Хроника | |||
Нови услови Брисела за Београд |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 12. јул 2008. | |
Србија ће морати да призна независност Косова и Метохије да би ушла у Европску унију, изјавио је немачки министар за Европу Гинтер Глозер приликом боравка у Приштини почетком недеље и додао да тај услов важи за све земље западног Балкана. „Србија треба да подржи процес за који се залаже Европска унија на Косову како би ЕУ подржала проевропске процесе у Србији”, оценио је немачки званичник, најавивши тиме да би од владе у Београду могло да буде затражено да сарађује са мисијом Еулекс да би наставио пут европских интеграција. Глозер, члан Социјалдемократске партије којој припада и министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, први је високи функционер из ове земље који отворено поставља услове Србији да, де факто или де јуре, призна нелегалну независност своје јужне покрајине, али и из друге чланице владајуће немачке коалиције – Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел – стижу сличне претње. „Убеђени смо у то да било која земља која жели да уђе у ЕУ треба да реши своје највеће унутрашње проблеме, посебно оне који се тичу територијалног и уставног уређења, пре него што постане чланица Уније; такође, треба имати на уму да пре почетка преговарачког процеса и током преговарања с било којом државом кандидатом ЕУ треба да помогне у решавању тих питања”, пише у нацрту резолуције Европског парламента о стратегији ширења ЕУ, о којој ће се данас расправљати у Стразбуру. Нацрт резолуције написао је немачки посланик Елмар Брок, члан ЦДУ, који је за јучерашњи „Дневник” изјавио да признавање независности Косова не би требало да буде услов за даље приближавање Србије ЕУ. „Али”, додао је ипак, „верујемо да, што Србија буде била ближа Унији, то ће јој бити лакше да живи с новонасталом ситуацијом на Косову”. Недавно је један високи немачки дипломата такође изјавио да од владе у Београду неће бити тражено да успостави пуне дипломатске односе са Приштином, али да се очекује да две владе – српска и косовска – почну да сарађују у такозваним практичним стварима. То би, међутим, представљало фактичко признавање једнострано проглашене независности. Да Србија у скорије време ипак неће морати да бира између очувања целовитости државе и обећања о могућем уласку у Европску унију сведочи и изјава једног западног дипломате на раду у Београду који је за агенцију Ројтерс рекао да неколико наредних месеци не треба очекивати велике потезе Брисела у вези са Србијом и осталим могућим балканским кандидатима за чланство. Наводећи да је разлог за то одбацивање Лисабонског споразума на референдуму у Ирској, чиме је заустављен процес проширења, овај дипломата тврди да неке државе ЕУ мисле да је Брисел урадио довољно за сада тиме што је потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању помогао да проевропске снаге победе на мајским изборима. „Знамо да је ову коалицију лако избацити из равнотеже и желимо да она успе, али услови су јасни: изручите бегунце, убрзајте реформе и будите реалнији у вези са Косовом”, каже он. У дипломатским изворима у Бриселу „Политици” је речено да од Београда нико у ЕУ неће тражити да призна Косово, али само ако Србија заузврат не блокира пријем Приштине у међународне институције. С. Р. Подршка ЕП наставку проширења Уније на Западни Балкан Брисел, Стразбур - Водеће политичке групације у Европском парламенту су јуче, у Стразбуру, током дебате о нацрту резолуције коју је предложио немачки посланик Елмар Брок, пружиле подршку наставку проширења Европске уније на Западни Балкан.Подршку наставку тог процеса су, у обраћању посланицима, пружили и представник француског председништва ЕУ, Жан-Пјер Жује, те европски комесар за проширење Оли Рен. Броков нацрт извештаја, који ће данас бити усвојен у ЕП, истиче јасну подршку испуњењу обећања према земљама кандидатима за чланство. У нацрту се подсећа да за земље бивше Југославије, пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје апсолутни предуслов. Документ изражава и задовољство потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом и БиХ, које види као „даљи корак у консолидацији односа између овог региона и ЕУ”. ЕП у резолуцији позива на убрзање преговора о визној либерализацији, те пружа подршку јачању односа између земаља Западног Балкана и ЕУ у областима трговине, енергетике, образовања и истраживања. Танјуг [Politika 10.07.2008] |