петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Оливер Вархеји: Усклађивање спољне политике Србије са ЕУ и увођење санкција Русији важније него икада
Хроника

Оливер Вархеји: Усклађивање спољне политике Србије са ЕУ и увођење санкција Русији важније него икада

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. октобар 2022.

 СТРАЗБУР - Комесар за проширење Оливер Вархеји рекао је јуче у Европском парламенту да је Србија привредно и политички важан партнер Европске уније и да рачунају на Србију као на искреног партнера који ће заједно са њима бранити европске вредности.

 Вархељи је то рекао у Европском парламенту и појаснио да је циљ што пре помоћи земљама Западног Балкана и њиховим грађанима који већ плаћају велике цене енергената.

 "У садашњем геостратешком и политичком контексту јасно је да Србија треба да повећа своје напоре како би се ускладила са ставовима спољне политике Европске уније укључујући и санкције против Русије. Од почетка конфликта ово усклађивање сада је важније него било када пре", рекао је Вархеји током дебате о проширењу ЕУ ка Западном Балкану у Европском парламенту.

Он је рекао да ЕУ жели да помогне Србији и да одговори на своје изазове, укључујући ту и енергетску безбедност.

Вархеји је оценио и да је што се тиче владавине права Србија напредовала, посебно што се тиче правосуђа и борбе против корупције и да је у том смислу постигнута равнотежа.

Вархеји је навео да је енергетска криза изазов за Западни Балкан као и за ЕУ, и да је зато Унија укључила регион у своју политику и деловање.

"ЕУ је позвала Западни Балкан да се придружи заједничком куповању гаса, ЛНГ и хидрогена. Србија и Северна Македонија су се већ укључиле првом регионалном састанку за југоисточну Европу", рекао је Вархеји.

Хитан задатак – смањити зависност Балкана од руског гаса

Он је најавио такође да је план Уније, преко европског плана REPowerEU, да редуцира зависност Уније и Западног Балкана од руског гаса.

"Морамо још више да смањимо зависност Балкана од руског гаса и то је хитан задатак. Зато радимо на шеми за спас за цео западнобалкански регион", рекао је он.

Комесар је предложио фондове за краткорочне, средњорочне и дугорочне потребе за помоћ у енергетској кризи.

"Прве мере предвиђају буџетску помоћ за енергетску кризу и њен утицај на домаћинства и бизнисе. Ове мере треба да буду од помоћи већ ове зиме. Друге ће подржати диверсификацију енергетског снабдевања преко гаса и струје и могућности за складиштење на терминалима за течни гас ЛНГ", објаснио је Вархеји.

Он је додао да се предвиђају и мањи енергетски пројекти за обновљиву енергију и мере за енергетску ефикасност. Средњорочне мере се састоје од инвестиција које доприносе енергетској транзицији и безбедности, најавио је Вархеји.

Унија мора да заштити свој азилантски систем

Вархеји се задржао и на проблему миграција. То је за ЕУ област у којој мора брзо да се ради а ЕУ, каже комесар, су добродошли они који долазе преко легалних путева док врата нису отворена за нерегуларне уласке.

"Унија мора да заштити свој азилантски систем. Морамо такође да се боримо против шверца и криминалне активности", рекао је он.

У овој области, каже Вархеји, ЕУ неће да остави Западни Балкан да се сам бори са миграцијом и обећава да ће Унија да помогне и политички и финансијски. Он најављује да ће за 60 одсто да се повећају фондови за мигрантску кризу у периоду између 2021. године и 2024. године, а то значи више од 350 милиона евра.

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер