Нова.рс: Ко су судије Уставног суда које су гласале у корист Рио Тинта - супруга функционера СНС, Вучићев кандидат на изборима, бивша директорка Агенције за борбу против корупције и др.

Готово све судије Уставног суда, на челу са председницом Снежаном Марковић, дале су зелено светло Рио Тинту на јучерашњој седници, на којој је одлука о обустављању пројекта „Јадар“ проглашена неуставном. Иако се већина судија не експонира јавно, међу њима и познатих лица, а неки од њих су се доводили, или се и даље доводе, у везу са Српском напредном странком.

Уставни суд донео је одлуку којом је утврдио да Уредба о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“, није у сагласности са Уставом и законом.

Милан Шкулић

На јучерашњој седници само је заменик председника суда др Милан Шкулић био против доношења такве одлуке

Другим речима, Уставни суд је укинуо одлуку о забрани ископавања литијума у долини Јадра.

Према информацијама Нова.рс, на јучерашњој седници само је заменик председника суда др Милан Шкулић био против доношења такве одлуке. Преосталих 9 гласало је за.

Снежана Марковић – председница Уставног суда

Председница Уставног суда је Снежана Марковић, која се на овој позицији нашла захваљујући измени Закона о Уставним судијама, јер је испунила све услове за старосну пензију. Део јавности на ово је оштро реаговао, сматрајући да је она ту јер власт жели „своју особу“ на тако важној функцији. Она на месечном нивоу прима око 730.000 динара за обављање ове функције.

Марковић је иначе завршила Правни факултет и положила правосудни испит. Још 2002. године изабрана је за заменицу републичког јавног тужиоца, а 10 година касније и за члана комисије за полагање правосудног испита, где се и данас налази. Чланица је и Републичке нотарске комисије. За судију Уставног суда изабрана је одлуком Народне скупштине 2016. године, а за председника 2019. и поново 2022. године.

Помињана је због приче изградњи аутобуске станице АТП Војводина у Новом Саду. Илија Девић, власник АТП Војводина, рекао је да је њено именовање у Уставном суду било враћање услуге за, како је навео, спречавања извршење правоснажне извршне судске пресуде коју је донео Привредни Апелациони суд 2013. године у корист АТП „Војводина“, у износу од око 17 милиона евра са каматом.

Драгана Коларић

Судија др Драгана Коларић, која је у Уставном суду од 2016. године, никада није била на мети критика због свог посла, већ због чињенице да је у браку са Срђаном Коларићем, председником Општине Чукарица и чланом Главног одбора СНС. Изабрана је на предлог тадашњег председника Србије Томислава Николића.

Поред тога што као судија Уставног суда месечно зарађује 467.000 динара, она такође прима још 33.000 као професорка Криминалистичко-полицијске академије у Београду. На годишњем нивоу приходује још 300.000 динара као професорка Правног факултета у Новом Саду и 190.000 као гостујућа предавачица на Академији за националну безбедност Безбедносно-информативне агенције.

Она је била и прва водитељка популарног квиза „Слагалица“.

Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић објавила је на друштвеној мрежи X, како је навела, списак сигурних гласова Српске напредне странке, а међу именима оних који су се наводно изјаснили да ће подржати владајућу партију налази и име Драгана Коларић.

Тијана Шурлан

Пре него што је изабрана за судију Уставног суда, према писањима медија, др Тијана Шурлан била је кандидаткиња за локалне изборе на Врачару на листи „Александар Вучић – Србија побеђује“ 2016. године, исте године у којој је изабрана за судију. Кандидатура на изборима, према Закону, није препрека за избор на место судије Уставног суда, али стручњаци су тада истицали да је важно да ли постоји веза између судије и странака и то због спречавања пристрасности код одлучивања о уставности аката који доносе и усвајају политичари у државни органима.

Иначе, на почетку своје каријере радила је у адвокатској канцеларији Недић, коју држи отац Новака Недића, генералног секретара Владе Србије.

Иначе, Шурлан је у браку са Небојшом Шурланом, бившим директором предузећа Инфраструктура железнице Србије, који је поднео оставку на ту функцију након што је недељник Радар објавио његов разговор са Синишом Малим, из којег може да се закључи да држава и званично, новцем из буџета, али и скривено, преко јавних предузећа и установа чији рад контролише, финансира не само спортске клубове већ и навијачке групе, у овом случају Црвене звезде.

Татјана Ђуркић

Татјана Ђуркић је судија Уставног суда од 2019. године. Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, где је 2008. завршила специјалистичке студије из области тероризма, организованог криминалитета и корупције.

Радила је у Привредном, Окружном, Привредном суду… Након оснивања Агенције за борбу против корупције, 2010. године постала је секретарка Одбора Агенције. Новембра 2012. изабрана за в.д. директору Агенције (тада се презивала Бабић), а на челу ове институције задржала се све док није изабрана за судију Уставног суда.

На ту позицију изабрана је, испоставиће се, незаконитом одлуком Одбора Агенције. Управни суд је ипак донео одлуку о валидности одлуке Одбора, годину дана пошто је Ђуркић напустила Агенцију. Поступак пред овим судом вођен је по тужби једног од кандидата на јавном конкурсу за избор директора Агенције.

Гордана Ајншпилер Поповић

Гордана Ајншпилер Поповић је судија Уставног суда од 2019. Године. Пре тога, била је судија у Трговинском суду, Вишем трговинском суду, Привредном апелационом, Врховном касационом суду…

Била је члан радних група за израду предлога више закона (Закона о стечају, Закона о извршењу и обезбеђењу, Закона о медијацији), а и предавачица на мастер студијама Правног факултета Универзитета у Београду за област стечајно право као и на припремама за правосудни испит на истом факултету у периоду од 2000. до 2012. године.

Тамаш Корхец

Др Тамаш Корхец је деведесетих година радио као новинар, али и адвокатски приправник. Од новембра 2000. до јуна 2010. године у три мандата је био покрајински секретар за прописе, управу и националне мањине АП Војводине, а од јуна 2010. до новембра 2014. године био је први демократски изабрани председник Националног савета Мађара у Србији. Почасни је професор Универзитета Обуда у Будимпешти и Универзитета Сечењи у Ђеру, Мађарска. Као гостујући професор држао је предавања од 2009. године на Средњеевропском универзитету у Будимпешти, на Универзитету Сечењи у Ђеру, на Научном универзитету у Сегедину (све у Мађарској) и на Универзитету у Трсту (Италија).

Као један од оснивача цивилне организације Мађарски покрет, Корхец је 2016. оптужио председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора да је ушао у коалицију са СНС-ом да би остао председник Скупштине Војводине.

За судију Уставног суда именован је у децембру 2016. године.

Владан Петров

Судија Владан Петров у Уставном суду ради од 2019. године. Током каријере, био је универзитетски професор. Био је продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду, а краће време (април-септембар 2018) и в. д. декана. Био је члан различитих одбора, група и комисија у државним институцијама.

Његова каријера пуна референце била би такорећи без мрље, да 2017. године није доспео у центар пажње јавности, када се нашао на листи 650 личности који су подржали кандидатуру Александра Вучића за председника.

„Политичко искуство Вучића, познавање механизама власти, личне карактеристике и неспорна харизма, упорност, рад… пружају гаранцију да ћемо добити, ако га народ изабере, председника по мери Устава. Мени се чини да га до сада нисмо имали“, објаснио је тада Петров.

Весна Илић Прелић

Весна Илић Прелић је судија, али била је и председница Уставног суда. Конкретно, на функцију судије Уставног суда именована крајем 2007. године, а за председника у јануару 2014. године, а након истека мандата, поново 2016. Функцију је обављала до 2020. године.

Она је 2017. године казала да је Уставни суд национална институција која треба да буде „мали Стразбур“, који ће омогућити да се процес заштите остваривања људских права заврши на националном, без потребе за интервенцијом међународних институција.

Мирослав Николић

Судија Мирослав Николић у Уставном суду је од 2016. године. Пре тога, између осталог, био је судија Општинског суда у Панчеву, где је као најмлађи судија тог суда поступао у грађанској реферади. У званичној биографији наводи да је био, између осталог, судија, а потом и в.д. председника Привредног апелационог суда, од 2013. до преласка у Уставни суд.

(Нова.рс)