Nenad Ilić: Crkva se ne bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni Crkva ima obavezu da stane u odbranu naroda

 Prijatelji su me pozvali da govorim na velikom skupu u Beogradu. Nisam mogao da dođem, pa sam zamolio Anastasiju da pročita moje pismo.

Crkva će uvek biti uz one koji traže Istinu i pravdu. Crkva se ne bavi i ne treba da se bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, Crkva ima obavezu da reaguje i da stane u zaštitu vernog naroda. 

Ne treba da vas zbune pojedinačne reakcije pojedinaca iz crkve. Crkva nije partija i nema nikakav komitet ili glavni odbor. Crkva su svi zajedno i pokojni i živi i sveštenstvo i narod, predvođeni svetima svi zajedno u Hristu, Istini.

Na poziv prijatelja, obraćam vam se kao od skora sveštenik u dijaspori koja svakim danom sve više raste dok se Srbija sve više smanjuje. A mnogi koje srećem radije bi bili u Srbiji nego na Zapadu.

Iz poštovanja prema svima vama koji su ustali protiv malodušnosti i izdaje života, protiv umiranja Srbije, zbog moje žene koja vam ovo čita i moje dece koja su među vama, neću vam se obratiti svojim domišljanjima nego ću citirati najjači glas dijaspore, reči večnog vladike Nikolaja koji je život završio daleko od Srbije koju je voleo samo malo manje nego što je voleo Hrista. A on je i istinski glas Crkve, veliki prorok koji je uputio vlastima koje se zanesu samoljubljem sledeće reči:

 „Oni koji vode narod, ne vode nego ga zavode, - šta ćeš činiti s njima Gospode moj?…

Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču sa vlasti i u miru jedu izlaganu dobit. Krive svoje protivnike, a idu stazama njihovim. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči.

Laskaju glupaku i nasilniku samo da dođu do prvih mesta. Posvednevno pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika, da bi skrili svoje zlo.

Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena.

Haraju za sebe i za prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo.

Šta ćeš činiti s njima pravedni Gospode?“

„Zaista, neće jesti svoju dobit u miru, nego će je potrošiti na daće svojih rođaka.

Osiromašiće i miševi će im proletati koz podrtu košulju. Snevaće bune prevarenih i poharanih, i dizaće se u ponoći, prestrašeni i oznojeni. Biće im dug život, da bi im kazna bila duža.

Doživeće da vide svoj dom u zgarištu i bežaće iz svoje zemlje, gladni i bolesni, i neće smeti izgovoriti svoje ime ni pred kim.

Gledaće tuđince u svojoj zemlji i prosiće komad hleba od njih.

Slušaće kletve svoga imena, i neće smeti poviriti na prozor.

Gledaće svoj narod gde ga vezane u povorkama vode, i bojaće se za sebe.

I slušaće, i u snu i na javi, proklinjanja svoga imena, i drhtaće a neće moći umreti“.

Daj Bože pameti, snage i upornosti da i njih i sebe sačuvamo ovakve sudbine!

Sveštenik Nenad Ilić

(NSPM)