Непосредно пред истек мандата, Валентин Инцко наметнуо закон којим се у БиХ „забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници“

Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, наметнуо је допуне о Кривичном закону Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Закон који чини саставни део ове Одлуке ступа на снагу одмах, на привременој основи све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измена и допуна и без додатних услова.

Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника и у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.

Измене закона преносимо у целости:

Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине

Члан 1

(Измена члана 145а)

У Кривичном законику Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07, 8/10, 47/14, 22/15, 40/15 и 35/18), у члану 145а, после става (1), додају се нови ставови (2) до (6) који гласе као у наставку:

„(2) Ко јавно подстиче на насиље или мржњу усмерену на групу лица или члана групе утврђене расом, кожом, религијом, пореклом или националном или етничком припадношћу, ако такво понашање не представља кривично дело из става (1) овог члана ,, казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко јавно одобрава, пориче, грубо умањује или покушава оправдати злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен правоснажном пресудом у складу са Повељом Међународног војног суда приложеном Лондонском споразуму од 8. Августа 1945. или Међународни кривични суд за бившу Југославију или Међународни кривични суд или суд у Босни и Херцеговини, против групе лица или члана групе утврђене расе, боје коже, религије, порекла или националног или етничког порекла, на начин који би могао да подстакне насиље или мржњу.усмерен против такве групе лица или члана те групе казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ко учини кривично дело из ст. (1) до (3) овог члана учинивши тако да јавности учини доступним летке, слике или друге материјале или их дистрибуира, казниће се затвором најмање једном године.

(5) Ако је кривично дело из ст. (1) до (3) овог члана извршено на начин који може пореметити јавни ред и мир или је претеће, насилно или увредљиво, учинилац ће се казнити казном затвора у трајању од рок не краћи од три године.

(6) Ко додељује признање, награду, споменик, било који подсетник или било какву привилегију или слично особи која је осуђена за геноцид, злочин против човечности или ратни злочин или именује јавни објекат као што је улица, трг, парк, мост, институција, институција, општина или град, насеље и насеље, или слично, или региструје име по или према лицу осуђеном за геноцид, злочин против човечности или ратни злочин, или на било који начин велича особу осуђену за геноцид , злочин против човечности или ратни злочин, казниће се затвором од најмање три године."

Став (2), који постаје став (7), мења се и гласи:

„(7) Извршилац кривичног дела из ст. (1) до (4) овог члана који је службено или одговорно лице или запосленик у владиној институцији или било ком органу који се финансира из јавног буџета казниће се казна затвора најмање три године “.

Члан 2

(Ступање на снагу)

Овај закон ступа на снагу осам дана након објављивања на службеној веб страници Уреда високог представника или једног дана након објављивања у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", зависно од тога шта пре наступи, наводи се у одлуци ОХР-а.

(Агенције)

Видети још: Независна међународна комисија коју предводи Гидеон Грајф објавила извештај: Није било геноцида у Сребреници