Низом манифестација Србија обележава Дан државности

 БЕОГРАД - Србија данас слави Дан државности - Сретење у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године и чин проглашења Сретењског Устава Кнежевине Србије 15. фебруара 1835. године.

Централна државна церемонија биће одржана у Орашцу, где је на збору 1804. године подигнут Први српски устанак.

Свечаности ће као изасланик председника Србије присуствовати председница Владе Ана Брнабић.

Устанички скуп у Орашцу представља почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске власти.

На збору старешина у Орашцу 14. фебруара 1804. године за вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе.

У наредних неколико година устаничка војска под његовим вођством у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију Београдског пашалука.

Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против отоманске власти и процес стварања своје нововековне државе.

Дан државности се на основу Закона о државним и другим празницима обележава нерадно два дана 15. и 16. фебруара.

На данашњи дан 1835. донет је први устав Кнежевине Србије, познат као - Сретењски. По узору на француски и белгијски устав, текст устава израдио је Димитрије Давидовић, познати новинар и национални радник. Књаз Милош Обреновић је већ у марту 1835. суспендовао устав, искористивши негодовање Аустрије, Османског царства и Русије. Велике силе сматрале су га превише либералним, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. Данас је државни празник Дан државности Србије.

1804 - Збор угледних Срба (највиђенијих људи са територије Београдског пашалука) је у Орашцу код Аранђеловца (у Марићевића јарузи) донео одлуку о дизању устанка против Турака и за вожда изабрао Карађорђа. Сукоби Срба и Турака избили су после сече кнезова коју су наредиле београдске дахије да би застрашиле српски народ и његове прваке. Први српски устанак испрва је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата. Пошто су Русија и Османско царство потписали мир у Букурешту 1812. Турска је угушила устанак 1813. Сретење, дан када је дошло до избора Карађорђа за вожда, али и до усвајања првог устава Србије 1835. - Сретењског, данас је државни празник - Дан државности Србије.

(Танјуг)