Nikola Jovanović: Izbori u Beogradu najkasnije do 2026. godine. Vlast se ne može uzdrmati performansima

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu i bivši odbornik u Skupštini grada rekao je da ne veruje da Aleksandar Šapić i njegov tim mogu da izdrže pun mandat na čelu Beogradu. U intervjuu za Novu poručio je da vlada ogromno nezadovoljstvo u prestonici i da je Beograd siroče kojim se niko ne bavi. Konačno, Jovanović je predložio da se opozicija organizuje i formira gradsku vladu u senci.

Aleksandar Šapić je i zvanično izabran za gradonačelnika Beograda. Očekujete li da će izdržati ceo mandat ili ćemo ponovo imati vanredne izbore?

Ne verujem da novi stari gradonačelnik i njegov tim mogu izdržati ceo madat, jer je finansijska situacija u gradu sve gora, a gotovo svi bitni projekti stoje. To će u sledeće dve godine dodatno pojačati već veliko nezadovoljstvo građana, ali i samog državnog vrha. Ove godine će prihodi u gradski budžet biti za 18 milijardi dinara manji nego u prethodnoj, a zaduživanje duplo veće. To mnogo govori.

Pogledajte samo fijasko od više puta najavljivanog završetka autobuske stanice na Novom Beogradu, ili spajanja Rakovice sa Ada mostom.

Pritom, atmosfera je teška, gradonačelnik se često uvredljivo i sa visine obraća građanima, novinarima, ljude iz stručnih udruženja sa mnogo više obrazovanja i svetskog iskustva naziva “nikogovićima”. To nije onaj duh koji je od Beograda načinio metropolu, to prosto – nije beogradski. Zato očekujem izbore u Beogradu najkasnije do 2026. godine.

Ako ih bude, šta će biti razlog takve odluke naprednjaka? Da li naprednjaci veruju Šapiću?

Ne znam koliko mu veruju, iskreno ne razmišljam o njihovim odnosima. Znam samo da je Beograd siroče kojim se niko ozbiljno ne bavi.

Koliko se oslanjaju na njegovu stručnost i menadžerski kapacitet možda najbolje govori što su sad i izgradnju Novog Savskog mosta izmestili iz nadležnosti Grada i prebacili na republičko ministarstvo.

Meni je simpatično kad se neki ljudi iz vrha gradske uprave meni žale na Šapića. Pa nisam ja ga postavio tu! Oni su ga postavili, nek se sad čiste za njim.

Šta će biti ključna posledica toga što je Šapić ponovo na čelu grada? Šta građani mogu da očekuju?

Nema razvoja grada, sve stoji. Izgradnja metroa je defakto zaustavljena, niko više ne spominje mostove na Adi Huji ili kod Vinče. Beograd se navikao da nema luku, koja je nekada bila njegov motor privrednog rasta. Postrojenje za preradu otpadnih voda nije ni započeto, problem zagađenja vazduha kao da ne postoji. O čemu se ovde radi?

Pa sve navedeno može da se reši ili izgradi za dve godine, ali treba ekipa ozbiljnih ljudi koja zna posao i koja je iskreno posvećena svom gradu. Beograd više ne može da čeka.

Očekujete li da će njegov šef kabineta Nenad Milanović biti osuđen zbog optužbi da je nudio mito?

Ne znam da li će biti osuđen, ali znam da je njihov lični obračun sa Kentkartom doveo do velike brljotine. Sada kad Milanović i ekipa organizuju naplatu karata mesečni prihod je oko 250 miliona dinara, dok je u prethodnom sistemu to iznosilo preko 500 miliona. Ko nadoknađuje tu razliku? Pa svi mi, kroz budžet i to je po meni najveći problem.

Poštenije bi bilo da je javni prevoz u Beogradu potpuno besplatan za građane, pa da tako pokušamo da stimulišemo njegovo korišćenje, nego ovaj sistem gde se pravimo da nešto funkcioniše, a ništa ne funkcioniše.

Kako komentarišete novi saziv Skupštine Grada? Ima li opozicija kapaciteta da se izbori sa naprednjacima budući da sada samo 14 odbornika uzima aktivno učešće u raspravama?

Jasno je da su podele u opoziciji, ali i neistrajnost u borbi za bolje izborne uslove, doveli do nikad slabije opozicione scene u Beogradu. Grad je prosto predat na dlanu vladajućoj koaliciji, iako ona suštinski nema većinsku podršku u Beogradu još od 2020. godine. Čak i oni koji su ušli u gradski parlament, ne mogu da se dogovore kako da nastupaju.

Šapić nema ozbiljnog izazivača u skupštini, a teško će performansima biti uzdrman. I pored toga, poštujem sve ljude koji su opoziciji, jer to nije lako u vreme Aleksandra Vučića. Imam i mnogo prijatelja u gotovo svim opozicionim strankama, moramo naći način da se presaberemo i sarađujemo.

Zato sam izneo predlog da se formira gradska vlada u senci, koja bi bila stožer okupljanja svih nezadovoljnih u Beogradu, a činili bi je ne samo članovi stranaka, već pre svega ugledni pojedinci, stručnjaci i svi oni koji bi vratili nadu razočaranima, rezigniranima i apstinentima. Videćemo preko leta da li za to ima sluha, ili treba da krenemo sami u to.

Da li je dobra odluka što Kreni-promeni bojkotuje rad gradskog parlamenta?

Ne bih da ulazim u njihovu strategiju, vodim organizaciju koja je drugačijeg karaktera i uzdržavam se da dajem besplatne savete drugima. Mogu samo da kažem principijelno, da ako si već odlučio da izađeš na izbore i zastupaš građane u predstavničkim institucijama, on da to treba i da radiš. Čestitam im na solidnom rezultatu u Beogradu, nikad nisam potcenjivao ničiji trud ni rezultat, naprotiv. Ali sad treba preći na sledeći nivo.

Svestan sam da je lakše danas privući pažnju nekim performansom nego čitanjem dokumenata i pripremom za svaku tačku dnevnog reda, ali tako se dobija samo na kratak rok, a građani ostaju bez ozbiljnih predstavnika u pravoj političkoj areni.

Nedavno sam održao kurs, u organizaciji Mreže za demokratski dijalog Tamare Tripić, o radu u lokalnim parlamentima. Bilo je više novoizabranih odbornika iz Kreni-promeni, ostavili su mi lep utisak, i mislim da zaslužuju priliku da se ozbiljno bave lokalnom politikom tamo gde su izabrani.

Šta je potrebno uraditi u narednom periodu da bi se opozicija stabilizovala posle još jednim neuspešnih izbora? Postoji li mogućnost saradnje opozicije koja je bojkotovala izbore i one koja je izašla?

Pre svake nove saradnje, dobro je sesti i napraviti analizu ko je odgovoran za prethodni neuspeh i da li neko treba da snosi odgovornost za to. Ali, nesumnjivo je da je potreban jedinstveni front za suprotstavljanje ovom režimu, zato što je i režim jedinstven.

Osim iskrenosti u formiranju toga, opoziciji je falilo to što nije privukla širok front udruženja, istaknutih pojedinaca i stručnih organizacija. Fali veliki projekat, srpski, ili beogradski san.

Slažem se da se bližimo referendumskoj atmosferi, za i protiv vlasti, ali jedan deo ljudi neće izaći ako ne zna šta je tačno alternativa i ko su ljudi koji će preuzeti konkretne dužnosti. A to je onaj broj ljudi koji predstavlja tas na vagi.

Već smo predloži gradsku vladu u senci, a ima i nekih drugih ideja. Time bismo popravili nedostatke iz prethodnih pokušaja i napravili konkretniju priču. Ponoviću, Beograd više ne može da čeka.

Objavili ste informaciju da će Beograd nabaviti turske autobuse, a pre toga i vest da ćemo dobiti turske tramvaje. Koliko će ovakva javna nabavka izbiti novca iz budžeta svih Beograđana?

U Beogradu caruje korupcija, svaki veći tender je namešten, izvlače se pare iz budžeta, a Beograđani dobijaju najmanju vrednost za svoj novac. Zato CLS radi na “Beloj knjizi kriminala i korupcije u Beogradu”, koja će predstavljati osnov za uspostavljanje novog sistema u glavnom gradu. Neće više biti partijskih jurišnika na mestu direktora javnih komunalnih preduzeća i gradskih sekretara, koji se drže večno u v.d. stanju, jer ne ispunjavaju ni elementarne preduslove za konkurisanje.

Raspisaćemo konkurs za ta mesta i svako sa valjanim referencama može da se prijavi, bez obzira na stranačku pripadnost, ili bilo koji drugu kriterijum osim stručnosti. Objavićemo crnu listu izvođača koji su kasnili ili preplaćivali radove gde je investitor Grad Beograd i oni više neće moći da se javljaju za posao.

Isto važi i za privatne prevoznike. Ne možeš ti da ubiješ ženu na ulici i da nastaviš da radiš kao da se ništa nije desilo. Na žalost, Beograd je danas partijski plen, a ne funkcionalni aparat. Pogledajte samo budžet za 2024. godinu: 4 milijarde dinara više za zaposlene u gradskoj vlasti, nego u prošloj godini.

O tramvajima i autobusima ne vredi ni pričati više: neko će robijati zbog toga, verujte.

Na koji način ćete delovati u narednom periodu? Ni ovoga puta niste učestvovali na izborima, pa da li građani mogu da očekuju da ćete napraviti grupu građana i eventualno se kandidovati na narednim izborima?

Neću da učestvujem na izborima na kojima bih samo legitimizovao izbornu krađu, ili da nešto iskamčim za sebe, a da nemamo šansu da kompletno promenimo sistem. To sam rekao i ljudima koji su me zvali da budem na nekim listama – zahvalan sam na pozivu, ali ili radimo da pobedimo, ili me ne zanima.

Sada treba ljude trgnuti iz letargije i povratiti im nadu u borbu za svoj grad. Zato ćemo od jula pokrenuti kampanju „Beograd ne može da čeka“, koja će se baviti konkretnim problemima i programom, i u kojoj će učestvovati brojna udruženja, istaknuti pojedinci i stručnjaci.

Kao inicijator te kampanje truditi ću se da dobijem podršku i svih političkih organizacija za nju. Ukoliko ponovo ne bude sluha, onda ćemo se obratiti direktno građanima na nekim narednim izborima.

(Nova.rs)