Нова.рс: Ко је жандарм Вучко коме је претио Миљковић — Од пријатеља и партнера Станковића и Беливука до мете клана

Високи официр жандармерије Ненад Вучковић био је један од најбољих другова Александра Станковића званог Сале Мутави, вође навијачке групе "Јањичари", а његово име се опет нашло у жижи јавности након што је поменуо адвокат некадашњег заменика начелника СБПОК Дејана Папића. Адвокат Бранислав Тапушковић истакао је да је реч о човеку због кога је полиција саслушава Марка Миљковића, најближег сарадника Вељка Беливука.

Када су се појавили на јужној трибини навијачка група „Јањичари“ била је само још једна у мору завађених фракција Партизанових навијача који су били обезглављени после хапшења врхушке групе „Алкатраз“ због убиства француског навијача Бриса Татона у Београду. На челу „Јањичара“ био је Александар Станковић, звани Сале Мутави, он је предводио групу новопечених Гробара, који су раније били симпатизери других фудбалских клубова. Међу њима су били и Вељко Беливук и Марко Миљковић, вође озлоглашеног клана који је чинио монструозне злочине.

Оно што је дозвољено „Јањичарима“, други навијачи нису могли ни да помисле

Поред неприкосновеног вође ове екипе, Александра Станковића, који је у то време већ био осуђиван због организовања криминалне групе и трговине наркотицима, стајао је, ни мање ни више, него полицајац – пуковник жандармерије Ненад Вучковић звани Вучко. Постоји много слика где су њих двојица заједно, насмејани, загрљени, у разговору, и то пријатељство засигурно нису ни крили.

Ускоро су ривалске групе схватили да са новим момцима нема шале, али и да је добро имати блиске пријатеље у полицији и на власти, јер оно што је дозвољено „Јањичарима“, други навијачи нису могли ни да помисле.

Било је јасно ко је преузео примат међу Гробарима, а убрзо су и трибине „деполитизоване“ – утихнуло је погрдно скандирање Александру Вучићу

Када би навијачи ривалских група улазили на трибине, полицајци би их претресали до голе коже и одузимали би им све што може бити коришћено у тучи. Када би улазили „Јањичари“, полицајци су имали сасвим други приступ. Овлаш би их погледали и пуштали их, а онда би на трибини „пуцале кости“, јер су Салетови момци уносили шта су хтели.

Ускоро је било јасно ко је преузео примат међу Гробарима, а убрзо су и трибине „деполитизоване“ – утихнуло је погрдно скандирање садашњем председнику Србије Александру Вучићу.

Ипак, идила није могла дуго да траје, јер је Станковић убијен 23. октобра 2016. године у Бачванској улици код Окружног затвора у Београду. Власт у навијачкој групи тада преузимају Вељко Беливук и Марко Миљковић. Ускоро је наступило и ребрендирају, те „Јањичари“ постају „Принципи“, а нови менаџмент криминалне организације има и нове, амбициозније планове.

Вељи и Марету Вучко више није требао. Чини се да су они остварили много јаче контакте него што је неки тамо пуковник у жандармерији, тако да им је он постао и сметња, али и они њему 

Вељи и Марету Вучко више није требао. Чини се да су они врло брзо остварили много јаче контакте него што је неки тамо пуковник у жандармерији, тако да им је он постао и сметња, али и они њему. Некадашњи другари, које је све повезивао Сале Мутави, без те споне, врло брзо постају незнанци – жандарм постаје вишак на трибини.

Убиство Властимира Милошевића у центру Београда 2017. године, за које су били оптужени Вељко Беливук и Марко Миљковић, још више је погоршало већ нарушене односе. Наводно су Беливук и Миљковић изгубили и оно мало толеранције према Ненаду Вучковићу, јер су мислили да их је он „наместио“ – да је помогао њиховој идентификацији и хапшењу за убиство каратисте Властимира Милишевића.

Вође „Принципа“ су нашле боље спонзоре и суђење се завршило фијаском, докази, укључујући и Беливуков ДНК, отпадали су један по један, те су њих двојица на крају ослобођени услед недостатка доказа.

Беливукова и Миљковићева организација је јачала све више, број њихових жртава почео је да се гомила, па се наводно и Ненад Вучковић осетио угроженим. У једном тренутку, он је склоњен, или се склонио, из Београда, отишао је наводно у Рашку област, али то никада званично није потврђено.

Када су Беливук и екипа коначно похапшени могло се чути да су међу њиховим метама били и неки полицајци, а чуло се да је тај „неки полицајац“ управо њихов бивши саборац са трибине Ненад Вучковић.

Наводно су у телефонима неких од ухапшених пронађене фотографије пуковника жандармерије.

Сведочењем Горана Папића у петак у београдској Палати правде потврдило се да је Миљковић претио Вучковићу јер је управо због тога и приведен у просторије СБПОК-а и саслушаван. Миљковић је приведен у априлу 2020. али и пуштен, иако је више пута претио високом официру полиције, а том приликом враћен му је и блиндирани БМW. Очигледно је тада за полицију и власт један од вођа „Принципа“ био много важнији него живот једног пуковника жандармерије.

(Нова)