Никола Ивановић: Милован Ђилас је био пророк

Иступ Николе Ивановића, познатог новинара и публицисте, на недавно одржаном на научном скупу у Никшићу, посвећеном стогодишњици рођења Милована Ђиласа, побудио је велику пажњу. Ивановић је са најпознатијим комунистичким дисидентом у другој половини двадесетог века имао пет интервјуа.

Из данашње перспективе Ђиласова размишљања и одговори на Ивановићева питања делују готово пророчански.

Међу 110 питања на која је Ђилас одговорио током пет ваших разговора од пре двадесет година, било је и оно зашто је напустио марксистички пројекат?

- Марксизам је историјска филозофија израсла из болне индустријске револуције у западној и централној Европи 19. вијека и болне трансформације руралног ка урбаном друштву. Испоставило се да је Милован Ђилас, доживљавајући примјену марксистичког пројекта у пракси, спознао да је марксистичка теорија о савршеном друштву - утопија. Та спознаја га показује као мислиоца испред свог времена и објашњава његово свјесно, добровољно повлачење.

Своје повлачење Ђилас је, како каже, доживео као ослобођење од стега диктатуре над људским умом, интелектуалном слободом и слободом мишљења уопште?

- Њему је до тога било највише стало и он то изричито наводи упоређујући буржоаску диктатуру Краљевине Југославије и комунистичке Југославије. Разлика је, вели он, само у томе што су први бруталнији према тијелу, а други према духу и додаје да би се он ипак радије одлучио за краљевске тамнице "у којима затвореник ум и идеју није осјећао угроженим и утамниченим".

Ђилас је један од ретких који су увидели да је пројекат Југославија неодржив у диктатури?

- Ђилас ми је тим поводом у једном разговору дословце казао: "Југословенска идеја је поодавно мртва. Она је почела да се гаси такорећи настанком југословенске државе 1918. године, али нијесу мртви Југословени. Родиће се нове идеје, ако ни због чега, а оно због економских и других животних нужди."

Да ли је при том мислио и на неке нове 'југословенске" интеграције, чији смо сведоци?

- Управо тако! Ко би, сем Ђиласа, пре двадесетак година могао предвидјети да ће, рецимо, предсједник и премијер Хрватске, Иво Јосиповић и Зоран Милановић, присуствовати 6. јануара 2012. године, на Бадње вече, православној литургији у храму Преображења Господњег у центру Загреба. Да ће ове године католички угледник, дубровачки бискуп Мате Узинић изјавити да "од православних вјерника тражимо само да нам опросте све лоше што смо им учинили..." Или, ко је, могао предвидјети да ће коалиција у Словенији, коју предводи Србин, градоначелник Љубљане, родног мјеста слогана "Србе на врбе", имати највећу подршку словеначке јавности. Очигледно је да, како је то предвидио Ђилас, пролази вријеме предрасуда којима се, по ријечима једног филозофа, гомила држи заједно, а кад се сударе главе пуне предрасуда, јечи празнина!

Ђилас је на ваше питање о Међународном суду за ратне злочине у Хагу, одговорио: "Лакрдија!"

- Ако би се Ђиласу можда и могло приговорити за прејаку ријеч "лакрдија", бране га неке чињенице. У Нирнбергу све пресуде за ратне злочине изречене су за годину дана. Хирохито, јапански цар, оптужен за ратне злочине, ослобођен је оптужбе 24. фебруара 1948. године, након двије године и неки мјесец више суђења. Шешељу се, међутим, у Хагу суди четвороструко дуже него јапанском императору. Да не говоримо о суђењу Милошевићу и другима.

Данас се много говори и о четничком вођи Дражи Михаиловићу. И то је било једно од питања у Вашим разговорима са Ђиласом?

- Дража је - дословце ми је тада казао Ђилас - по анализама наших политичких служби, које су за оне прилике и услове биле на нивоу, важио за једног од бољих четника, у смислу да је био блажи по гледању и поступању од већине његових команданата. За њега се не може рећи да је фашиста. Далеко од тога. Никакви релевантни подаци о њему не говоре као о неком крволоку или као о неком свирепом човјеку који је био садиста, који је уживао у крви. Ја вам говорим то што су нам говорили прикупљени подаци о њему. А што се тиче погубљења Драже Михаиловића, ми смо имали у партији велики отпор - ако га не бисмо стријељали. Ако гледамо уназад, било би паметније да га нијесмо стријељали. А његово везивање на суђењу са Драгим Јовановићем, проњемачким шефом полиције у Београду, била је конструкција да га што више компромитујемо... Знам и неке људе које је Дража спасавао, а били су партизани, Марка Вујачића или Јевта Павића, рецимо. Уз то, он је у свом штабу имао и муслиманских угледника попут Мустафе Мулалића...

(Вести)