Оља Бећковић: Не пада ми на памет да разговарам са Вучићем, ови избори су расписани само зато да би један човек продужио свој мандат

„Ако Вучић стварно осети да му не иде баш како треба, плашим ће да ће се оно што се сад дешава по локалу, а дешава се свашта, постати стварност која ће једнако важити и за град и за село“

Политичари поново код Оље Бећковић. Ко се кога ту ужелео откако је ауторка култне емисије "Утисак недеље" остала без ње, а гледаоци без могућности да неко у њихово име поставља права питања?

Гледајући рекламу за ваш интервју са председником Србије којим отварате серију политичких интервјуа у НИН-у, човек није начисто ко ту коси, а ко воду носи. Да ви њих нисте прерасли?

- Рекламу на РТС-у нисам видела, али кад сам видела насловну страну НИН-а, морам признати да сам се сама себе уплашила. Питала сам се, шта је ово, али претпостављам да људи који праве новине знају да се то тако ради и да је уверење уредништва да је у целој ствари занимљивије што ја разговарам него с ким разговарам. Лично, немам ту врсту уображености и препотенције.

Која је разлика у односу на студио у коме сте их сецкали на фронцле?

- Огромна. И кад се разговор пребаци у писани медиј ту се много изгуби због чега сам ја била ја. И оно што је било занимљиво у "Утиску недеље" овде се губи и сад је питање времена и умећа да то надокнадим. Сигурна сам да се то не изводи на онај испробани, а по мени превазиђени начин са оним заградама у којима пише - смех или љутња. Мора да се смисли други начин да се осети тај ритам разговора и атмосфера у којој се он одвијао, да ли је саговорник био расположен или нерасположен, груб или снисходљив... Али с обзиром на то да смо одлучили да те интервјуе почнем да радим у предизборној кампањи, важније је шта је човек рекао.

Интервјуисали сте Николића и Тадића, можемо ли очекивати Вучића?

- Кад смо се о целој ствари договарали, отворено сам рекла да ми не пада на памет да разговарам са Вучићем. Нити ми пада на памет да улазим у анализе да ли је то професионално или није, просто са тим човеком не желим да разговарам.

А како вам је изгледао "интервју" који су са премијером правиле Јелена Карлеуша и Нада Мацура?

- То не заслужује никакав коментар нити знам о чему се ту радило.

Шта је била поента те емисије?

- Не знам. Ту је негде и раскорак, јер Вучић не прави ту врсту грешака и он сигурно зна зашто се ту појавио, зна коме је то намењено и да тај коме је то намењено зна и смисао тога. Али то нисам ја и то нису људи које познајем. Ту се говорило мени неким страним језиком.

Долазимо ли ту делимично и до одговора на Вучићево вајкање да га елита не подржава?

- Мислим да је он уверен да је то где је био и с ким је разговарао – елита. Као што је изабрао ону једну телевизију, њену „тешку реч“, оне „најјефтиније новине“ и оног финог и пристојног човека који по тим медијима опошљава ствари, тако је изабрао и ово. То је његова слика стварности и верујем да их он сматра елитом.

Ево нам још једних избора. Каква су вам очекивања?

- Никаква. Баш у овим разговорима покушавам да добијем одговор на питање шта је смисао тих избора и још га нисам добила. Ни Томислав Николић не зна који је разлог расписивања избора. Пошто је премијер донео одлуку да их буде, на њему је, по сили закона, остало само да их распише. И никог се не тиче да ли он зна што их расписује или не. Мени је то фасцинантно. А он је и даље при мишљењу да нам ти избори нису потребни. С друге стране, свако разуме да су ови избори расписани искључиво само зато да би један човек продужио себи мандат. Не разумем зашто неко прихвата да игра у том колу, не разумем шта значи да се свакодневно говори да не постоје услови за фер изборну утакмицу и да никада није било горе, а да при том улазиш у то.

Хоћете ли ви изаћи?

- Хоћу. Излазила сам увек и изаћи ћу поново, али бих била веома радосна да ми ускрате ту могућност и прогласе бојкот избора. Мени је ужасно жао што ови из опозиције не могу о томе да се договоре, јер би многима од нас омогућили да тог дана мирно останемо код куће и да избори буду журка домаћина који је прави. Шта ћемо ми на туђој журки? А чини ми се да се помало и прави нека атмосфера у смислу да ми и нисмо позвани на ту журку. Већ крећу објашњења како ништа не значи излазити на изборе и гласати за мале странке, да ако то мислиш, боље остани код куће. Е, онда хајде у инат да дођемо тамо, ако ни због чег другог а оно због тога што они који их расписују очигледно не желе да изађемо.

Какве су шансе опозиције?

- Ту се врти једна иста прича – да ли ће се направити простор за нека нова лица. Тај простор се није отворио. Пошто им није то пало на памет, ми немамо другог избора него да се суочимо са чињеницом да су то ти људи - стари, рањени, изубијани, нерехабилитовани... Они иду на изборе као на неко огромно изненађење и као да никад нису ни мислили да би тако нешто могло да се деси. Ево колико је прошло од оног састанка опозиције и када их питате, добро како наступате, једна колона, две колоне, ту се дају неки начелни одговори као да су ти избори за 18 година, па ћемо видети, има времена, ево радимо истраживања! Ја не знам шта они раде.

Имају ли они уопште избора?

- Мислила сам да имају избор и ту сам мислила на бојкот, али видим да се то третира као аматерска идеја. Имају избора и да се уједине, али и од тога слаба вајда. Искрено сам убеђена да су то две ствари које највише могу да уздрмају ову власт. Онај ко је одлучио да се иде на изборе одлично је знао да је немогуће да се ови удруже, па било да је повод бојкот или заједнички наступ на изборима. Уверена сам да кад би се ови досетили таквог изненађења, да би се одједном и друга страна напрасно „сетила“ да нема разлога за изборе и повукла своју одлуку.

Вучић каже како ови избори нису "готова ствар" .

- Један од разлога зашто не желим да правим интервју са премијером јесте то што ја њему ништа не верујем. И већ видим како, док ово чита, говори "као да бих ја уопште са њом разговарао", али то није битно. Мени је битно да ја с њим не бих разговарала, јер ми је бесмислено да разговарам с неким коме ништа не верујем. Чему би служио тај разговор? Тако не верујем ни у искреност тих тврдњи како су ти избори неизвесни. То ми је више на нивоу оног његовог јадиковања како је он у опасности и како је угрожен бруталним и незапамћеним нападима на њега и његову породицу. И док то слушам и гледам питам се а где је то било и кад се дешавају ти ужаси кроз које он пролази. С друге стране, и чини ми се да се преко те теме лако прелази - а поменула је Србијанка Турајлић у интевјуу НИН-у – да кад паметном човеку кажеш ове изборе мораш да добијеш, он онда смишља шта ће да ради и како ће они то. А кад то исто кажеш примитивном човеку, он се наоружава џипом, мотком или које му већ треба оружје да истера ту победу и ја се тога бојим. Ако Вучић стварно осети да то не иде баш како треба, плашим ће да ће се оно што се сад дешава по локалу, а дешава се свашта, постати стварност која ће једнако важити и за град и за село.

Многи предвиђају мучну кампању. Морамо ли баш да кроз све то пролазимо?

- На то питање немам други одговор осим филозофског – да, морамо, чим пролазимо!

Годину и по дана нема "Утиска недеље". Да ли је ваш простор неко заузео?

- То се није догодило, јер не верујем да је било простора да моје место заузме неко други. Било је важно укинути, не мене, него баш такву врсту простора. Не треба емисија у којој ће се чути различита мишљења.

Медијска сцена

- То је тај цинизам у коме ће власти стално набрајати како ето они имају на својој страни само једне новине и једне телевизију, што је врло духовито. Чак и да је то истина, а није. То је као да кажеш да имаш само атомску бомбу, а немаш пушку ни пиштољ. То је за мене највећа загонетка, где је тај народ коме они упућују те поруке, тако га добро познају, а да тај није нико од мојих комшија. И кад мало размислиш и запиташ се како се то толико поклапа мишљење премијера и главног уредника једног таблоида, схватиш да је ствар много опаснија. Не мисли Драган Ј. Вучићевић као Александар Вућић, већ је ствар обрнута и у томе је драма.

(Блиц)