Нова.рс: Шта је све Београд дао Приштини у последњих десет година

Само од потписивања Бриселског споразума 19. априла 2013. године до данас, дакле за време власти Александра Вучића, Приштина је добила свој позивни број, а српска полиција и правосуђе се интегрисали у косовски систем, подсећа портал Нова.рс и додаје да је Србија недавно попустила и по питању личних карата и регистарских таблица.

Нова.рс подсећа и да је претходно Слободан Милошевић прихватио повлачење војске и полиције са КиМ, а за време власти Бориса Тадића постигнути су договори о слободи кретања, признавању диплома, печатима, катастрима, матичним књигама, али и административним прелазима и регионалном представљању.

С друге стране, Заједница српских општина (ЗСО), чије је формирање предвиђено Бриселским споразумом, и даље је мртво слово на папиру.

Таблице и личне карте

Поводом уклањања барикада на северу Косова, портал подсећа да је слична ситуација недавно била и са регистарским таблицама. Вишемесечна агонија изазвана је најавом приштинских власти да ће на северу Косова и Метохије престати да важе таблице са српским ознакама и да ће сви морати да имају РКС таблице.

Договор постигнут у Бриселу предвиђа да ће таблице са ознакама КМ и даље бити важеће, али Србија неће смети да издаје нове. Косово ће, с друге стране, морати да стави тачку на пререгистрацију на РКС таблице.

Такође, недавним споразумом Београда и Приштине српска страна је прихватила да укине улазно-излазна документа за грађане са косовским личним картама, како би Приштина одустала од намере да уведе реципрочне мере за оне са српским докуметима.

Слобода кретања, дипломе, Косово са звездицом

Технички дијалог Београда и Приштине започет је марта 2011. године у Бриселу. Две делегације су предводили заменица косовског премијера Едита Тахири и политички директор Министарства спољних послова Србије Борко Стефановић. Први споразум добили смо 2. јула 2011, у петој рунди преговора и то о слободи кретања, а који је подразумевао прелазак административне линије са личном картом (уз попуњавање улазно-излазног докумената за оне са косовским личним картама), прелазак возила са таблицама КС, али без грба, а постигнут је и договор о матичним књигама.

Затим су 2. септембра потписани споразуми о царинском печату Косова и катастру. Договорено је да ће на печату бити натпис Царина Косова, без Република. Тако је укинут трговински ембарго, па смо добили и слободно кретање роба.

У новембру 2011. су београдска и приштинска делегација потписале споразум о признавању диплома, а у децембру је постигнут споразум у вези са интегрисаним управљањем администативим прелазима.

Два месеца касније стигао је и договор о регионалном представљању Косова, те смо добили Косово са звездицом уз фусноту “овај натпис не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом 1244 и мишљењем МСП-а о косовској Декларацији о независности“. Овај споразум омогућио је представницима власти у Србији да наступају на међународним скуповима, на којима се појављује и Косово.

Војска, полиција и правосуђе

Уследило је парафирање Бриселског споразума 19. априла 2013. Споразум су потписали тадашњи премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи.

Договорено је формирање ЗСО (заједнице српских општина), интеграција полиције и правосуђа у косовски систем, као и расписивање локалних избора до краја 2013. на целој територији Косова, дакле и на северу Косова по косовским законима.

Обе стране су се овим споразумом обавезале да неће једна другу блокирати ка њеном путу према ЕУ. Договорен је и део о телекомуникацијама, који је подразумевао да Косово добије свој позивни број, а потписан је и договор о енергетици.

Енергетика

Према последњем споразуму, „Мапа пута“, предвиђено је да Србија оснује компанију Електросевер, која би такође радила унутар косовског система.

Заједница српских општина

Две године након потписивања Бриселског споразума уследио је још један договор у вези са ЗСО.

Према овом споразуму ЗСО је требао да има целокупан надзор у области образовања, здравства, урбанистичког и руралног развоја и економског развоја, затим свог председника, потпредседника, скупштину, савет, грб и заставу. Требало је и да одлучује о здравству, школству, урбаном и руралном планирању и економском развоју.

ЗСО је и данас остала на томе, плановима без спровођења, иако постоје уверавања и Европске уније и Америке да ће Приштина морати да је формира.

(Нова.рс)