Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство утврдио текст акта о промени Устава у којем се наводи да „однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи“

Чланови Одбора Скупштине Србије за уставна питања и законодавство утврдили су текст акта о промени Устава Србије у којем се наводи да „уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску, а однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи“.

Одбор је на седници 21. септембра утврдио текст Нацрта акта о промени Устава Србије, односно промене амандмана и Уставни закон, који ће доставити председнику парламента ради подношења захтева за мишљење Венецијанској комисији.

У амандману И, који замењује члан 4 Устава наводи се да је „правни поредак јединствен, а да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску“.

„Однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи. Судска власт је независна“, наводи се и документу.

Према тексту нацрта наводи се да је судијска функција стална, односно укида се постојеће решење о ограниченом мандату за оне који се бирају први пут на судијску функцију.

„Судији престаје функција пре навршења радног века ако сам то затражи, ако трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције, ако му престане држављанство Републике Србије или ако буде разрешен“.

„Судија се разрешава ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у дисциплинском поступку утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета судства, озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судове“, наводи се у нацрту акта уставних амандмана.

Према предлогу, „Високи савет судства чини 11 чланова: шест судија које бирају судије и пет истакнутих правника које бира Народна скупштина“, односно алтернатива је „Високи савет судства чини 11 чланова: пет судија које бирају судије, председник Врховног суда и пет истакнутих правника које бира Народна скупштина“.

У нацрту текста се наводи да „Народна скупштина бира чланове Високог савета судства међу истакнутим правницима са најмање 10 година искуства у правној струци, од 10 кандидата које предложи надлежни одбор Народне скупштине, после јавног конкурса, гласовима две трећине свих народних посланика, у складу са законом“.

Када је реч о тужилаштву, Одбор је усвојио текст у којем се наводи да је „Јавно тужилаштво јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом“.

„Врховни јавни тужилац одговара за рад јавног тужилаштва и свој рад Народној скупштини. Врховни јавни тужилац није одговоран Народној скупштини за поступање у поједином предмету“, истиче се у нацрту акта.

„Народна скупштина наставља да бира судије и заменике јавних тужилаца по први пут на те функције до конституисања новог сазива Високог савета судства и Високог савета тужилаца, а нови сазиви Високог савета судства и Високог савета тужилаца констатују да њихова функција постаје стална“, констатује се у нацрту акта Уставног закона.

(Фонет)