Istraživanje NSPM: Rusija i Putin u srcu Srba, protivnici i pristalice EU skoro izjednačeni

Srbi najviše veruju Vladimiru Putinu i Aleksandru Vučiću, i to baš tim redosledom, a najviše bi voleli da Srbija napravi savez sa Rusijom.

Ovo pokazuje najnovije istraživanje časopisa Nova srpska politička misao, rađeno sredinom oktobra kombinovanom metodom - telefonskom anketom i razgovorom na terenu, na reprezentativnom uzorku od 1.100 građana Srbije.

Vučić je srpski političar kojem se ubedljivo najviše veruje, 34,6 odsto ispitanika reklo je da im baš on uliva najviše poverenja. Od domaćih političkih lidera, na drugom mestu je Ivica Dačić sa 4,5 odsto, a više od tri procenta dobili su još samo Vojislav Šešelj i Dragan Marković Palma.

S druge strane, svetski političar koji uliva najviše poverenja građanima Srbije je ruski predsednik Putin, za njega se izjasnilo 36,1 odsto ispitanika. Sledi nemačka kancelarka Angela Merkel sa 7,3 odsto, iza koje su daleko ispod grčki premijer Aleksis Cipras i predsednik SAD Barak Obama.

Da je Rusija u srcu većine Srba još drastičnije pokazuju odgovori građana na pitanja o ulasku Srbije u međunarodne saveze.

“Da li podržavate savez Srbije sa Rusijom” pitanje je na koje je čak 68,2 odsto odgovorilo potvrdno, dok se negativno izjasnilo 18,9 odsto, dok je 12,9 bez odgovora.

Na pitanje “ako biste morali da birate, da li ste za to da Srbija uđe u političko-ekonomski savez sa...” Rusiju je zaokružilo 35,7 odsto građana, Evropsku uniju 21,1 odsto, dok je za to da Srbija “ostane neutralna” bilo 34,7 odsto njih.

Kada je, međutim, EU jedina opcija o kojoj se ljudi izjašnjavaju, članstvo Srbije u EU podržalo bi 46,8 odsto građana, protiv bi bilo 41,5 odsto, a ostali nemaju odgovor ili su neopredeljeni.

Marko Savković, programski koordinator Beogradskog bezbednosnog foruma, za “Blic” nudi racionalniju sliku ovog istraživanja.

- Naši građani i te kako prate globalna dešavanja, mada preko domaćih medija. Slika Rusije koja se kod nas projektuje jeste slika snage i samouverenosti, dok se o Evropskoj uniji izveštava u kontekstu krize. Ipak, kada građanima postavite pitanje “gde biste želeli da vaše dete pohađa fakultet” ili “u kojoj zemlji biste radije živeli, radili”, slika se menja. Rusija nije ponudila okvir za reformu društva kakav predstavlja proces evropskih integracija i veliko je pitanje da li je ona u stanju da to uopšte učini, dok je EU ta koja usmerava reforme i u nekoj meri njihovu brzinu - objašnjava Savković.

(Blic) 

Srpska napredna Stranka (SNS) i dalje ima najveću podršku birača u Srbiji, a za njom slede Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka (DS), pokazalo je najnovije istraživanje koje je sprovela Nova srpska politička misao.

Za ulazak Srbije u EU 46,8 odsto građana, protiv 41,5

Istraživanje je sprovedeno od 10. do 18. oktobra kombinovanim tehnikama - telefonskom anketom i razgovorom na terenu, na reprezentativnom uzorku od 1.100 građana Srbije bez Kosova.

Na parlamentarne izbore, ako bi bili održani u nedelju, sigurno bi izašlo 63,4 odsto birača.

Ako bi se glasovi neodlučnih proporcionalno raspodelili, istraživanje pokazuje da bi SNS dobio 45,8 odsto, SPS 10,4 odsto, DS 9,4 odsto, a Srpska radikalna stranka 5,8 odsto.

Cenzus ne bi prešla više nijedna druga stranka, a blizu tog praga sa 4,5 odsto bio bi Pokret Dveri.

Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, pozitivan odgovor dalo je 46,8 odsto ispitanika, dok je 41,5 odsto reklo da ne podržava ulazak Srbije u Uniju.

Na pitanje da li bi trebalo priznati nezavisnost Kosova, ukoliko bi to bio uslov za ulazak u EU, 76,3 odsto ispitanih reklo je da to ne bi trebalo prihvatiti, dok je 14,9 odsto reklo da bi takav eventualni uslov trebalo prihvatiti.

Za podelu Kosova po kojoj bi Srbiji pripao sever i glavni manastiri, a ostatak priznat kao nezavisna država, izjasnilo se 46 odsto ispitanih, dok je protiv tog predloga bilo 44,4 odsto anketiranih građana.

Ulasku Srbije u NATO protivi se 80,1 odsto ispitanika, a podršku eventualnom savezu Srbije sa Rusijom dalo je 68,2 odsto anketiranih.

(Beta)