Истраживање НСПМ: Русија и Путин у срцу Срба, противници и присталице ЕУ скоро изједначени

Срби највише верују Владимиру Путину и Александру Вучићу, и то баш тим редоследом, а највише би волели да Србија направи савез са Русијом.

Ово показује најновије истраживање часописа Нова српска политичка мисао, рађено средином октобра комбинованом методом - телефонском анкетом и разговором на терену, на репрезентативном узорку од 1.100 грађана Србије.

Вучић је српски политичар којем се убедљиво највише верује, 34,6 одсто испитаника рекло је да им баш он улива највише поверења. Од домаћих политичких лидера, на другом месту је Ивица Дачић са 4,5 одсто, а више од три процента добили су још само Војислав Шешељ и Драган Марковић Палма.

С друге стране, светски политичар који улива највише поверења грађанима Србије је руски председник Путин, за њега се изјаснило 36,1 одсто испитаника. Следи немачка канцеларка Ангела Меркел са 7,3 одсто, иза које су далеко испод грчки премијер Алексис Ципрас и председник САД Барак Обама.

Да је Русија у срцу већине Срба још драстичније показују одговори грађана на питања о уласку Србије у међународне савезе.

“Да ли подржавате савез Србије са Русијом” питање је на које је чак 68,2 одсто одговорило потврдно, док се негативно изјаснило 18,9 одсто, док је 12,9 без одговора.

На питање “ако бисте морали да бирате, да ли сте за то да Србија уђе у политичко-економски савез са...” Русију је заокружило 35,7 одсто грађана, Европску унију 21,1 одсто, док је за то да Србија “остане неутрална” било 34,7 одсто њих.

Када је, међутим, ЕУ једина опција о којој се људи изјашњавају, чланство Србије у ЕУ подржало би 46,8 одсто грађана, против би било 41,5 одсто, а остали немају одговор или су неопредељени.

Марко Савковић, програмски координатор Београдског безбедносног форума, за “Блиц” нуди рационалнију слику овог истраживања.

- Наши грађани и те како прате глобална дешавања, мада преко домаћих медија. Слика Русије која се код нас пројектује јесте слика снаге и самоуверености, док се о Европској унији извештава у контексту кризе. Ипак, када грађанима поставите питање “где бисте желели да ваше дете похађа факултет” или “у којој земљи бисте радије живели, радили”, слика се мења. Русија није понудила оквир за реформу друштва какав представља процес европских интеграција и велико је питање да ли је она у стању да то уопште учини, док је ЕУ та која усмерава реформе и у некој мери њихову брзину - објашњава Савковић.

(Блиц) 

Српска напредна Странка (СНС) и даље има највећу подршку бирача у Србији, а за њом следе Социјалистичка партија Србије (СПС) и Демократска странка (ДС), показало је најновије истраживање које је спровела Нова српска политичка мисао.

За улазак Србије у ЕУ 46,8 одсто грађана, против 41,5

Истраживање је спроведено од 10. до 18. октобра комбинованим техникама - телефонском анкетом и разговором на терену, на репрезентативном узорку од 1.100 грађана Србије без Косова.

На парламентарне изборе, ако би били одржани у недељу, сигурно би изашло 63,4 одсто бирача.

Ако би се гласови неодлучних пропорционално расподелили, истраживање показује да би СНС добио 45,8 одсто, СПС 10,4 одсто, ДС 9,4 одсто, а Српска радикална странка 5,8 одсто.

Цензус не би прешла више ниједна друга странка, а близу тог прага са 4,5 одсто био би Покрет Двери.

На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ, позитиван одговор дало је 46,8 одсто испитаника, док је 41,5 одсто рекло да не подржава улазак Србије у Унију.

На питање да ли би требало признати независност Косова, уколико би то био услов за улазак у ЕУ, 76,3 одсто испитаних рекло је да то не би требало прихватити, док је 14,9 одсто рекло да би такав евентуални услов требало прихватити.

За поделу Косова по којој би Србији припао север и главни манастири, а остатак признат као независна држава, изјаснило се 46 одсто испитаних, док је против тог предлога било 44,4 одсто анкетираних грађана.

Уласку Србије у НАТО противи се 80,1 одсто испитаника, а подршку евентуалном савезу Србије са Русијом дало је 68,2 одсто анкетираних.

(Бета)