Njujork Tajms: Deset ključnih posledica Trampove pobede

 Američka demokratija ponovo će biti stavljena na test, a vlada će skrenuti oštro udesno. Kamala Haris i demokrate pretrpele su zapanjujuće poraze širom zemlje. Amerikanci su glasali za povratak bivšeg predsednika Donalda Trampa na najvišu funkciju u zemlji.

Sada, nakon što je Tramp porazio potpredsednicu Kamalu Haris, naciju čekaju važne promene koje će se preliti na političke i kulturne sfere. Republikanci su pokazali snagu širom zemlje i na svim nivoima vlasti. Oni su preuzeli kontrolu nad Senatom i mogli bi da zadrže Predstavnički dom. Posedovanje oba doma dalo bi Trampu značajan izvor zakonodavne moći.

Kao i tokom njegove prve vladavine, država će biti upravljana po volji predsednika koji nema mnogo interesa za detalje politike. Pod njegovom vladom, pitanja poput prava na abortus, oporezivanja, imigracije i spoljne politike će se značajno pomeriti u desno, ne samo putem zakona i izvršnih naređenja, već i postavljanjem sudija naklonjenih Trampu, uključujući potencijalno i nove sudije Vrhovnog suda, piše Njujork Tajms.

Američka demokratija će biti pod velikim pritiskom

Tramp je već pokušao da podriva nezavisnost pravosudnog sistema. Tokom prvog mandata, zahtevao je ličnu lojalnost od zvaničnika u izvršnoj vlasti i otpuštao one koji su mu se suprotstavili. Sada se vraća u Belu kuću s jasnijim uvidom u ograničenja sistema i sa listom zvaničnika spremnih da mu pomognu da zaobiđe dugogodišnje norme.

Zemlja i njeni strani saveznici suočiće se sa ozbiljnim potresima

Relativna stabilnost na domaćem i međunarodnom planu tokom protekle četiri godine biće zamenjena nepredvidljivim predsednikom. Tramp je često hvalio autoritarne lidere Kine, Severne Koreje i Rusije dok je omalovažavao američke demokratske saveznike u Evropi i Aziji. Status Sjedinjenih Država u NATO-u je pod znakom pitanja, a pomoć Ukrajini u njenom sukobu s Rusijom je neizvesna.

Tramp ostaje najtrajnija politička sila u zemlji

Kamala Haris je u svojoj kampanji tvrdila da želi da „zatvori poglavlje“ Trampove ere. Međutim, Trampova priča možda tek sada dobija novi zamah. On je ostao najmoćnija politička figura, uspevajući da savlada svakog republikanskog protivnika i da ponovno zadobije poverenje glasača.

Kamala Haris nije uspela da se distancira od Bajdena

Brza reakcija na loše rezultate Harisove vodiće do preispitivanja uloge predsednika Bajdena, koji je, uprkos postignućima u zakonodavstvu, ostao nepopularan kod birača. Bajden je percipiran kao suviše star za drugi mandat i kao loš upravitelj ekonomijom i južnom granicom.

Amerika će još čekati na prvu predsednicu

Hilari Klinton je 2016. istakla razbijanje “staklenog plafona” kao simbol svoje kampanje. Haris, međutim, nije centralizovala svoj pol i rasu u kampanji, ali ni ovaj pristup nije funkcionisao protiv Trampa.

Trampovi saveznici će verovatno obustaviti federalne optužnice protiv njega

Njegovo Ministarstvo pravde moglo bi da obustavi optužnice u vezi s poverljivim dokumentima i ometanjem izbora. Tramp je već najavio da će otpustiti specijalnog tužioca DŽeka Smita, a novi državni tužilac imenovan od strane Trampa bi mogao da povuče optužbe ubrzo po stupanju na dužnost.

Tramp će imati Senat pod kontrolom republikanaca, a verovatno i Predstavnički dom

Republikanci kontrolišu Senat, a možda zadrže i Predstavnički dom. Ovakva situacija dala bi Trampu slobodu da sprovodi svoju politiku i ostavi demokrate bez mogućnosti da pokrenu istrage koje bi mogle da otkriju politički štetne informacije.

Kratka era sloge kod demokrata je gotova

Kada se Bajden povukao nakon slabog nastupa na debati, demokrate su se brzo ujedinile oko Harisove. Međutim, loši izborni rezultati brzo su izazvali unutarstranački raskol.

Ruralna Amerika postala je još „crvenija“.

Demokrate su se nadale da će Harisov partner Tim Volc privući ruralne glasače, ali rezultati pokazuju da su ruralni glasači sve više naklonjeni Trampu.

Cela zemlja se pomerila udesno.

Tramp je osvojio Floridu s 13 procentnih poena prednosti — 10 više nego 2020. godine. Teksas se pomerio 10 poena u njegovu korist, a Ohajo oko 11. Čak su se i plave države pomerile desno, kao što su Njujork i Virdžinija.

(Nova.rs)