Нова.рс: Нацрт споразума о изборним условима ЕУ парламентараца

Портал Нова.рс представља вам Нацрт радног документа споразума о изборним условима, који је настао као производ међустраначког дијалога а написан је од стране европарламентараца, изасланика ЕУ парламента који су разговарали са представницима власти и опозиције у Србији.

Нацрт споразума преносимо у интегралној верзији:

НАЦРТ РАДНОГ ДОКУМЕНТА

(измењена верзија од 7. септембра 2021)

Друга фаза Међустраначког дијалога, Србија

17-18. септембар 2021, Београд

(друга рунда)

Увод

Током прве рунде друге фазе Међустраначког дијалога у Београду, одржане 9. и 10. јула 2021. године, узете су у обзир свеобухватне билатералне консултације са лидерима посланичких група и представницима опозиционих странака, платформи и покрета, као и организација цивилног друштва између априла и јуна 2021. године.

Учесници јулског Међустраначког дијалога показали су своју спремност да се посвете процесу, као и конструктиван став према мање подељеној и инклузивнијој политичкој средини у земљи. Предвиђено је да се договор о радном документу постигне на следећем Међустраначком дијалогу 17. и 18. септембра или најмање шест месеци пре следећих избора.

Стога би датуме битних избора најављених за 2022. годину (председнички, парламентарни и избора за скупштину града Београда) требало утврдити што пре, како би се свим политичким странкама и платформама омогућило да се припреме за политичко надметање и да сходно томе организују своје изборне кампање.

Како би помогли у одржавању дискусије и евентуалном усвајању радног документа, кофасилитатори Међустраначког дијалога обавезали су се да предложе нацрт радног документа, како би размотрили могућа побољшања у областима равноправног приступа медијима, интегритета изборног процеса и обезбеђивања делотворних надзорних механизама.

У складу са закључцима јулске рунде Међустраначког дијалога, следећи нацрт радног документа фокусираће се на две главне теме: (прва) равноправан приступ медијима, плурализам у медијима, медијска етика и стандарди и (друга) интегритет изборног процеса.

Овај нацрт радног документа садржи низ сугестија и конкретних предлога за могуће кораке напред. Под условом да постоји довољно политичке воље, споразум би се могао постићи у оквиру Међустраначког дијалога. Кофасилитатори ће учинити све што је у њиховој моћи да утру пут ка политичком споразуму, али истовремено истичу да крајњи исход процеса лежи у рукама учесника Међустраначког дијалога.

Фасилитатори подвлаче да се овај нацрт радног документа фокусира на побољшање услова политичког надметања, с обзиром на предстојећу изборну кампању. Овај документ није осмишљен ради решавања структурних и дугорочних политичких питања. Она се морају решити на одговарајући начин уз могућност подршке другог процеса Међустраначког дијалога, након што се заврше избори предвиђени за 2022. годину.

Фасилитатори поздрављају све коментаре и сугестије учесника Међустраначког дијалога на овај нацрт радног документа у писаној форми до 12. септембра.

Коначно, важно је да се подсетимо шта је сврха овог процеса, а то је да пружи позитиван допринос будућности Србије као плуралистичке и вишестраначке демократије на њеном европском путу.

* * *

ПРВА ТЕМА: РАВНОПРАВАН ПРИСТУП МЕДИЈИМА, ПЛУРАЛИЗАМ У МЕДИЈИМА, МЕДИЈСКА ЕТИКА И СТАНДАРДИ

Вођени препорукама изнетим у извештајима ОДИХР-а о посматрању избора, извештају Европске комисије о напретку Србије, извештају Европског парламента о Србији и разговорима током јулске рунде Међустраначког дијалога, следећи кораци би могли да унапреде равноправност у медијима пре наредних избора:

Све политичке странке ће имати прилику да представе своје политичке програме. Медији у Србији треба да информишу грађане о изборним програмима политичких партија на адекватан начин.

Сви медији морају да објаве своје тарифе за политичко оглашавање пре почетка изборне кампање. Јавни медијски сервис дужан је да за време изборне кампање свим проглашеним кандидатима и проглашеним изборним листама под једнаким условима обезбеди одговарајуће временске интервале за њихово политичко оглашавање.

Сви емитери морају да се стриктно придржавају постојећег Закона о електронским медијима који их обавезује да слободно, истинито, непристрасно, потпуно и благовремено обавештавају јавност.

Информативни програми морају да обезбеде уравнотежено представљање

Неопходно је да сви информативни програми, како терестријални тако и кабловски, осигурају уравнотежено представљање ставова, саопштења и мишљења владе, владајућих партија, опозиционих странака и платформи, као и професионалаца/стручњака за теме од значаја за јавност. Ово је посебно значајно током предизборног периода, како би бирачима био доступан широк спектар информација и како би се осигурала разноликост ставова, што такође треба да важи у периодима између изборних циклуса.

Како би се постигло горе наведено, Међустраначки дијалог би могао да предложи следеће:

– Може се размотрити усвајање нових прописа, у облику обавезујућег правилника за Јавни медијски сервис (РТС и РТВ) ради бољег регулисања покривања изборне кампање. Правилник би могао одражавати и нудити решења у складу са налазима извештаја ОДИХР-а и бити усвојен након јавних консултација. У том циљу може се разматрати формирање привременог надзорног тела, које се може састојати од једнаког броја чланова РЕМ-а и представника које предложе кофасилитатори Међустраначког дијалога. Његов састав треба да осигура политички плурализам и професионалну стручност.

Ово тело може бити задужено за израду нацрта правилника. Правилник се усваја у складу са важећим законом. Штавише, привремено надзорно тело би могло да контролише спровођење правилника и извештава о његовој примени.

Између осталог, правилник ће предвидети које активности јавних функцинера за време изборне кампање се могу сматрати злоупотребом њиховог положаја. Правилник ће бити припремљен у року од 30 дана након договора од стране учесника Међустраначког дијалога.

Може се размотрити припрема одвојених препорука за приватне емитере, како терестријалне, тако и кабловске, које се односе на представљање програма кандидата и изборних листа за време изборне кампање.

– Методологија праћења медија током изборне кампање засниваће се на квантитативним и квалитативним параметрима, укључујући и тон извештавања, узимајући у обзир природу емитера. Надлежно тело ће путем транспарентног процеса одредити методологију, а могуће и уз претходне консултације представника које именује Међустраначки дијалог.

– Што се тиче политичког оглашавања на Јавном медијском сервису (РТС и РТВ), потребно је да се одреди одговарајући дистрибутивни кључ, следећи најбољу европску праксу. Овај дистрибутивни кључ би требало да омогући свим политичким странкама и платформама које учествују у наредној изборној кампањи одговарајући простор за политичко оглашавање. Поменути дистрибутивни кључ би могао да се установи за предстојеће изборе.

– Јавни медијски сервис ће путем одрживих механизама осигурати да се плурализам мишљења на одговарајући начин одражава у његовим програмима. У том контексту, представницима опозиције треба дати довољно времена да изнесу своје ставове и мишљење о информативним емисијама, а посебно у вези са ставовима владе. У овом случају може да се размотри и увођење посебног дистрибутивног кључа током изборне кампање.

– Треба размотрити могућност да се независним медијима и организацијама омогући редовно емитовање програма на националној јавној фрекфенцији.

ДРУГА ТЕМА: ИНТЕГРИТЕТ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА

Интегритет изборног процеса је камен темељац демократских система. Он ствара поверење у исход избора и повећава укупни политички легитимитет. Раније су донете бројне препоруке чији је циљ побољшање изборних процеса у Србији, на пример од стране ОДИХР-а, ГРЕЦО-а и Европске уније.

Следећи елементи су вођени датим препорукама, као и расправама које су вођене током јулске рунде Међустраначког дијалога: Појединачна одлука сваког бирача мора се прописно поштовати, а тајност гласања мора бити загарантована.

Треба предузети мере како би се повећала транспарентност регистрације бирача и поверење у бирачке спискове.

Треба предузети мере за побољшање рада бирачких одбора.

Транспарентност финансирања кампање треба да се унапреди, како би се у предстојећим изборним кампањама осигурале једнаке могућности за конкурентске странке и платформе.

Правила о изборима морају бити прецизна, предвидљива и одржива за оне који желе да учествују у политичком надметању (политичке странке и политички блокови чији кандидати учествују на изборима), као и за бираче и посматраче избора.

„Размотрити промене у саставу РИК-а“

Републичка изборна комисија (РИК) треба да настави да унапређује свој рад током изборног периода, односно у вези са радом локалних изборних комисија, да појача контролу евиденција и одлука по жалбама на рад бирачких места. Уочи предстојећих избора могла би се размотри промена састава РИК-а, како би се омогућило да у стални састав тог органа уђе одређен број лица која нису представници посланичких група у Народној скупштини.

Да би се постигло горе наведено, Међустраначки дијалог би могао да предложи следеће:

– С обзиром на неуобичајену ситуацију створену бојкотом избора одређених странака и платформи на последњим парламентарним изборима 2020. године, за наредне изборе би требало размотрити налажење одговарајућег решења да се привремено промени састав РИК-а, како би се повећало поверење у изборни процес. Због тога би за време наредне изборне кампање могли да се именују додатни привремени чланови РИК-а који нису представници посланичких група у Народној скупштини, а које би одредио Међустраначки дијалог.

– Треба осигурати да одговорни органи имају ефикасне процедуре и мере за спречавање и, уколико је потребно, темељну истрагу непримереног притиска на бираче, укључујући запослене у државним институцијама или институцијама и предузећима повезаним са државом. У том контексту, надлежни органи би требало да обезбеде потпуну заштиту потенцијалним узбуњивачима, како је предвиђено релевантним законом.

– Подаци о упису бирача треба да се објављују периодично. Забринутост око тачности бирачких спискова могла би се отклонити и благовременом ревизијом. Бирачки спискови би требало да буду доступни јавности.

– Јасна упутства и претходна једнобразна обука треба да се пружи сталном и проширеном саставу бирачких одбора, како би се процедуре на дан избора спровеле исправно и ефикасно, укључујући пребројавање гласова, контролу резултата, попуњавање записника и изборних резултата на бирачким местима, као и њихово брзо објављивање. Штавише, требало би унапредити могућности да заинтересоване стране могу да подносе жалбе на бирачким местима због евентуалних неправилности на дан избора.

– Требало би да се смањи лимит за донације. Требало би размотрити и успостављање ограничења за трошкове кампање. Треба предузети одговарајуће мере како би се подаци о приходима и расходима кампање поднели пре изборног дана.

Горе наведени предлози имају за циљ да унапреде изборе, који су тренутно најављени за април 2022. године. Даље мере у вези са побољшањем медијског окружења, као и интегритета изборног процеса, укључујући и оне које су више структурне природе, могле би се размотрити у наредној фази.

Горе наведене мере би требало да се спроведу шест месеци пре одржавања првих од три вида најављених избора.

(Нова)