Опозиционари за „Данас“ о тврдњи Владимира Орлића да у парламенту "више нема говора мржње": Борко Стефановић - То није скупштина, већ Главни одбор СНС

У парламенту, који се више ни не може назвати парламентом, више нема ни демократије ни опозиције, поручују за Данас представници опозиције упитани како коментаришу тврдње напредњака Владимира Орлића да у Народној скупштини „више нема говора мржње“.

Према мишљењу појединих опозиционара, Орлић нема ни стида ни срама када може да изговори такву констатацију.

Владимир Орлић је, подсетимо, на онлајн састанку српских и европарламентараца одржаном у четвртак казао: „У Скупштини више нема оних који су покушали да у њу насилно упадну и да је спале у пролеће 2020, ти људи су бојкотовали изборе, бојкотовали су и позиве на дијалог који сте им упућивали ви из Европског парламента… У Скупштини више нема ни говора мржње“, док је његов страначки колега Марјан Ристичевић оценио истом приликом да су „медији у Србији сувише слободни“.

Поводом Орлићевих речи, Бошко Обрадовић, лидер Двери, наводи: „Народна скупштина Републике Србије не постоји.“

– Тамо више нема опозиције, а самим тим ни демократије. Тамо нису представници народа, већ делегати новог једнопартијског система. Дом Народне скупштине користи се тренутно за ријалити програм у организацији владајуће странке, који се претворио у ревију говора мржње против противника власти, који, иначе, нису присутни и не могу да одговоре. То опет говори о чојству и јунаштву лажних народних посланика, сматра Обрадовић, који је прошлог пролећа 11 дана штрајковао глађу испред парламента, захтевајући, како је навео, „решавање уставне кризе“.

Сергеј Трифуновић, глумац и члан Председништва Покрета слободних грађана, кратко за наш лист поручује: „Уопште не могу да се бавим облицима постојања као што су Орлић и Ристичевић.“ Трифуновић је, подсетимо, физички нападнут прошлог лета током протеста опозиције испред Скупштине (један мушкарац ударио га је тада и раскрварио му главу).

Говорећи на исту тему, Борко Стефановић, заменик председника Странке слободе и правде, констатује: „Орлић, који никад неће бити орао, опет покушава да лети али му не иде.“

– То није Скупштина већ Главни одбор СНС и зато све што тамо може да се чује јесте лаж и мржња према људима који и нису ту. То данас сви виде, указује Стефановић, који је претучен новембра 2019, у Крушевцу, где је учествовао на опозиционој трибини.

Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке и бивши народни посланик, истиче: „Немам коментар на глупости које изговара Орлић. Он очигледно не зна за срамоту када може овакве ствари да изговара.“

Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет и бивши народни посланик, указује: „Ми немамо скупштину. То што гледамо је проширени месни одбор СНС, на којем гостују припадници других режимских странака.“

– Ту скупштину, ни ја ни Покрет за преокрет не признајемо јер није резултат слободних избора. А Владимир Орлић је само један од орлића, паунова и јастребова који се шепуре и нападају и вређају све редом. Савезник у томе им је РТС и друге телевизије са националном фреквенцијом који те простаклуке сервирају грађанима Србије, наглашава Веселиновић.

Пајтић: Напредњаци доживљавају ову земљу као приватно власништво

Према мишљењу бившег председника Демократске странке, Бојана Пајтића, „У Скупштини више нема говора мржње само у односу на опозиционе посланике, из веома оправданог разлога – опозиције у парламенту нема“. „Међутим, не постоји место у Србији са кога се може чути више увреда и клевета у односу на сваког ко се усуди да изнесе став који се не подудара са ставом владајуће странке. Довољно је рећи да су посланици режима водили кампању чак и против таквих великана као што су Сека Саблић или Никола Којо. О дехуманизацији опозиционих лидера и њихових породица је сувишно и говорити. Као и о проглашавању независних медија за домаће издајнике и стране плаћенике. Свако ко разуме српски језик и прати скупштинске наступе посланика овог, нелегитимног сазива, може доћи само до једног закључка – говор мржње је доминантни наратив напредњачког режима. Констатација коју чујемо из њихових редова, да су медији у Србији „сувише слободни“ говори о томе како онидоживљавају ову земљу – као приватно власништво које тамо неки независни новинари угрожавају. Слободе или има, или је нема, господо напредњаци. А свакако је не може бити „сувише“, напомиње Пајтић.

(Данас)