Ненад Јездић о протестима против рудника литијума: Ништа лепше и ништа веће од народа сложног и уједињеног

 Глумац Ненад Јездић изјавио је данас да би на 400 хектара, колико је планирано само за погон рудника литијума, годишње могло да роди четри милиона килограма шљива чија је вредност 955.000 евра.

Јездић је агенцији Бета казао да би штета, коју би претрпела пољопривреда у долини Јадра, била много већа од вредности рудне ренте за експлоатацију литијума и бора.

Коментаришући протесте против отварања рудника литијума, Јездић је казао да су „ово дани који су преко потребни свима“.

„Ништа лепше и ништа веће од народа сложног и уједињеног“, нагласио је.

Навео је да дуги низ година своју животну, породичну и сваку другу перспективу ствара на селу и кроз пољопривреду.

„Имао сам осећање људске одговорности и достојанства када сам недавно позвао сваког грађанина наше Србије да стане под своју шљиву како би се предупредиле црне слутње, давно изговорене у вези с будућношћу наше земље и нашег народа, а која гласи да ћемо ‘сви стати под једну шљиву'“, рекао је он.

На питање Бете какав је његов став о могућем отварању рудника литијума и актуелним протестима грађана тим поводом, Јездић је подсетио да су професори с Биолошког факултета упозорили да би 400 хектара планираних само за постројење рудника било трајно девастирано.

„Најежим се када помислим да би 400 хектара планираних само за рудник било трајно девастирано и да би била уништена мрежа живота. Простом валоризацијом и ‘математисањем’ површине од ‘само’ 400 хектара, колика је, ако не грешим, површина која би физички била трајно девастирана за потребе само постројења рудника и то без коначне студије о утицају на животну средину и остале последице, аеро, хидро и сваког другог разарања, израчунао сам да би годишње могло да се заради скоро милион евра ако би на том простору, уместо рудника, посадили шљиве“, рекао је Јездић.

Навео је да се на хектару шљивика годишње плодоноси 10.000 килограма шљиве, на 10 хектара 100.000 килограма, а на 100 хектара милион килограма шљиве.

Према његовим речима, на 400 хектара неинтензивног конвенционалног шљиварства (без система за наводњавање, мреже, ограде…) годишњи приход би износио 112.000.000 динара, односно 955.000 евра.

„Просечна цена шљиве, која је по правилу увек ниска, износи око 28 динара, што јесте понижавајућа цена за оног који је гаји. Ако сам добро упућен, требаће око 20 година просте експлоатације из будућег рудника, ономе ко је не дај Боже буде спроводио, уз накнаду или без накнаде, само рудне ренте нашој земљи, да би надокнадио своје губитке које спомиње извршни директор пројекта ‘Јадар’ и то покрио кроз званично приказане књиговодствене губитке и досадашња улагања. Дакле 20 година просте експлоатације 400 хектара обновљивог ресурса (оранице, воћњака, ливаде итд) вреди, барем за мене руралног романтика, многоструко више, од 20 година рудне ренте за литијум, чија цена пада и процента рудне ренте који се изражава једноцифреним бројем“, рекао је Јездић и истакао да је веома забринут због најаве отварања рудника литијума.

Додао је да 20 година све што би се сејало и садило „плодоноси и рађа“.

„Више десетина година ово би био обновљив и процес који је склон увећању, обнављању и у будућности процес по природи склон свом ‘самопоправљању’. Свако рударење и експлоатација минерала и закишељавања у или на земљи, био би необновљив процес и девастација“, оценио је он.

Јездић цитира драмског писца Аца Поповића који у свом комаду каже: „И власт се ослања на народ“.

Мислим да народно достојанство и смерност, уједињени и сложни људи јесу највећа снага, подршка и утеха за све нас, посебно онима који су директно одговорни. Њима је можда најтеже, људски верујем у то, и кажем то полазећи од сопственог осећања како би мени било у њиховој кожи. Сви ми морамо да расуђујемо и верујемо да смо способни да донесемо тешке, али узвишене одлуке, због нас самих и због природе која нам је од Бога дата на чување и умножавање

„Мислим да народно достојанство и смерност, уједињени и сложни људи јесу највећа снага, подршка и утеха за све нас, посебно онима који су директно одговорни. Њима је можда најтеже, људски верујем у то, и кажем то полазећи од сопственог осећања како би мени било у њиховој кожи. Сви ми морамо да расуђујемо и верујемо да смо способни да донесемо тешке, али узвишене одлуке, због нас самих и због природе која нам је од Бога дата на чување и умножавање“, каже глумац који се већ више година у ваљевском крају бави пољопривредном производњом.

Према његовим речима, природа је цела повезана и једном нарушено правило природе и природни процес више се не наставља.

„Природа, дакле нема цену“, истиче Јездић.

Он сматра да је ситуација око планираног рударења системска мањкавост, „још од времена после Слободана Милошевића“.

„А верујем да смо и ’99. између осталог и добили по леђима због разноразних, данас тако јасних и евидентних туђих интереса“, казао је.

Како ћемо пред оне, додао је, незнане и свете који су највеће своје дали због нас.

„Како ћу пред чичу Милутина, чију судбину и живот проживљавам скоро три године кроз комад ‘Књига о Милутину’, који и сам каже: ‘Бог и душа….ја бих волео да смо ми Срби угледни по чему смо и били, по дебелим свињама и биковима, по сувој шљиви и по ракији’. Какав тестаментарни бизнис план, неписменог, а мудрог и одважног Србина. Верујем да нас има спремних да понесемо наш крст заједно и у слози, мимо политике и свих наших подела“, рекао је Јездић.

Он истиче да је свестан своје „сељачке“ математике и логике, које се, како каже, не стиди.

„Као што не желим да се сутра, онај који долази после мене, стиди мене, свог претка, када ме не буде било и када дође на тај комад земље, у којој ће и од које да тражи исто што и ја данас, своју будудућност и будућност своје деце. Хоћу да ми је захвалан због овог дана, и да буде сигуран да с поносом лежим у истој, и да му није свеједно да л’ ће у њу да забоде свећу и спомене ме као достојног, или се попиша на тај комад земље у којој је онај што се није противио рударењу и литијуму“, нагласио је Ненад Јездић.

(Бета)