Nik Kleg vicepremijer, Vilijem Hejg novi britanski ministar inostranih poslova

Konzervativci su, pet dana posle održavanja parlamentarnih izbora, postigli sporazum sa Liberalno demokratskom strankom o formiranju koalicione vlade, prve u Britaniji od 1945. godine.

U Londonu je u međuvremenu saopšteno da će lider liberalnih demokrata Nik Kleg dobiti položaj vicepremijera dok će četvorici poslanika iz redova njegove stranke biti poverena mesta u novom kabinetu što je, po oceni političkih analitičira, pre svega par nedelja bilo maltene nezamislivo.

Potvrđeno je i da će visoki zvaničnici konzervativne stranke DŽordž Ozborn i njen nekadašnji lider Vilijem Hejg dobiti resore finansija i inostranih poslova.

Konzervativac Liam Foks biće novi ministar odbrane.

Kada je o politici reč, konzervativci su prihvatili traženje liberalnih demokrata da se uvede fiksni mandat parlamenta u trajanju od pet godina dok su liberalne demokrate pristale da se uvede ograničenje broja useljenika iz zemalja van Evropske unije.

Stranka Nika Klega pristala je i na ubrzani proces smanjenja velikog budžetskog deficita što podrazumeva i uštede u javnim službama u iznosu od 6 milijardi funti tokom ove godine.

Širi sastav Liberalno demokratske stranke odobrio je u utorak uveče koalicioni sporazum sa Kameronovim konzervativcima.

Novi premijer najavio teške odluke

U govoru u Dauning stritu broj 10, novi premijer je rekao da će on i lider liberalnih demokrata Nik Kleg ostaviti po strani međustranačke razlike i da će marljivo raditi za zajedničko dobro i u nacionalnom interesu.

Koalicija je, po Kameronovim rečima, najbolji način da Britanija dobije snažnu i održivu vladu.

Kameron je najavio i da će predano raditi na rešavanju najprečih problema sa kojima se zemlja suočava kao što su budžetski deficit, socijalni problemi i reforma političkog sistema i da je donošenje teških odluka neminovno.

On je ocenio da će biti teško i složeno vladati kao koalicija ali da zemlja mora da se suoči i izbori sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Kameron sastavlja vladu

Novi britanski premijer Dejvid Kameron počeo je rad na formiranju prve koalicione vlade u zemlji od Drugog svetskog rata, dan pošto je stupio na položaj pet dana posle izbora. U novu britansku vladu će ući političari iz njegove Konzervativne stranke kao i iz Liberalnodemokratske stranke, trećeplasirane na izborima od šestog maja. Ova koaliciona vlada se formira posle 13 godina Laburističke vlasti.

Lider Liberaldemokrata, Nik Kleg, dobiće mesto zamenika predsednika vlade dok će Vins Kejbl, zadužen za finansijsku politiku u stranci, biti zadužen u novoj koalicionoj vladi za sektor privrede i banaka.

Glavni elementi koalicionog kompromisa

Politički kompromis koji su postigli novi koalicioni partneri u Britaniji, obuhvata pristanak Konzervativaca na zahtevi Liberaldemokrata da se poveća iznos prihoda na koje se ne plaća porez, i da se uvede fiksni petogodišnji mandat parlamenta.

S druge strane, Liberaldemokrate su ulazeći u koaliciju sa Konzervativcima prihvatile smanjenje potrošnje u državnom sektoru od devet milijardi dolara tokom iduće godine.

Liberalnodemokratski poslanik Jan Svejls je rekao BBC-ju da je u pregovorima o koaliciji njegova stranka uspela da odbrani mnoge od svojih zahteva - ali, dodao je, nije uspela da ubedi Konzervativce da usvoje proporcionalni izborni sistem i da je na tom planu napravljen kompromis.

Novi šef britanske diplomatije u Kameronovoj vladi, Vilijem Hejg, rekao da program nove vlade predstavlja mešavinu "najboljih" političkih rešenja Liberaldemokrata sa "glavninom" programa Konzervativne stranke.

Predstavnik Liberaldemokrata za pitanja finansijske politike, Vins Kejbl, rekao je da će budžet biti pod jakim pritiskom pod novom vladom.

Ko je Dejvid Kameron

Novi predsednik vlade Dejvid Kameron (43) je najmlađi britanski premijer u protekla dva veka.

Dejvid Kameron uleteo je na britansku političku scenu kada se 2005. godine uključio u trku za prvog čoveka Konzervativne stranke, obećavajući da će modernizovati partiju koja je izgubila tri izbora za redom: "Možemo da promenimo ovu stranku i da promenimo ovu zemlju, ali za to nam je potrebna hrabrost".

Njegov uspon bio je munjevit; samo četiri godine ranije izabran je za poslanika parlamenta.

Dani Finkelstajn je novinar Tajmsa i dugogodišnji prijatelj Dejvida Kamerona: "Kada se Dejvid pripremao za izbore za stranačkog lidera, pomagao sam mu tako što smo vežbali intervjue. Ja sam postavljao pitanja, a on je odgovarao. Vrlo brzo sam shvatio da ima neverovatan politički talenat. Dugo sam ga poznavao, znao sam da je sposoban i inteligentan, ali takva politička veština se retko viđa. Ume s ljudima, zna da odgovara na pitanja. Uz to, jako se dobro snalazi u stranačkim poslovima. Neusmnjivo ima osobine potrebne uspešnom političaru i uspešnom premijeru".

Protivnici Dejvida Kamerona insistiraju na njegovom privilegovanom poreklu.

Išao je u jednu od najčuvenijih britanskih privatnih škola, Iton, studirao je na Oksfordu, a pre nego što je počeo da se bavi politikom, vrlo kratko je, za odličnu platu, radio u jednoj pi ar agenciji. Na primedbe da je odrastao u blagostanju, Kameron odgovara da nije važno odakle si došao, nego kuda ideš.

Upadljivo se trudi da se predstavi kao običan čovek, a Dani Finkelstajn kaže da takav i jeste: "Dopada mi se Dejvid Kameron. Duhovit je, šarmantan, zabavan. Vrlo je inteligentan i s njim je zadovoljstvo raspravljati o politici. Štaviše, obožava ga cela moja porodica. Dopada se mojoj ženi, vole ga moja deca. Prosto, Kameron je dobar čovek".

No, ne dele svi takvo oduševljenje. Među njima je i DŽenet Dejli, kolumnista konzervativnog Dejli telegrafa, koja od početka kritikuje takozvani projekat Kameron.

Više od svega brine je Kameronova ideologija: "Bilo je mnogo pritužbi na račun načina na koji Kameron vodi stranku. Kod njega je stil važniji od suštine. S jedne strane, čini se da Kameron ima savršene instinkte političara desnog centra. Veruje u slobodno tržište, u društvo u kome se ljudi nagrađuju za njihov rad, u kome od života dobijate onoliko koliko uložite. Ali, na svaki korak napred, Kameron čini korak unazad. Čim ga neko pritisne, odmah se povlači i uzvraća u stilu: Ne, ne, nisam tako mislio, verujem u jednakost, u socijalnu pravdu, u preraspodelu bogatstva. Verujem u sve ono u šta veruju i laburisti. To, međutim nije moguće, ne možete da budete i jedno i drugo i zato su ljudi zbunjeni".

Bilo kako bilo, i članovi i simpatizeri torijevaca nadali su se da će se ostvariti Kameronove reči s početka predizborne kampanje: "Danas postoji moderna, konzervativna alternativa koja ima rukovodstvo, ima energiju i vrednosne stavove da pokrene zemlju. Ako glasate za konzervativce, glasate za nadu, za optimizam, za promene, glasate za novi početak koji je ovoj zemlji, našoj zemlji, očajnički potreban".

Na kraju, konzervativci nisu ostvarili toliko željeni veliki trijumf.

Dejvid Kameron jeste stigao do Dauning strita, ali ne na način na koji su on i stranka to želeli i pred njim su bez sumnje velika iskušenja.

(BBC)