Осетан пад српско-руске трговинске размене у 2009.

БЕОГРАД – Општи неповољни трендови у светској економији одразили су се ове године негативно и на српско - руску робну размену, која је у претходном периоду имала динамичан раст.

Подаци које су аналитичке службе Привредне коморе Србије (ПКС) доставиле Танјугу показују да је за седам овогодишњих месеци вредност српско-руске робне размене безмало преполовљена у односу на исто лањско раздобље.

Србија и Русија оствариле су од почетка јануара до краја јула робну размену у вредности 1.312,1 милион долара. То је око 45 одсто мање него у истом прошлогодишњем раздобљу.

Русија је у том периоду продала Србији производа, углавном нафту, нафтне прерађевине и природни гас, у вредности 1.129,4 милиона долара, а истовремено у Србији купила робу за 182,7 милиона долара.

Основна карактеристика српско-руске трговине у протеклом делу ове године је и даље веома висок дефицит на страни наше земље који је у посматраном раздобљу износио 946,7 милиона долара.

Русија је у анализираном периоду била седми партнер наше земље кад је реч о испорукама српских производа, а други у укупном увозу, са учешћем од готово 13 одсто.

Прошле године је, међутим, Русија била главни трговински партнер Србије, а двострана робна размена је тада износила 4.041,7 милиона долара, или 31 одсто више него током 2007, али је покривеност српског увоза извозом била врло ниска.

Покривеност српског увоза из Русије извозом у ту земљу је и за седам овогодишњих месеци била врло ниска јер је, према анализи ПКС, износила свега 16 одсто.

Српска предузећа ове године на тржиште Русије највише извозе разне врсте подних покривача и тапете од импрегниране подлоге, а та роба обухвата 12,7 процената свих испорука.

Разне врсте керамичких плочица и лекови су заступљени у извозу српских компанија са 7,71 одсто, а гуме за аутомобиле обухватају готово пет процената од укупног експорта.

Други индустријски производи, као и неке врсте свежег и смрзнутог воћа и поврћа, чине више од десет процената нашег извоза на тржиште Руске федерације у периоду јануар - јул.

Наши највећи извозници на руско тржиште су, као и лани, бачкопаланачки „Таркет”, са учешћем у укупним испорукама од 21‚21 одсто и вршачки „Хемофарм” са уделом од 13,24 процента.

Значајне извозне послове ове године у Русији имају фабрика „Гоша” из Смедеревске Паланке, пиротски „Тигар” и још неколико предузећа, међу којима је и Институт за кукуруз „Земун Поље”, који већ годинама успешно пласира наше висококвалитетне хибриде на руско тржиште.

(Танјуг)