Nikola Sarkozi: Evro će opstati

U Davosu elita raspravlja o zajedničkom „leku” za svetsku krizu. – DŽordž Soros delimično korigovao procenu da evrozoni preti raspad do 2016. godine

Finansijska i politička elita okupljena u Davosu još ne uspeva da pronađe „zajednička pravila za novu realnost” posle globalne finansijske krize 2007–2009. godine, zato što su neuravnoteženi privredni rast i sve veće društvene razlike raspolutile međunarodnu ekonomiju, ocenila je juče agencija Blumberg.

Da li je Grčka praktično već bankrotirala? Da li je Evropa sudbonosno zakasnila ako sa restrukturisanjem dugova počne tek 2013. godine? Kolike su razmere budžetskog deficita pojedinih američkih federalnih država? Ima li svet na raspolaganju mehanizme za obuzdavanja daljeg rasta cena hrane i sirovina? Koje će posledice po stabilnost čitavih država imati rastuća nezaposlenost u arapskom svetu, ali i u drugim regionima... pitanja su i teme o kojima su učesnici prestižnog Svetskog ekonomskog foruma imali juče podeljena mišljenja.

Pojedine članice evrozone praktično su već bankrotirale, isticao je juče čuveni američki profesor ekonomije Nurijel Rubini. Grčki premijer Jorgos Papandreu upinjao se da ubedi učesnike skupa da Grčka nije bankrotirala i da će uredno namiriti sve strane dužnike na vreme. U međuvremenu, legendarni američki finansijer DŽordž Soros je delimično korigovao procenu da evrozoni preti mogući raspad do 2016. godine. U nešto uzdržanijem viđenju, Soros je juče upozorio EU da bi, svoje kredibilnosti radi, trebalo svakako pre 2013. godine da počne sa prestrukturisanjem dugova.

„Kriza na Starom kontinentu nije jedina na Zapadu. Basnoslovni budžetski deficit američkih regiona biće glavna drama iduće godine”, ocenio je Soros.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi nastojao je u međuvremenu da ubedi učesnike foruma da „Pariz i Berlin nikada neće dozvoliti razaranje evra. Oni koji se klade na pad evra, izgubiće novac”, istakao je Sarkozi.

Na sve dublji jaz između bogatih i siromašnih upozorila je juče i predsednica Švajcarske Konfederacije Mišlen Kalmi-Rej. „Današnji način života imućnijeg dela sveta nije više održiv u ćudljivom vremenu dramatičnih promena. Za održanje stabilnosti sveta međunarodna zajednica bi trebalo da garantuje da resursi budu dostupni najugroženijima slojevima stanovništva sveta. Ujedinjene nacije treba zato da osnuju savet za održivost sveta... predložila je gospođa Kalmi-Rej.

„Svet je na prekretnici, regioni sveta su se sa različitim uspehom izborili sa globalnom finansijskom krizom. Potraga za zajedničkim globalnim imeniteljem novog poretka zato je tek na početku, naprosto pregovaračke pozicije više nisu iste”, upozorio je kineski ekonomista Zu Min, specijalni savetnik Međunarodnog monetarnog fonda.

Već 2020. godine prosečna starost stanovništva u SAD i Kini biće 37–38 godina, u Zapadnoj Evropi i Japanu biće 47–48 godina, a u Indiji i na Srednjem istoku 27–28 godina: životne teme ovih regiona biće za manje od deset godina sudbonosno različite, upozorio je DŽejms Tarli, izvršni direktor „Ernest end Janga”.

Zapad će tek morati da se prilagođava novoj realnosti u kojoj je pitanje da li će predvoditi stvaranje pravila novog međunarodnog poretka. „Ono što je Zapadu i Americi uspelo u privrednom razvoju u poslednjih 200 godina od Industrijske revolucije, Kini i Indiji uspeće u sledećih 30 godina: niko još ne zna, u stvari, u kom pravcu svet ide danas”, procenio je juče u Davosu DŽim Kvigli, izvršni direktor „Dilojt end Tuš Tomacua”.

(Politika)