Nova.rs: Šta je sve Beograd dao Prištini u poslednjih deset godina

Samo od potpisivanja Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine do danas, dakle za vreme vlasti Aleksandra Vučića, Priština je dobila svoj pozivni broj, a srpska policija i pravosuđe se integrisali u kosovski sistem, podseća portal Nova.rs i dodaje da je Srbija nedavno popustila i po pitanju ličnih karata i registarskih tablica.

Nova.rs podseća i da je prethodno Slobodan Milošević prihvatio povlačenje vojske i policije sa KiM, a za vreme vlasti Borisa Tadića postignuti su dogovori o slobodi kretanja, priznavanju diploma, pečatima, katastrima, matičnim knjigama, ali i administrativnim prelazima i regionalnom predstavljanju.

S druge strane, Zajednica srpskih opština (ZSO), čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom, i dalje je mrtvo slovo na papiru.

Tablice i lične karte

Povodom uklanjanja barikada na severu Kosova, portal podseća da je slična situacija nedavno bila i sa registarskim tablicama. Višemesečna agonija izazvana je najavom prištinskih vlasti da će na severu Kosova i Metohije prestati da važe tablice sa srpskim oznakama i da će svi morati da imaju RKS tablice.

Dogovor postignut u Briselu predviđa da će tablice sa oznakama KM i dalje biti važeće, ali Srbija neće smeti da izdaje nove. Kosovo će, s druge strane, morati da stavi tačku na preregistraciju na RKS tablice.

Takođe, nedavnim sporazumom Beograda i Prištine srpska strana je prihvatila da ukine ulazno-izlazna dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama, kako bi Priština odustala od namere da uvede recipročne mere za one sa srpskim dokumetima.

Sloboda kretanja, diplome, Kosovo sa zvezdicom

Tehnički dijalog Beograda i Prištine započet je marta 2011. godine u Briselu. Dve delegacije su predvodili zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović. Prvi sporazum dobili smo 2. jula 2011, u petoj rundi pregovora i to o slobodi kretanja, a koji je podrazumevao prelazak administrativne linije sa ličnom kartom (uz popunjavanje ulazno-izlaznog dokumenata za one sa kosovskim ličnim kartama), prelazak vozila sa tablicama KS, ali bez grba, a postignut je i dogovor o matičnim knjigama.

Zatim su 2. septembra potpisani sporazumi o carinskom pečatu Kosova i katastru. Dogovoreno je da će na pečatu biti natpis Carina Kosova, bez Republika. Tako je ukinut trgovinski embargo, pa smo dobili i slobodno kretanje roba.

U novembru 2011. su beogradska i prištinska delegacija potpisale sporazum o priznavanju diploma, a u decembru je postignut sporazum u vezi sa integrisanim upravljanjem administativim prelazima.

Dva meseca kasnije stigao je i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, te smo dobili Kosovo sa zvezdicom uz fusnotu “ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti“. Ovaj sporazum omogućio je predstavnicima vlasti u Srbiji da nastupaju na međunarodnim skupovima, na kojima se pojavljuje i Kosovo.

Vojska, policija i pravosuđe

Usledilo je parafiranje Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.

Dogovoreno je formiranje ZSO (zajednice srpskih opština), integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem, kao i raspisivanje lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.

Obe strane su se ovim sporazumom obavezale da neće jedna drugu blokirati ka njenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.

Energetika

Prema poslednjem sporazumu, „Mapa puta“, predviđeno je da Srbija osnuje kompaniju Elektrosever, koja bi takođe radila unutar kosovskog sistema.

Zajednica srpskih opština

Dve godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma usledio je još jedan dogovor u vezi sa ZSO.

Prema ovom sporazumu ZSO je trebao da ima celokupan nadzor u oblasti obrazovanja, zdravstva, urbanističkog i ruralnog razvoja i ekonomskog razvoja, zatim svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Trebalo je i da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanom i ruralnom planiranju i ekonomskom razvoju.

ZSO je i danas ostala na tome, planovima bez sprovođenja, iako postoje uveravanja i Evropske unije i Amerike da će Priština morati da je formira.

(Nova.rs)