Нови амбасадор Немачке у Београду Аксел Дитман: Добро је да Косово постане део међународних организација; У Сребреници се десио геноцид

 Немачко-српски односи су из моје перспективе одлични. То је пре свега показала посета канцеларке Ангеле Меркел 8. јула. Током те посете постало је јасно колико су блиски наши политички, економски, али и културни односи. Политички, потпуно подржавамо пут Србије у ЕУ. Што се економије тиче, од 2000. године немачке компаније инвестирале су у Србији више од 1,8 милијарди евра и отвориле 25.000 радних места. Други смо највећи трговински партнер Србије и највећи билатерални донатор. У последњих 15 година дали смо више од 1,7 милијарди евра као развојну помоћ Србији - каже у разговору за Данас Аксел Дитман, амбасадор Немачке у Србији.

- Ово је први Дитманов интервју за неки медиј из Србије откако је прошлог месеца ступио на дужност.

Ипак, у српској јавности преовлађује став да је Немачка земља која највише врши притисак на Србију да нормализује односе са Косовом и да је то кључно за приступање ЕУ. За значајан део грађана Србије то је још увек осетљиво питање. Ваш коментар?

- Немачка је посвећен, близак и потпуно поуздан партнер Србији у процесу приступања ЕУ. Томе смо потпуно посвећени и залажемо се за то у дискусијама са нашим ЕУ партнерима. Заједно у ЕУ смо договорили преговарачки оквир у којем су дефинисане области које су приоритетне и за које је важно да буду решене на почетку преговора о приступању. Једна од њих је процес нормализације са Косовом. Веома је важно да буде постигнут суштински напредак у преговорима са Косовом јер ће то омогућити отварање поглавља 35 у процесу приступања. То је заједничка позиција ЕУ. Друга веома важна област на почетку преговора јесте напредак у области владавине права, која је предуслов за отварање поглавља 23 и 24. У област владавине права спада и слобода медија. Уосталом те области су веома важне за стварање добре инвестиционе климе. Оптимиста сам да ће ове године бити отворена прва поглавља.

 Немачка ових дана враћа тражиоце азила пореклом са Косова и из Албаније. Може ли и Србија ускоро да очекује повратак тражиоца азила из Немачке?

- То је веома велики проблем. Имамо огроман број тражиоца азила. У среду је министар унутрашњих послова рекао да у Немачкој ове године очекујемо 800.000 захтева за азил. Захтеви људи из Србије су тренутно на четвртом су месту по бројности. Између јануара и јула више од 18.000 људи из Србије тражило је азил у Немачкој. 99 одсто тих захтева се одбија и људи морају да се врате у Србију. Међутим, они који имају одговарајуће квалификације за посао могу да траже радне визе и на основу тога да раде у Немачкој. Сва обавештења по том питању су на сајту амбасаде. Али тражити азил није пут који води до боравка и запослења у Немачкој.

Да ли ће питање тражилаца азила доминирати на предстојећем самиту у Бечу?

- Мислим да је идеја бечког самита да радите заједно и да се треба окренути ка будућности, тражиле конкретне области сарадње у региону. Зато су канцеларка Ангела Меркел и министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер иницирали конференцију у Берлину прошле године. Следеће недеље, 27. августа, тај процес се наставља у Бечу. На дневном реду су, дакле, врло конкретне ствари. Једна је веома важна српско-албанска иницијатива за размену младих. Друга, изградња инфраструктурне мреже за повезивање кључних делова региона уз подршку ЕУ. Али сасвим извесно ће бити речи и о питањима миграција.

Како се Србија по вашем мишљењу држи у актуелној избегличкој кризи?

- Био сам у среду у Прешеву и посетио прихватни центар српске владе, такође и немачку пограничну полицију која подржава српску. Видео сам на лицу места велике изазове с којима се Србија суочава. Сматрам да су веома важни напори које Србија предузима да организује како треба регистрацију људи који траже азил. Мислим, с друге стране, да ће се са доласком зиме повећати изазови за Србију. Немачка и ЕУ су у овоме спремне да дају подршку Србији. Зато је битно да Србија сада направи листу потреба тзв. "Needs Assessment", коју ће Немачка и ЕУ пажљиво размотрити. Србија мора да се припреми и за људе који долазе и траже стални смештај овде. Важно је спровести реформу система азила у оквиру процеса приступања ЕУ.

 У Србији се често чује како избеглице преко њене територије само пролазе ка Европи, посебно ка Немачкој. Али мислите ли да ће Србија после неког времена такође морати да прихвати део тих људи и интегрише их у своје друштво?

- Свако ко је прогоњен има право да тражи азил, то је основно људско право. Обе наше земље су погођене кризом. Унутар ЕУ је Немачка земља, коју већина тражилаца азила види као свој циљ. Многи људи који траже уточиште у ЕУ долазе преко Србије. Не знам како ће се ствари одвијати, али могуће је да ће неки људи желети да остану овде и Србија за то мора да се припреми. Сматрам да свака земља треба да преузме своју одговорност.

Шта мислите о иницијативи премијера Вучића за увођење заједничког, регионалног дана сећања на жртве ратова деведесетих?

- Постоји Солунски процес из 2003. према којем је Западном Балкану одређено место у ЕУ. Ми смо посвећени том обећању заједничког пута земаља Западног Балкана ка ЕУ. При том је важно да државе региона траже заједнички поглед на тешке тренутке из историје. То је спор процес који се одвија корак по корак. Није на мени да судим о појединачним иницијативама, које су превасходно усмерене суседима Србије.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић поводом иницијативе каже да Србија треба јасно да прихвати одлуке међународних судова о Сребреници. Мислите ли да Србија треба јасно да се одреди о Сребреници?

- Како Међународни суд правде, тако и Хашки трибунал осудили су масовно убиство у Сребреници као геноцид. Сматрам да све даље дискусије о појмовима нису од користи. Уместо тога би свака земља требало да преузме свој део одговорности за сукобе у прошлости како би земље региона на основу тога заједно усмере поглед ка будућности. Управо то је и циљ састанка у Бечу следеће недеље.

 Немачка може да поднесе захтев за пријем Косова у Унеско Извршном савету те организације. Мислите ли да би Немачка то могла да уради?

- Не желим да говорим о процедуралним питањима. Добро је познато да је Немачка признала независност Косова и ми верујемо да је добро и исправно да Косово постане део међународних организација, ако за исте испуњава услове.

Када немачки званичници долазе у Србију, разговарају, поред представника владе, и са људима из НВО и независних институција. Тако је било и приликом посете канцеларке Меркел. Какав је по вашем мишљењу њихов положај у Србији?

- Мислим да представници цивилног друштва играју круцијалну улогу у свим демократијама, у Србији нарочито и у конкретном процесу приступања ЕУ. Важно је да НВО буду консултоване од владе и да имају стални дијалог. Додао бих и да је веома важна улога медија. Према последњем извештају Европске комисије о напретку Србије поменуте су негативне тенденције развоја на које је важно обратити пажњу. Да би држава и друштво напредовало потребни су истински независни медији.

Како видите економске мере владе Србије?

- Мислим да је Србија у сарадњи са ММФ покренула бројне важне кораке у економским реформама. Србија је суштински напредовала и у фискалној консолидацији. Економски програм је донео тешкоће грађанима, али и опипљиве резултате и напредак. Наравно, има још доста важних изазова за унапређење инвестиционе климе. Ту спада и пуна примена закона о раду, закона о приватизацији и других. Да бисте привукли инвеститоре, за шта Србија има добре шансе, веома је битно даље јачање владавине права.

 Очекујете ли позитиван тренд када је реч о немачким инвестицијама?

- Потпуно сам уверен да ће Србија ако настави са економским реформама и ако поглавља у преговорима са ЕУ буду отворена привући више страних инвеститора, укључујући и немачке. Биће веома важан део мог посла да томе допринесем.

Култура важнија од политике

- Велики је број примера културне сарадње. Ускоро ће се одиграти значајан позоришни фестивал БИТЕФ, на њему ће наступити два веома престижна позоришта из Берлина. То ме као грађанина који долази из Берлина чини веома срећним. Размена коју имамо кроз културу и међу људима је чак много важнија него политичка сарадња, која јесте врло добра. Срећан сам и што је немачки други страни језик по заступљености у Србији. Више од 130.000 деце учи немачки у школама, а курсеви које организује Гете институт иду заиста добро са више од 2.000 полазника по семестру. Студентска размена, велики број стипендија за одлазак на немачке универзитете, врло је јака основа за даљу размену. У Немачкој је више од 300.000 грађана српског порекла, у Војводини имамо Савет немачке националне мањине. Веома сам срећан што сам овде и што је Немачка веома цењена у Србији - каже амбасадор Дитман.

(Данас)