Nenad Kecmanović: Zapad tera Srbe da se odreknu sami sebe, politička elita u Srbiji je opsesivno zaokupljena prijemom u EU

Postoji Dejtonski sporazum, koji je potpisan u decembru 1995. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, ali postoji i više izmišljenih "Dejtona". Recimo, ovaj radikalno izmenjeni koji su nametnuli visoki predstavnici i danas se primenjuje u BiH. Pa onda neki o kome poslednjih godina govore iz Brisela u metaforama "duh 'Dejtona' je važniji od slova 'Dejtona'" ili "Bosna treba da peva u jedan glas". Zatim, izgleda da ima i neki tajni "Dejton" koji je Holbruk obećao Muslimanima. Dalje, odavno se govori da je Dejton doneo mir, ali ne i političko rešenje, kao da je bez političkog rešenja bilo moguće uspostaviti mir, a to bi valjda bio neki poludejton. Najzad, sa visokih mesta kažu da je BiH izašla iz "dejtonske faze" i ušla u "briselsku fazu", što praktično znači da bilo kakav "Dejton" više nema smisla.

Profesor Nenad Kecmanović, uoči dvadesetogodišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je zaustavljen rat u BiH, ocenjuje, u razgovoru za "Novosti", da konfuzija oko ovog dokumenta nije slučajna, nego je namerno i planski proizvedena. Jer, kako kaže naš sagovornik, borba oko značenja pojmova predstavlja jedan od savremenih oblika politike.

Profesor Kecmanović je uveren da onaj ko ima monopol da tumači, definiše ili redefiniše ključne političke kategorije i da ih nametne drugima, taj i vlada situacijom.

- Tako Dejtonski sporazum, koji su potpisali Klinton, Mejdžor, Širak, Kol, Gonzales i Izetbegović, Dodik mora da brani od SAD i EU. Neko je čak bio proturio informaciju da se izgubio original Dejtonskog sporazuma, valjda zato da bi svaki falsifikat mogao se nametne kao verodostojan.

Da li će deo međunarodne zajednice istrajati u nameri da radikalno izmeni Dejtonski sporazum, centralizuje BiH i ukine RS?

- Hoće, istrajavaće oni, samo ne znam dokle. Ali, i narod u Srpskoj zato mora da bude jednako pa i jedinstveniji i istrajniji da to ne dozvoli. Jedan od metoda otpora jeste da se narodu stalno ukazuje na pritiske, nametanje, proizvoljnosti, nedoslednosti, kako status RS ne bi zavisio od malodušnosti, ucenjenosti ili potkupljivosti pripadnika političe elite. Da nam se i dalje ne bi dešavalo da nam zvaničnici međunarodne zajednice "kada prođe voz" privatno kažu: "Pa sami ste prihvatili da vam se oduzme ovo ili nametne ono. Mi smo bili iznenađeni kako ste olako pristali..." Trebalo bi da se u osnovne škole u Srpskoj uvede da deca uče Dejtonski sporazum ili bar Aneks 4, koji je neka vrsta ustava. Američki osnovci uče napamet ustavne amandmane, pa zašto ne bi i naši. Na konstitutivnoj sednici nove postave Saveta ministara BiH predsedavajući Denis Zvizdić je u programu najavio da će ministarstva obrazovanja i poljoprivrede, koja prema "Dejtonu" pripadaju entitetima, preseliti iz Banjaluke u Sarajevo. Radi se o novoj rundi puzajuće centralizacije BiH, koja nadležnost po nadležnost vodi postepenom razvlašćenju RS. Taj proces je započeo već godinu dana posle rata uvođenjem bonskih ovlašćenja, ali ga je aktuelna vlast, uz podršku opozicije, desetak godina efikasno blokirala. Sada se opet radi na tome da se Srpska, po sistemu kuvanja žabe, malo pomalo zagreva dok ne ispari, a da se vlasi ne dosete šta se događa.

Šta bi RS trebalo da učini i kako na to da reaguje?

- Obnovom patriotskog jedinstva vlasti i opozicije u RS, a zatim prelaskom iz defanzive u ofanzivu. To je donekle ostvareno odlukom Narodne skupštine o referendumu, koji će pravosuđe vratiti u nadležnost Banjaluke. Dakle, ne samo da obrazovanje i poljoprivreda ne idu u Sarajevo, nego se u Banjaluku vraća sve što joj po "Dejtonu" pripada.

Kako ocenjujte odnose u regionu i da li nedavni sukob Srbije i Hrvatske oko migranata pokazuje koliko su ti odnosi na staklenim nogama?

- Za taj sukob kriva je pre svega EU, koja nije blagovremeno našla rešenje za problem izbeglica, a pitanje je da li ga i sada ima i da li će ga uopšte naći. Nisam siguran da Mađarska i Hrvatska nisu spustile rampu u dogovoru sa Briselom ili Berlinom da drže vodu dok se majstori ne dogovore o kvotama. Balkanska Srbija ponela se u skladu sa tzv. evropskim vrednostima, pa je zato došla u sukob sa evropskim okruženjem.

Iz tog sukoba izašla je kao pobednik. Da li je to znak da se EU, koja je tradicionalno naklonjena Hrvatskoj, okreće na našu stranu?

- Hrvatska je članica EU, a Srbija tek kandidat. Njoj nisu potrebni komplimenti Brisela. Kao i Mađarskoj i ostalim članicama Višegradske grupe, Hrvatskoj se može da odbije prijem izbeglica, da prihvati minimalnu kvotu i sve to bez posledica, dok bi nama, po već koji put, to odložilo otvaranje poglavlja. Srbija je naprosto odigrala ulogu koja je njima potrebna, i bojim se da bi pragmatični evrokrati čak mogli da zaključe da je mnogo funkcionalnija kao strpljivi, uporni i požrtvovani kandidat nego što bi bila kao članica.

Dve decenije stigmatizovani kao ksenofobi, šovinisti i zločinci, Srbi su pokazali mnogo više solidarnost, gostoljubivosti i ljudskosti od svih koji su nam lepili takve etikete. A činjenica da su skoro sve izbeglice muslimani, snažnije je demantovala konstrukcije o srpskoj islamofobiji, nego Bakir Izetbegović u bašti Kolarca.

Da li se Srbija prema Briselu ponaša u skladu sa svojim interesima?

- Politička elita Srbije deluje opsesivno zaokupljena prijemom u EU kao rešenjem za sve probleme, a iz Brisela podgrevaju tu fantaziju. Kako ko od njih dođe u Beograd, priča da nas tamo jedva čekaju, a naši uzvraćaju "kunemo se da s evropskog puta ne skrećemo". Vučićeva fokusiranost i mobilizacija energije na jedan konkretan cilj je svakako vredna pohvale i u prošlosti nam je to često nedostajalo. Ali, EU je sve više podeljena i sukobljena, sve manje spremna na širenje, ekonomski sve slabija, sve zavisnija od SAD. Zato je i naše, daleko i neizvesno učlanjenje, sve manje privlačno.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Republike Srpske?

- Politički, Srbija i Srpska ne ponašaju se baš uvek i u svemu kao sestre, ali dva dela srpskog naroda osećaju se bratski. Ne radi se samo o tome što "na obe obale Drine žive prekodrinski Srbi", nego i o srodničkim vezama i obostrano snažnim emocijama. Dodik je veoma popularan u Srbiji, a Vučić u Srpskoj. Istovremeno, Vučićev apsolutni prioritet je EU, a Dodikov prioritet, odbrana i jačanje RS, nije po volji Briselu. Otuda kolizija interesa Srbije i Srpske, ali to su problemi u porodici, koji se rešavaju "specijalnim vezama"

Da li bi distanciranje Srbije od RS moglo da bude još jedan od uslova na putu ka Evropskoj uniji?

- Oni ne znaju šta hoće od Srbije kada se radi o BiH. Prvo su tražili da se Srbija distancira od BiH, jer se tokom rata mešala. Kada je to Srbija učinila i rekla: "Mi podržavamo i Dejton i suverenitet Bosne i sve što se tamo ravnopravno dogovore tri naroda", ispostavilo se da im ni to ne odgovara. A sada bi ponovo trebalo da se Srbija meša, ali valjda tako što bi se Vučić uortačio sa Izetbegovićem protiv Dodika. Iako je premijer Srbije iznenadio sa nekoliko zaista efektnih spoljnopolitičkih poteza u odnosu na Sarajevo, Zagreb i Tiranu kojim su u Briselu morali biti impresionirani, to ne može bitno promeniti političke odnose u regionu.

Da li je realno održavanje referenduma u Republici Srpskoj o pravosudnim institucijama BiH koje, kako je objašnjeno, nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom?

- A zašto ne bi bilo realno?! Kao forma, to je naprosto "neposredno izjašnjavanje naroda o konkretnom pitanju" i EU svojim članicama preporučuje da što više praktikuje ovaj, najdemokratskiji oblik demokratije. Sadržajno, ovaj referendum u RS odnosi se na rehabilitaciju jedne od dejtonskih nadležnosti entiteta koju je jedan od visokih predstavnika oteo Banjaluci i odnio u Sarajevo. Zato je referendum potpuno u skladu sa načelima EU i slovom Dejtonskog sporazuma. Ko i na osnovu čega onda ima pravo da ga osporava?

Kada se govori o referendumu u RS, uglavnom se pomisli na referendum o otcepljenju. Da li se tako nešto može očekivati u budućnosti?

- Da preciziramo! Referendum o sudu i tužilaštvu je uvod u referendume o drugim nametnutim zakonima i otetim nadležnostima i u referendumskom pitanju eksplicite je rečeno da se radi "o svim nametnutim zakonima". Tek ako unutrašnji partneri i spoljni faktori odbiju da priznaju volju većine građana u Srpskoj i odluku Narodne skupštine, vodeća partija u RS najavila je da će se založiti da se 2017. održi referendum o osamostaljenju. Ali, kako jasno piše u Deklaraciji SNSD, ni to neće značiti izdvajanje iz BiH nego njenu rekonstrukciju u konfederaciju ili uniju tri nacionalne republike.

Kada je reč o migrantskoj krizi, smatrate li da je ova velika seoba naroda slučajna?

- Kada milionska masa ljudi iznenada organizovano krene u jednom pravcu, sa unapred markiranim odredištem i prolaznim stanicama, sa novcem za troškove dugog putovanja itd., onda to ne može da bude slučajno. Da li su ti jadni ljudi sve sami sebi priredili? Naravno da nisu. Da li iza toga stoji EU, koja je sebi pucala u nogu pa upala u izbegličku krizu? Takođe - ne. Da li su konce povlačili Rusija ili Kina? A zašto bi? Da li su opet krivi Srbi? Bar ovog puta, nisu. Pa ko je onda taj? Ne treba valjda da vam otkrivam Ameriku. Izbeglička kriza u Evropi je direktna posledica vojnih intervencija i nenasilnih revolucija na Bliskom istoku, te manipulacije islamskim ekstremistima i teroristima. Trebalo je jake arapske lidere oterati sa naftnih polja i destabilizovati EU pod nemačkim liderstvom. Pritegnuti nedovoljno lojalne saveznike pred veliku konfrontaciju sa Rusijom. Ko zna šta je Merkelova pričala na mobilni?

(Večernje novosti)