полиције која је тик нешто мања од оне у Бондстилу. Број припадника РОСУ полиције у њој је неутврђен али сигурно је да није мали

И још нешто, пре више од једне деценије становници општине Зубин Поток имали су идеју да се у месту Горњи Јасеновик изгради заједничка српско-руска православна црква. Из тог разлога су и самој општини поклонили своје земљиште да се један такав објекат изгради. Њихови потписи и дан-данас стоје у општини којим се одричу имовине у корист изградње ове светиње. Намесник руске православне цркве у Београду отац Виталиј Тарасев био је упознат са том идејом предлажући да та верска грађевина буде симбол пријатељства српске и руске православне цркве. Дрво за градњу допремило би се из Русије а камен из Метохије, управо онај којим су грађене бројне српске светиње. Сам манастир по замисли аутора имао би подједнак број монаха, како руских тако и српских уз назменично смењивање игумана. Сам манастир требао је да има и културно-образовни карактер где би се током године одржавале бројне културне манифестације као и изучавање руског језика. Да би цела идеја била веродостојнија прикупљена су и имена великог броја Руса који и даље живе у Косовској Митровици потомака оних који су за време Окторбарске револуције напустили Русију. На несрећу свих нас идеја није реализована јер је владика рашко-призренски Теодосије то спречио говорећи да тај манастир треба да прихвати рашчињеног владику Артемија што је била ноторна неистина. После таквих изава руска православна црва је одустала од ове идеје не желећи да квари односе са Српском православном црквом.

Данас на там месту влада Косова уз сагласност ондашњег члана владе и председника „Српске листе“ Горана Ракића и уз благослов председника Србије изградила је огромну војно-полицијску базу РОСУ полиције која је тик нешто мања од оне у Бондстилу. Број припадника РОСУ полиције у њој је неутврђен али сигурно је да није мали.

О свему овоме како смо бранили Косово и Метохију најбољи суд даће време и историја. Они су најбоље судије за сваког од нас.  

 Косовска Митровица

05.12.2023. године