Њузвик: На хипотетичком референдуму о независности Тексаса 39 одсто испитаника би гласало против, 33 одсто за независност, а остали су неопредељени

 Тексашани би гласали да остану дио Сједињених Америчких Држава уколико би референдум о независности био одржан у “држави усамљене звјездице”, према резултатима нове анкете спроведене за часопис “Њузвик”.

Анкета, коју је спровео Redfield & Wilton Strategies, питала је 814 бирача с правом гласа у Тексасу да ли би подржали да та држава напусти САД и постане независна земља и како би на хипотетичком референдуму о сецесији одговорили на ово питање. Свеукупно, 39 процената је било против отцјепљења, 33 процента је било за, док остали нити подржавају нити се противе или су неопредијељени. Међутим, на хипотетичком референдуму, 67 процената би гласало за то да Тексас остане држава унутар САД.

Присталице независности су казале за “Њузвик” да резултати показују довољну подршку за гласање о овом питању. Политиколози су били подијељени, при чему је један рекао да резултати одражавају оне других успјешних сецесионистичких покрета у њиховим релативно раним фазама, попут кампање за брексит у Великој Британији. Други су рекли да би чак и присталице сецесије вјероватно поново размислиле када би им се представили потенцијални трошкови таквог потеза.

 “Њузвик” пише да постоји све веће интересовање за оно што би се догодило ако би Тексас заиста гласао да постане независна држава, као што је био девет година између проглашења независности од Мексика 1836. године и придруживања Сједињеним Америчким Државама 1845. године. Такви позиви су појачани тензијама између власти у Тексасу и федералне владе о томе како поступати са миграцијом преко мексичке границе.

У најновијој анкети за “Њузвик”, на питање “У којој мјери бисте подржали или се успротивили томе да Тексас постане независан од САД”, 17 одсто испитаника је одговорило “снажно подржавам”, 16 процената “подржавам”, 21 проценат “нити подржавам нити сам против”, 12 процената је било против а 27 одсто “снажно против” уз још седам процената оних који су били несигурни. Анкета је спроведена онлајн између 1. и 3. фебруара.

Анкетиранима је такође постављено питање како би на референдуму одговорили на питање “Да ли Тексас треба да буде држава унутар САД или би требало да буде независна земља?” при чему је 67 одсто одговорило “држава унутар САД”, 23 процента се опредијелило за “независну земљу”, а преосталих 10 процената је одговорило “не знам”.

Анкетиранима је такође постављено питање како би на референдуму одговорили на питање “Да ли Тексас треба да буде држава унутар САД или би требало да буде независна земља?” при чему је 67 одсто одговорило “држава унутар САД”, 23 процента се опредијелило за “независну земљу”, а преосталих 10 процената је одговорило “не знам”.

Чак и ако неко вјерује у тачност ове анкете, она показује да тексит има исти ниво подршке као и брексит и независност Шкотске прије него што су одржани њихови референдуми. Такође показује да је противљење текситу много слабије него што се они претварају

Постојала је примјетна политичка подјела у одговорима Тексашана на ово питање. Тридесет шест процената оних који су гласали за Доналда Трампа 2020. године рекло је да би гласали за независност, заједно са само шест одсто оних који су гласали за Џоа Бајдена. Од оних који нису гласали 2020. године, 27 процената је рекло да би подржало независност, заједно са 35 процената оних који су гласали за кандидате трећих странака.

“Њузвик” наводи као повољнију вијест за заговорнике независности Тексаса одговор на изјаву “Ако би напустио САД, Тексас би могао успјети као независна земља,”, при чему је 22 процента одабрало “снажно се слажем” а 22 процента “слажем се”, у поређењу са 17 процената за “снажно се не слажем” и 13 процената за “не слажем се.” Двадесет одсто испитаних је рекло “нити се слажем нити се не слажем.”

Даниел Милер, предсједник индипендистичког Тексашког националистичког покрета, рекао је за “Њузвик” да анкета показује потребу за референдумом о сецесији Тексаса.

“Супротно наративу противника да подршка за тексит не постоји, ова анкета показује да је подршка овом питању довољно јака да оправда јавну расправу и гласање о овом питању,” рекао је.

“Чак и ако неко вјерује у тачност ове анкете, она показује да тексит има исти ниво подршке као и брексит и независност Шкотске прије него што су одржани њихови референдуми. Такође показује да је противљење текситу много слабије него што се они претварају.

 “На крају, једина анкета која је важна је она у којој сви Тексашани могу да учествују када се тексит нађе на гласачком листићу”.

Милер је такође послао “Њузвику” анкету СурвеyУСА спроведену међу 625 одраслих особа из Тексаса између 21. јуна 2022. и 30. јуна 2022, која је показала да 60 одсто испитаника подржава да “Тексас мирно постане независна земља заједно са другим конзервативним државама”, наспрам 40 процената који су били против.

У Каталонији, Квебеку и у Шкотској, подршка независности била је двадесетак процената када се о томе први пут дискутовало. У свим случајевима, дошло се до ситуације да је независност надохват руке. Анкете можда дјелују разочаравајуће онима који вјерују да је тексит неизбјежан. Али ови проценти би требало да забрину оне који су против тексита

Професор Мат Квортруп, политиколог специјализован за формирање нових држава и аутор књиге “Желим слободу: Практични водич за стварање нове државе”, рекао је за “Њузвик” да резултати значе да би покрет за независност Тексаса требало озбиљно схватити.

“Ово нису лоше анкете. Заправо, оне сугеришу да су они који желе тексит на истом нивоу подршке као они који су подржавали брексит 2010. године - и наравно, то се промијенило”, рекао је Квортуп.

“На референдумима за независност, често видимо да они који желе сецесију превладавају у кампањи. У Шкотској, СНП (Шкотска национална странка) је имала 29 процената на почетку кампање и завршила са 45 процената.

“У Каталонији, Квебеку и у Шкотској, подршка независности била је двадесетак процената када се о томе први пут дискутовало. У свим случајевима, дошло се до ситуације да је независност надохват руке. Анкете можда дјелују разочаравајуће онима који вјерују да је тексит неизбјежан. Али ови проценти би требало да забрину оне који су против тексита, попут гувернера Абота”.

Тензије између тексашких власти и Бајденове администрације су порасле посљедњих седмица због односа према илегалној миграцији преко мексичке границе. Врховни суд је 22. јануара пресудио да федерални агенти могу уклонити бодљикаву жицу која је на захтјев гувернера Тексаса Грега Абота постављена ради одвраћања прелазака. То је изазвало гњевни одговор овог републиканца, који је позвао на “уставно право државе да се брани и заштити” и устврдио да је изложена “инвазији”.

Трамп, фаворит за кандидата Републиканске странке за предсједника 2024. године, позвао је друге државе којима владају републиканци да пошаљу своје Националне гарде у Тексас да подрже Аботове контроле граница.

Џејмс Хенсон, који води Пројекат политике Тексаса на Универзитету Тексас у Остину, рекао је за “Њузвик” да је већа вјероватноћа да ће резултати подстаћи пркос актуелних тексашких власти него што ће покренути стварну дебату о независности.

“Мислим да резултати потврђују оно што смо видјели у јавном дискурсу око фантазије о сецесији: идеја о сецесији Тексаса користи симболику тексашке независности, која привлачи мањи дио становника државе, посебно када нема разматрања трошкова и компромиса у таквом сценарију ни у питању анкете ни у политичкој дискусији, каква год да је,” рекао је.

“Питање о независности или сецесији Тексаса нуди бесплатну прилику да се подржи став оптерећен симболичким значењем (идејом о независном Тексасу нпр.) и да се изрази противљење федералној власти”.

“Када је у питању политички утицај, много је вјероватније да ће пропагирање таквих резултата подстаћи наставак отпора федералној власти од стране тренутних изабраних лидера у Тексасу него што ће резултирати озбиљним или значајним разматрањем стварне сецесије или независности”.

Џошуа Блек, политиколог који такође учествује у Пројекту политике Тексаса, рекао је да би подршка независности могла опасти ако Тексашани почну да озбиљно разматрају то питање.

“Ови резултати углавном подржавају идеју да је сецесионистички сентимент мањински у Тексасу”, рекао је.

“Чак и када се представи у најповољнијем свјетлу без помињања могућег насиља или било каквих уступака, чини се да мање од четвртине Тексашана подржава сецесију од САД када се постави питање за или против.

“Није нереално очекивати да подршка опадне са овог већ ниског нивоа ако почне озбиљна расправа о реалности Тексаса као независне државе, укључујући потребу за много већом и ангажованијом тексашком владом, као и повезане утицаје на трговину, пословање и чак кретање његових грађана”.

А. Шофранац

(Вијести)