Око 700.000 грађана Србије живи испод границе сиромаштва

БЕОГРАД – Овогодишњи Светски дан борбе против сиромаштва - 17. октобар, Србија дочекује са повећаним бројем сиромашних грађана, као и корисника народних кухиња, чему умногоме доприноси глобална економска криза, упозоравају владини службеници који се баве том проблематиком и представници Црвеног крста.

Прелиминарни подаци Републичког завода за статистику, за првих шест месеци ове године показују да је у Србији нешто мање од 700.000 грађана, односно 9,2 одсто оних који живе испод границе сиромаштва, имају приходе мање од 8.360 динара месечно.

Број сиромашних у априлу, мају и јуну порастао је за око 0,2 одсто у односу на прва три месеца ове године, када је евидентирано око 697.000 сиромашних грађана, показали су подаци РЗС на основу анкете о потрошњи домаћинства.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је поводом данашњег дана у Београду да је приоритет Србије у овом тренутку обезбеђивање хране за најугроженије грађане, али да без јаке и здраве економије ни мере за сузбијање сиромаштва које Влада предузима, не могу да дају неопходне резултате.

Министар Љајић је за Радио-телевизију Србије (РТС) рекао поводом 17. октобра, светског дана борбе против сиромаштва да се у народним кухињама у земљи храни 25.000 људи, за које је из робних резерви обезбеђено 560 тона хране, као и да ће за 2010. бити обезбеђено више средстава из буџета за ову врсту социјалне помоћи.

„То не значи да ће она бити повећана, јер се очекује већи број корисника. Дакле задржаће се социјална давања на овом нивоу, али ће сигурно бити више корисника него 2009. године”, рекао је Љајић.

Љајић је казао да би после изласка домаће привреде из кризе 2011. могле да ступе на снагу одредбе новог Закона о социјалној заштити који предвиђа да материјална помоћ биде увећана за 20 одсто јер је и по проценама Светске банке садашњи ниво испод просека земаља у региону и у Европи.

Државни секретар министарства рада и социјалне политике Љиљана Лучић изјавила је Танјугу да се из републичког буџета подржава око 248.706 најсиромашнијих породица, односно 509.694 појединаца са више од милијарду динара месечно.

„Према подацима из септембра ове године, социјалну помоћ прима 49.219 породица, односно 128.650 појединаца за шта се на месечном нивоу издваја око 310 милиона динара”, прецизирала је Лучићева.

Према њеним речима, право на дечји додатак остварује 199.487 породица, односно 381.044 деце (свако четврто дете у Србији), за шта се на месечном нивоу издваја око 744 милиона динара”.

Сиромаштвом су у претходне две године највише били погођени грађани који живе у шесточланој или вишечланој породици, старији од 65 година, пензионери, незапослени, са основним образовањем, али и они који не живе у брачној заједници.

Саветник министра рада и социјалне политике Љубомир Пејаковић казао је Танјугу да у Србији тренутно ради 50 народних кухиња, док је осам затворено због недостатка појединих намирница, посебно брашна.

Пејаковић је објаснио да би таква врста помоћи требало да се обезбеди за још 8.000 корисника, што би значило да је потребно отворити још осам кухиња и додао да су народне кухиње неопходне најсиромашнијима, али да не би требало да буду судбина грађана Србије.

Иако се сматра да Београђани имају виши животни стандард, него грађани у другим деловима Србије, у главном граду сталну новчану месечну помоћ прима око 6.000 породица, односно 1,1 одсто укупног броја домаћинстава.

Према подацима Градског центра за социјални рад, у прошлој години око 74. 000 корисника добило је неки вид помоћи тог центра, највише их је у Земуну, а најмање у општини Сопот.

Прошле године број породица, углавном домаћинства без сталних извора прихода, обрадиве земље или сродника који би могли да их издржавају, а које су примале новчану помоћ, увећао се за 3,3 одсто.

Светски дан борбе против сиромаштва се обележава од 1987. године, када се у Паризу окупило око 100.000 људи, и када је откривен споменик посвећен борби против сиромаштва.

(Танјуг)