„Отаџбина“: Изградњом седам полицијско-војних база на северу КиМ, сепаратистичке власти у Приштини спроводе класичан вид окупације, тортурe и насиљa над српским становништвом

Изградња полицијско-војних база – касарни на северу Косова и Метохије представља класичан вид окупације, тортуре и насиља над српским становништвом од стране сепаратистичких власти у Приштини.

Укупно се гради 7 војно-полицијских база у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан. Само у Зубином Потоку на десет хиљада становника изграђене су или се граде три војно-полицијске базе. На релацији Косовска Митровица-Лепосавић, до самог пута, власт из Приштине такође гради војну базу да би прекинула комуникацију између ове две српске општине.

Земљиште на коме се ове базе граде се просто отима од Срба без икаквих решења о експропријацији. На осион и дрзак начин власт Аљбина Куртија улази на приватне поседе. Напред иду десетак оклопних транспортера у пуној ратној опреми са припадницима РОСУ полиције а позади грађевинске машине које узрпирају и отимају приватне поседе Срба. Оно што може да се чује јесте да су предвиђене новчане надокнаде минорне и више се ради о класичној пљачки него о праведној експропријацији.

Изградња полицијско-војних база је започета још почетком августа месеца када су припадници РОСУ полиције већ запосели простор севера Косова и Метохије контролишући грађане, претресајујћи их чиме су суспендовали рад локалних полицијских станица

Изградња полицијско-војних база је започета још почетком августа месеца када су припадници РОСУ полиције већ запосели простор севера Косова и Метохије контролишући грађане, претресајујћи их чиме су суспендовали рад локалних полицијских станица. Однос према грађанима Србима је нехуман, бруталан у крајњем случају дрзак и безобразан. Припадници РОСУ полиције не знају ни реч српског а њихово опхођење своди се на то да се грађани малтретирају, пребијају уз гажење српских симбола, рецимо српске заставе као што се то десило на брани језера Газиводе. Прошле године када је РОСУ полиција разбијала барикаду у селу Доње Вараге они који су поставили барикаде већ су били побегли али су зато припадници РОСУ полиције упадали у оближње куће и тукли све радом, и мушко и женско. Дванесторо Срба је са пребијеним рукама и ногама завршило у болници у Косовској Митровици.

Ако је то тако, а јесте тако, поставља се питање каква је онда функција КФОР-а у јужној српској покрајини. Начином на који РОСУ полиција примењује тортуру и насиље над Србима означава да су они улогу КФОР-а апсолутно маргинализовали. Из тог разлога следује да је КФОР присутан на Косову и Метохији само зато да би чувао државност самопроглашене републике Косово а никако да одржава ред и мир. Доказ томе је да се територија општине Зубин Поток проглашава за пећку интересно-безбедоносну зону чиме на јасан начин РОСУ полиција показује да залази у мандат КФОР-а предвиђен резолуцијом 1244 СБ.  Из тог разлога Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ годинама тражи од власти у Србији да се на основу Резолуције 1244 СБ врати до 1000 српских војника и полицјаца. Да је то власт у Србији тражила не би се формирала војска Косова а још мање касарне РОСУ полиције и још мање њихово иживљавање над Србима на северу Косова и Метохије.

Поставља се питање каква је онда функција КФОР-а у јужној српској покрајини. Начином на који РОСУ полиција примењује тортуру и насиље над Србима означава да су они улогу КФОР-а апсолутно маргинализовали

Сходно томе се поставља и питање садашњих административно-граничних прелаза у овом облику. Српска полиција на тим прелазима буквално чува и негује КПС полицију из Приштине као и њихове царинике а они заузврат на тим местима хапсе Србе и затварају те административне прелазе Јариње и Брњак на којима се крећу Срби и тиме загорчавају живот Србима. Безобзирно хапшење Срба уз монтиране оптужбе за наводни тероризам и ратне злочине мора пре свега да има адекватан одговор од актуелих власти у Београду. Мирно посматрање над таквим иживљавањем је фактички непоштовање Устава Републике Србије. Ако се затварају административни прелази Јариње и Брњак којима се крећу Срби морају да се затворе, али сада од старне Београда, и административни прелази Мердаре, Кончуљ и Церевајка које користе Албанци. Ако се неоправдано, и поред свих упозорења, жалби и молби од стране Београда, хапсе Срби треба размишљати о томе да на сличан начин власти у Београду примењују мере и према Албанцима. Није хумано, није коректно али бојимо се да је то једини језик који сепаратистичка власт у Приштни разуме. Ако се не пружи прави одговор онда долазимо до констатације о оправданости оне народне изреке да „лош пас наводи вука на тор“.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје пуну подршку захтевима који су се чули на митингу у селу Рударе да се сви ухапшени Срби моментално пусте на слободу. Такође и да се РОСУ полиција као окупаторска казнена експедиција протера са севера Косова и Метохије. Али оно што је необично и заиста чудно јесте да у доношењу одлука о градњи војно-полицијских база на северу Косова и Метохије учествују и српски министри који су део владе самопроглашене републике Косово. И не само што гласају да се граде војно-полицијске базе него гласају и да се од Срба ескпропиршу или боље рећи отимају њихови приватни поседи.

Нажалост, али тако јесте, и ова чињеница показује да је национална и државна политика актуелних власти у Београду непринципијелна, антиуставна и катастрофално штетана за Републику Србију.

Ако власт жели да ову нашу констатацију демантује нека Скупштина Србије распише локалне изборе за општине на северу Косова и Метохије што је она и по Уставу Републике Србије дужна да учини. Расписивањем локалних избора за четири општине руши се државност сепаратистичке парадржавне творевине зване република Косово.

Косовска Митровица

25.12.2022. године