Nemci u nedelju biraju predsednika države

Nemačka u nedelju bira svog 11. po redu posleratnog predsednika, a kao sasvim siguran važi izbor Joahima Gauka (72), kandidata i vlasti i opozicije, harizmatičnog evangelističkog sveštenika iz Rostoka i bivšeg borca za ljudska prava u DDR, koji će na tom mestu naslediti Kristijana Vulfa, jedinog u istoriji zemlje koji se iz predsedničke službe povukao pod teškim optužbama da se okoristio politikom.

Gauk, koga kancelar Angela Merkal, ako je verovati tvrdnjama analitičara, nije želela za predsednika, ali je poklekla pred čvrstim zahtevima svojih slabih koalicionih partnera liberala, važi kao apsolutni favorit, koji će na izborima u nedelju, 18. marta, postati novi nemački predsednika.

I opoziciona partija Levica je u ''predsedničku trku'' poslala svog kandidata - Beate Klarsfeld (73), nemačko-franucsku novinarku, poznatu kao ''lovca na naciste'' i po tome što je ''raspalila'' šamar bivšem kancelaru Georgu Kurtu Kizingeru, zbog njegove nacističke prošlosti, ali se za nju kaže da je bez šansi.

Izbor predsednika države, prema nemačkom Ustavu koji je 1949. usvojen pod ''budnim okom'' sila pobednica Drugog svetkog rata, nije direktan već indirektan, u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje, sastavljenom od članova Bundestaga (donji dom parlamenta) i istog broja delegata iz 16 pokrajina (ukupno 1240 članova) među kojima nisu samo političari,već i glumci, sportisti, umetnici i druge javne i poznate ličnosti.

Savezna skupština se sastaje samo jednom u pet godina i to samo radi izbora predsednika.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.

Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Za Joahima Gauka, poznatog i po konzervativnim stavovima, naročito, prema strancima, ali i prema socijalnim slučajevima koji padaju na teret države, kaže se da je harizmatičan, popularan, ugledan i poželjan za to funkciju, iako mu se prebacuje ''mana'' iz privatnog života.

Gauk bi, naime, mogao biti prvi nemački predsednik koji bi u dvorcu "Belvi" bio u "divljem braku". Naime, on već 12 godina živi zajedno sa Danijelom Šat, novinarkom, koja se bavi političkim temama i koja će, kako se najavljuje, napustiti struku, kada njem životni saputnik bude postao predsednik.

Sam Gauk, otac četvoro dece, prenose mediji, nije razveden, a sa ovom novinarkom, koja živi u Nirnbergu, ima savremeni i u Nemačkoj čest oblik partnerstva, označen kao ''vikend veza'', zbog mogućnosti da se zaposleni partneri, uglavnom, vikendom susreću.

Gauk, star 72 godine i njegova 20 godina mlađa partnerka Šat žive godinama "između" Berlina i Nirnberga, bez venčanog prstenja ali poznavaoci prika tvrde - veoma srećno.

(Tanjug)