Никола Јовановић: Избори у Београду најкасније до 2026. године. Власт се не може уздрмати перформансима

Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу и бивши одборник у Скупштини града рекао је да не верује да Александар Шапић и његов тим могу да издрже пун мандат на челу Београду. У интервјуу за Нову поручио је да влада огромно незадовољство у престоници и да је Београд сироче којим се нико не бави. Коначно, Јовановић је предложио да се опозиција организује и формира градску владу у сенци.

Александар Шапић је и званично изабран за градоначелника Београда. Очекујете ли да ће издржати цео мандат или ћемо поново имати ванредне изборе?

Не верујем да нови стари градоначелник и његов тим могу издржати цео мадат, јер је финансијска ситуација у граду све гора, а готово сви битни пројекти стоје. То ће у следеће две године додатно појачати већ велико незадовољство грађана, али и самог државног врха. Ове године ће приходи у градски буџет бити за 18 милијарди динара мањи него у претходној, а задуживање дупло веће. То много говори.

Погледајте само фијаско од више пута најављиваног завршетка аутобуске станице на Новом Београду, или спајања Раковице са Ада мостом.

Притом, атмосфера је тешка, градоначелник се често увредљиво и са висине обраћа грађанима, новинарима, људе из стручних удружења са много више образовања и светског искуства назива “никоговићима”. То није онај дух који је од Београда начинио метрополу, то просто – није београдски. Зато очекујем изборе у Београду најкасније до 2026. године.

Ако их буде, шта ће бити разлог такве одлуке напредњака? Да ли напредњаци верују Шапићу?

Не знам колико му верују, искрено не размишљам о њиховим односима. Знам само да је Београд сироче којим се нико озбиљно не бави.

Колико се ослањају на његову стручност и менаџерски капацитет можда најбоље говори што су сад и изградњу Новог Савског моста изместили из надлежности Града и пребацили на републичко министарство.

Мени је симпатично кад се неки људи из врха градске управе мени жале на Шапића. Па нисам ја га поставио ту! Они су га поставили, нек се сад чисте за њим.

Шта ће бити кључна последица тога што је Шапић поново на челу града? Шта грађани могу да очекују?

Нема развоја града, све стоји. Изградња метроа је дефакто заустављена, нико више не спомиње мостове на Ади Хуји или код Винче. Београд се навикао да нема луку, која је некада била његов мотор привредног раста. Постројење за прераду отпадних вода није ни започето, проблем загађења ваздуха као да не постоји. О чему се овде ради?

Па све наведено може да се реши или изгради за две године, али треба екипа озбиљних људи која зна посао и која је искрено посвећена свом граду. Београд више не може да чека.

Очекујете ли да ће његов шеф кабинета Ненад Милановић бити осуђен због оптужби да је нудио мито?

Не знам да ли ће бити осуђен, али знам да је њихов лични обрачун са Кенткартом довео до велике брљотине. Сада кад Милановић и екипа организују наплату карата месечни приход је око 250 милиона динара, док је у претходном систему то износило преко 500 милиона. Ко надокнађује ту разлику? Па сви ми, кроз буџет и то је по мени највећи проблем.

Поштеније би било да је јавни превоз у Београду потпуно бесплатан за грађане, па да тако покушамо да стимулишемо његово коришћење, него овај систем где се правимо да нешто функционише, а ништа не функционише.

Како коментаришете нови сазив Скупштине Града? Има ли опозиција капацитета да се избори са напредњацима будући да сада само 14 одборника узима активно учешће у расправама?

Јасно је да су поделе у опозицији, али и неистрајност у борби за боље изборне услове, довели до никад слабије опозиционе сцене у Београду. Град је просто предат на длану владајућој коалицији, иако она суштински нема већинску подршку у Београду још од 2020. године. Чак и они који су ушли у градски парламент, не могу да се договоре како да наступају.

Шапић нема озбиљног изазивача у скупштини, а тешко ће перформансима бити уздрман. И поред тога, поштујем све људе који су опозицији, јер то није лако у време Александра Вучића. Имам и много пријатеља у готово свим опозиционим странкама, морамо наћи начин да се пресаберемо и сарађујемо.

Зато сам изнео предлог да се формира градска влада у сенци, која би била стожер окупљања свих незадовољних у Београду, а чинили би је не само чланови странака, већ пре свега угледни појединци, стручњаци и сви они који би вратили наду разочаранима, резигниранима и апстинентима. Видећемо преко лета да ли за то има слуха, или треба да кренемо сами у то.

Да ли је добра одлука што Крени-промени бојкотује рад градског парламента?

Не бих да улазим у њихову стратегију, водим организацију која је другачијег карактера и уздржавам се да дајем бесплатне савете другима. Могу само да кажем принципијелно, да ако си већ одлучио да изађеш на изборе и заступаш грађане у представничким институцијама, он да то треба и да радиш. Честитам им на солидном резултату у Београду, никад нисам потцењивао ничији труд ни резултат, напротив. Али сад треба прећи на следећи ниво.

Свестан сам да је лакше данас привући пажњу неким перформансом него читањем докумената и припремом за сваку тачку дневног реда, али тако се добија само на кратак рок, а грађани остају без озбиљних представника у правој политичкој арени.

Недавно сам одржао курс, у организацији Мреже за демократски дијалог Тамаре Трипић, о раду у локалним парламентима. Било је више новоизабраних одборника из Крени-промени, оставили су ми леп утисак, и мислим да заслужују прилику да се озбиљно баве локалном политиком тамо где су изабрани.

Шта је потребно урадити у наредном периоду да би се опозиција стабилизовала после још једним неуспешних избора? Постоји ли могућност сарадње опозиције која је бојкотовала изборе и оне која је изашла?

Пре сваке нове сарадње, добро је сести и направити анализу ко је одговоран за претходни неуспех и да ли неко треба да сноси одговорност за то. Али, несумњиво је да је потребан јединствени фронт за супротстављање овом режиму, зато што је и режим јединствен.

Осим искрености у формирању тога, опозицији је фалило то што није привукла широк фронт удружења, истакнутих појединаца и стручних организација. Фали велики пројекат, српски, или београдски сан.

Слажем се да се ближимо референдумској атмосфери, за и против власти, али један део људи неће изаћи ако не зна шта је тачно алтернатива и ко су људи који ће преузети конкретне дужности. А то је онај број људи који представља тас на ваги.

Већ смо предложи градску владу у сенци, а има и неких других идеја. Тиме бисмо поправили недостатке из претходних покушаја и направили конкретнију причу. Поновићу, Београд више не може да чека.

Објавили сте информацију да ће Београд набавити турске аутобусе, а пре тога и вест да ћемо добити турске трамваје. Колико ће оваква јавна набавка избити новца из буџета свих Београђана?

У Београду царује корупција, сваки већи тендер је намештен, извлаче се паре из буџета, а Београђани добијају најмању вредност за свој новац. Зато ЦЛС ради на “Белој књизи криминала и корупције у Београду”, која ће представљати основ за успостављање новог система у главном граду. Неће више бити партијских јуришника на месту директора јавних комуналних предузећа и градских секретара, који се држе вечно у в.д. стању, јер не испуњавају ни елементарне предуслове за конкурисање.

Расписаћемо конкурс за та места и свако са ваљаним референцама може да се пријави, без обзира на страначку припадност, или било који другу критеријум осим стручности. Објавићемо црну листу извођача који су каснили или преплаћивали радове где је инвеститор Град Београд и они више неће моћи да се јављају за посао.

Исто важи и за приватне превознике. Не можеш ти да убијеш жену на улици и да наставиш да радиш као да се ништа није десило. На жалост, Београд је данас партијски плен, а не функционални апарат. Погледајте само буџет за 2024. годину: 4 милијарде динара више за запослене у градској власти, него у прошлој години.

О трамвајима и аутобусима не вреди ни причати више: неко ће робијати због тога, верујте.

На који начин ћете деловати у наредном периоду? Ни овога пута нисте учествовали на изборима, па да ли грађани могу да очекују да ћете направити групу грађана и евентуално се кандидовати на наредним изборима?

Нећу да учествујем на изборима на којима бих само легитимизовао изборну крађу, или да нешто искамчим за себе, а да немамо шансу да комплетно променимо систем. То сам рекао и људима који су ме звали да будем на неким листама – захвалан сам на позиву, али или радимо да победимо, или ме не занима.

Сада треба људе тргнути из летаргије и повратити им наду у борбу за свој град. Зато ћемо од јула покренути кампању „Београд не може да чека“, која ће се бавити конкретним проблемима и програмом, и у којој ће учествовати бројна удружења, истакнути појединци и стручњаци.

Као иницијатор те кампање трудити ћу се да добијем подршку и свих политичких организација за њу. Уколико поново не буде слуха, онда ћемо се обратити директно грађанима на неким наредним изборима.

(Нова.рс)