Nemački „ambasador u Prištini“ Jern Rode: Kosovo je nezavisna država, a Zapadni Balkan unutrašnje dvorište EU. Manjinske zajednice moraju da prihvate da žive na Kosovu i da nisu deo Srbije

Bojktovanje parlamenta od strane srpskih poslanika nije način da pokažu da se osećaju kao kod kuće. Kosovo je nezavisna država, podržavamo kosovsku integraciju u EU strukture i Kosovo je ovde da ostane, deo ste ovog društva, ne možete da budete na dve stolice, poručio je, između ostalog, Jern Rode, nemački ambasador u Prištini, u intervjuu za portal Kosovo online, koji prenosimo.

U intervjuu za Kosovo onlajn, ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode otvoreno je odgovarao na pitanja o peticiji na severu za smenu gradonačelnika, dijalogu Kosova i Srbije, srpskoj zajednici, statusu Srpske pravoslavne crkve, transformaciji KBS u vojsku Kosova, ulozi Nemačke u dijalogu, formiranju ZSO, onoga šta se dogodilo u Banjskoj, integraciji Zapadnog Balkana u EU…

U sredu je počelo prikupljanje potpisa za peticiju za smenu gradonačelnika, što je kako navodi ambasador Rode veoma pozitivan korak napred.

„Prvo da naglasim, obično ne volim redove, ali ovakve redove kao što smo videli u sredu vidim kao pozitivno dešavanje. Međutim, da se na kratko vratim nazad. Odluka iz novembra 2022. kosovskih Srba da se povuku iz svih institucija je u našim očima bila velika greška, autogol jer se lišavate mogućnosti da učestvujete. Sada se nadamo da ta greška može da se ispravi i da ćemo imati puno učešće kosovskih Srba u kosovskim institucijama, ali naravno kada se povučete ne možete da se vratite kao da se ništa nije dogodilo, i zato imamo proces. U sredu je bio prvi uspešan korak. Vidim da je prikupljanje potpisa počelo u Mitrovici i Leposaviću i nadam se da će brzo početi u Zubinom Potoku i Zvečanu“, rekao je Rode u intervjuu za Kosovo onlajn koji je vođen dan pre početka prikupljanja potpisa u Zubinom Potoku i Zvečanu.

U pitanju je prikupljanje potpisa za smenu gradonačelnika, ali ne i lokalnih odbornika. Da li bi to mogao da bude okidač za novu krizu ukoliko budemo imali srpske gradonačelnike na čelu opština na severu, ali albanske odbornike?

Voleo bih da naglasim, hajde da rešavamo jedan problem po redu. Sve je počelo kada su se kosovski Srbi povukli iz institucija i zato sada imamo izazov. Sada imamo prvi korak da promenimo gradonačelnike i nadam se da će biti ispunjen kvorum od 20 odsto. Zatim sledi drugi korak, referendum gde vam je potrebno 50 odsto plus jedan, što znači da bi veliki deo populacije trebalo da učestvuje. Ovo je pozitivan korak koji pokazuje da smo u političkom procesu, a ne u procesu povlačenja i optuživanju jednih drugih.

Očekujete li i povratak Srba u Kosovsku policiju?

Bilo je puno otkaza, ne samo kada je policija u pitanju, ali policija je zaposlila novo osoblje, uključujući i iz manjinskih zajednica, uključujući i kosovske Srbe. Kad podnesete ostavke morate i da snosite posledice.

Nakon registarskih tablica i energetskog sporazuma, da li je dijalog dobio na novom momentumu i šta možemo očekivati u 2024?

Videli smo masovnu registraciju na RKS tablice, videli smo sprovođenje energetskog sporazuma i da će nakon 25 godina računi za struju biti plaćani u skorijoj budućnosti. Videli smo i povećano interesovanje za kosovske pasoše. Želimo da vidimo ubrzanje dijaloga. Sada je bilo sastanaka ove nedelje na marginama skupa u Davosu, znam da je kosovski premijer Kurti bio tamo, bio je predsednik Vučić, ali voleo bih više direktnih sastanaka, umesto sa trećom stranom. Bilo bi dobro kada bi se predstavnici Kosova i Srbije direktno sastajali kako bi ubrzali proces jer nam je potrebno rešenje, pogotovo u korist opšte populacije.

Da li je konačno došlo vreme da se uspostavi ZSO?

Da. To je obaveza Kosova iz 2013. i 2015, koja još nije sprovedena. Videli ste saopštenja Kvinte, kao i Nemačka, šta smo pričali javno. Kosovo je reklo da je spremno da prihvati ovaj predlog koji je doneo specijalni predstavnik EU kojeg u potpunosti podržavamo. Kao što znate, Srbija je do sada odbijala da potpiše i sada smo u zastoju. Lajčak naporno radi kako bi prevazišli ovu situaciju, jer na kraju trebamo rešenje kako bi sve paralelne institucije bile integrisane i kako bi se Srbi na Kosovu osećali kao kod kuće i da su deo društva. Ne samo oni, nego svi bi trebalo da se osećaju kao kod kuće. I da ubrzamo evropski put, obe zemlje, Kosovo i Srbija pripadaju EU.

Na Kosovu je nedavno boravila predstavnica EP Viola fon Kramon koja je navela da su joj predstavnici srpske zajednice rekli da se osećaju kao građani drugog reda. Kako gledate na to?

Video sam njene komentare i sastao se s njom. Mislim da kosovska vlada mora više da učini u prilasku kosovskim Srbima, ali očekujem od srpskih predstavnika da rade u tom pravcu. Bojkotovanje parlamenta od strane srpskih poslanika nije način da pokažu da se osećaju kao kod kuće. Kosovo je nezavisna država, podržavamo kosovsku integraciju u EU strukture i Kosovo je ovde da ostane, deo ste ovog društva, ne možete da budete na dve stolice. Traži se kompromis i angažovanje obe strane. Kosovski Srbi jesu u teškom položaju, u sendviču između zahteva od strane Beograda i pritiska od Kosova i to je situacija koju moramo da prevaziđemo. Zato moramo da imamo pružanje ruke od strane kosovske vlade, ali i da manjinske zajednice moraju da prihvate na žive na Kosovu, a ne kao deo Srbije.

Da li će dijalog usporiti predstojeći izbori za Evropski parlament i u SAD?

Očekujem iskreno od političara da koriste prilike, a ne uvek izgovore da ne rade. Imali smo nedavno izbore u Srbiji koji su bili vanredni, možda ćemo imati izbore na Kosovu, ali imamo izabrane lidere koji treba da rade u interesu naroda, mira i EU integracija. I da, rekli ste da su izbori u Evropi, međutim to ne treba da sprečava lidere u ovom regionu da se ponašaju odgovorno.

Kakva je uloga Nemačke u dijalogu?

Kao što sam ranije rekao, potpuno podržavamo EU predstavnika. Nemačka želi svaku zemlju u regionu u EU, najbrže moguće, ali to zavisi od dve stvari. Samih zemalja i naravno da EU uradi svoj domaći. Već smo na 27 članica, sa dodatnih šest bili bi na 33. Zapadni Balkan je unutrašnje dvorište EU i jasno pokazujemo da smo jedan od glavnih protoganista koji podržavaju Kosovo i Srbiju i druge da uđu u EU. Da li je to sada u pitanju Berlinski proces, čiji je poslednji samit bio u Tirani ili to što imamo stalne sastanke na visokom nivou, sada sledi finansijska podrška balkanskim zemljama kako bi se približile EU. Ono što je sigurno jeste da nema entuzijazma da se prihvate zemlje koje nemaju dobrosusedske odnose. Kao što je rekao moj kancelar, nezamislivo je da dve zemlje koje ne priznaju jednu drugu uđu u EU. Zato nam je potrebna potpuna normalizacija. Zato guramo ubrzanje dijaloga.

Kosovo je nedavno dobilo viznu liberalizaciju, ali sada se postavlja pitanje kada će ona važiti i za Srbi koji imaju pasoše izdate od Koordinacione uprave?

Dve stvari. Sjajna je vest da svaki kosovski građanin može sada da putuje slobodno u EU. Borili smo se dugo za to, pogotovo Nemačka. Kosovo je poslednja zemlja koja je dobila viznu liberalizaciju. Želimo i da svi kosovski Srbi uživaju u viznoj liberalizaciji. Najlakši način jeste da imate kosovski pasoš. U vezi ovog pasoša koji ste spomenuli, Komisija EU je objavila predlog za regulaciju koji će omogućiti kosovskim Srbima sa ovim pasošima da imaju benifit od vizne liberalizacije. O ovom predlogu će biti diskutovano u Komisiji i Evropskom parlamentu. Cilj je jasan, želimo da svi imaju benifit od vizne liberalizacije. Najlakši način jeste da svi imaju kosovski posoš, zato sam napomenuo na početku da imate povećanje intersovanje za kosovske pasoše od strane manjinskih zajednica.

Kako gledate na dešavanja u Banjskoj?

Banjska jeste promenila sve. Bio je to teroristički napad. To nisu bili nezadovoljni građani, već su oni imali raketne bacače, automatsko oružje, granate… Mi još uvek tražimo navodne počinioce koji moraju biti privedeni pravdi. Milan Radoičić je sam rekao da je odgovoran, ali još uvek nema odgovornosti, mi ne možemo prihvatiti princip nekažnjivosti. Ako počinite zločin, mora vam se suditi. Nadamo se da Srbija radi na tome. Lično, nisam mogao da zamislim da će ovako nešto dogoditi, i zato je nakon toga Nato povećao prisustvo i Nemačka će to isto uraditi novim kontigentom od maja. Ono što želimo jeste mir i stabilnost. Ovakvi napadi su sušta suprotnost od toga. Ako počinioci napada na Banjsku ne budu kažnjeni, kako onda može biti povećano poverenje između dve zemlje. Ovo je bila velika stvar i zaista počinioci moraju biti kažnjeni.

Da li Rusija može da naruši stabilnost Zapadnog Balkana?

Rusija je napala Ukrajinu, susednu pravoslavnu zemlju i od tada je na hiljade ljudi je poginulo. Ovo je bila agresija na tlu Evrope, i cela Evropa se ujedinila protiv ruske agresije. Nemačka je jedna od zemalja koje najviše podržavaju Ukrajinu da povrati izgubljene teritorije i da sačuva stabilnost. Nadamo se da će se sve zemlje, uključujući Srbiju priključiti sankcijama. Ova agresija ne sme biti uspešna, jer će onda Putin pokušati da izazove podele, mržnju u drugim delovima, naravno i ovde. Uvek naglasim da je ova bila agresije protiv susedne, pravoslavne zemlje od strane Rusije.

(Danas)