Немачки „амбасадор у Приштини“ Јерн Роде: Косово је независна држава, а Западни Балкан унутрашње двориште ЕУ. Мањинске заједнице морају да прихвате да живе на Косову и да нису део Србије

Бојктовање парламента од стране српских посланика није начин да покажу да се осећају као код куће. Косово је независна држава, подржавамо косовску интеграцију у ЕУ структуре и Косово је овде да остане, део сте овог друштва, не можете да будете на две столице, поручио је, између осталог, Јерн Роде, немачки амбасадор у Приштини, у интервјуу за портал Косово онлине, који преносимо.

У интервјуу за Косово онлајн, амбасадор Немачке у Приштини Јерн Роде отворено је одговарао на питања о петицији на северу за смену градоначелника, дијалогу Косова и Србије, српској заједници, статусу Српске православне цркве, трансформацији КБС у војску Косова, улози Немачке у дијалогу, формирању ЗСО, онога шта се догодило у Бањској, интеграцији Западног Балкана у ЕУ…

У среду је почело прикупљање потписа за петицију за смену градоначелника, што је како наводи амбасадор Роде веома позитиван корак напред.

„Прво да нагласим, обично не волим редове, али овакве редове као што смо видели у среду видим као позитивно дешавање. Међутим, да се на кратко вратим назад. Одлука из новембра 2022. косовских Срба да се повуку из свих институција је у нашим очима била велика грешка, аутогол јер се лишавате могућности да учествујете. Сада се надамо да та грешка може да се исправи и да ћемо имати пуно учешће косовских Срба у косовским институцијама, али наравно када се повучете не можете да се вратите као да се ништа није догодило, и зато имамо процес. У среду је био први успешан корак. Видим да је прикупљање потписа почело у Митровици и Лепосавићу и надам се да ће брзо почети у Зубином Потоку и Звечану“, рекао је Роде у интервјуу за Косово онлајн који је вођен дан пре почетка прикупљања потписа у Зубином Потоку и Звечану.

У питању је прикупљање потписа за смену градоначелника, али не и локалних одборника. Да ли би то могао да буде окидач за нову кризу уколико будемо имали српске градоначелнике на челу општина на северу, али албанске одборнике?

Волео бих да нагласим, хајде да решавамо један проблем по реду. Све је почело када су се косовски Срби повукли из институција и зато сада имамо изазов. Сада имамо први корак да променимо градоначелнике и надам се да ће бити испуњен кворум од 20 одсто. Затим следи други корак, референдум где вам је потребно 50 одсто плус један, што значи да би велики део популације требало да учествује. Ово је позитиван корак који показује да смо у политичком процесу, а не у процесу повлачења и оптуживању једних других.

Очекујете ли и повратак Срба у Косовску полицију?

Било је пуно отказа, не само када је полиција у питању, али полиција је запослила ново особље, укључујући и из мањинских заједница, укључујући и косовске Србе. Кад поднесете оставке морате и да сносите последице.

Након регистарских таблица и енергетског споразума, да ли је дијалог добио на новом моментуму и шта можемо очекивати у 2024?

Видели смо масовну регистрацију на РКС таблице, видели смо спровођење енергетског споразума и да ће након 25 година рачуни за струју бити плаћани у скоријој будућности. Видели смо и повећано интересовање за косовске пасоше. Желимо да видимо убрзање дијалога. Сада је било састанака ове недеље на маргинама скупа у Давосу, знам да је косовски премијер Курти био тамо, био је председник Вучић, али волео бих више директних састанака, уместо са трећом страном. Било би добро када би се представници Косова и Србије директно састајали како би убрзали процес јер нам је потребно решење, поготово у корист опште популације.

Да ли је коначно дошло време да се успостави ЗСО?

Да. То је обавеза Косова из 2013. и 2015, која још није спроведена. Видели сте саопштења Квинте, као и Немачка, шта смо причали јавно. Косово је рекло да је спремно да прихвати овај предлог који је донео специјални представник ЕУ којег у потпуности подржавамо. Као што знате, Србија је до сада одбијала да потпише и сада смо у застоју. Лајчак напорно ради како би превазишли ову ситуацију, јер на крају требамо решење како би све паралелне институције биле интегрисане и како би се Срби на Косову осећали као код куће и да су део друштва. Не само они, него сви би требало да се осећају као код куће. И да убрзамо европски пут, обе земље, Косово и Србија припадају ЕУ.

На Косову је недавно боравила представница ЕП Виола фон Крамон која је навела да су јој представници српске заједнице рекли да се осећају као грађани другог реда. Како гледате на то?

Видео сам њене коментаре и састао се с њом. Мислим да косовска влада мора више да учини у приласку косовским Србима, али очекујем од српских представника да раде у том правцу. Бојкотовање парламента од стране српских посланика није начин да покажу да се осећају као код куће. Косово је независна држава, подржавамо косовску интеграцију у ЕУ структуре и Косово је овде да остане, део сте овог друштва, не можете да будете на две столице. Тражи се компромис и ангажовање обе стране. Косовски Срби јесу у тешком положају, у сендвичу између захтева од стране Београда и притиска од Косова и то је ситуација коју морамо да превазиђемо. Зато морамо да имамо пружање руке од стране косовске владе, али и да мањинске заједнице морају да прихвате на живе на Косову, а не као део Србије.

Да ли ће дијалог успорити предстојећи избори за Европски парламент и у САД?

Очекујем искрено од политичара да користе прилике, а не увек изговоре да не раде. Имали смо недавно изборе у Србији који су били ванредни, можда ћемо имати изборе на Косову, али имамо изабране лидере који треба да раде у интересу народа, мира и ЕУ интеграција. И да, рекли сте да су избори у Европи, међутим то не треба да спречава лидере у овом региону да се понашају одговорно.

Каква је улога Немачке у дијалогу?

Као што сам раније рекао, потпуно подржавамо ЕУ представника. Немачка жели сваку земљу у региону у ЕУ, најбрже могуће, али то зависи од две ствари. Самих земаља и наравно да ЕУ уради свој домаћи. Већ смо на 27 чланица, са додатних шест били би на 33. Западни Балкан је унутрашње двориште ЕУ и јасно показујемо да смо један од главних протоганиста који подржавају Косово и Србију и друге да уђу у ЕУ. Да ли је то сада у питању Берлински процес, чији је последњи самит био у Тирани или то што имамо сталне састанке на високом нивоу, сада следи финансијска подршка балканским земљама како би се приближиле ЕУ. Оно што је сигурно јесте да нема ентузијазма да се прихвате земље које немају добросуседске односе. Као што је рекао мој канцелар, незамисливо је да две земље које не признају једну другу уђу у ЕУ. Зато нам је потребна потпуна нормализација. Зато гурамо убрзање дијалога.

Косово је недавно добило визну либерализацију, али сада се поставља питање када ће она важити и за Срби који имају пасоше издате од Координационе управе?

Две ствари. Сјајна је вест да сваки косовски грађанин може сада да путује слободно у ЕУ. Борили смо се дуго за то, поготово Немачка. Косово је последња земља која је добила визну либерализацију. Желимо и да сви косовски Срби уживају у визној либерализацији. Најлакши начин јесте да имате косовски пасош. У вези овог пасоша који сте споменули, Комисија ЕУ је објавила предлог за регулацију који ће омогућити косовским Србима са овим пасошима да имају бенифит од визне либерализације. О овом предлогу ће бити дискутовано у Комисији и Европском парламенту. Циљ је јасан, желимо да сви имају бенифит од визне либерализације. Најлакши начин јесте да сви имају косовски посош, зато сам напоменуо на почетку да имате повећање интерсовање за косовске пасоше од стране мањинских заједница.

Како гледате на дешавања у Бањској?

Бањска јесте променила све. Био је то терористички напад. То нису били незадовољни грађани, већ су они имали ракетне бацаче, аутоматско оружје, гранате… Ми још увек тражимо наводне починиоце који морају бити приведени правди. Милан Радоичић је сам рекао да је одговоран, али још увек нема одговорности, ми не можемо прихватити принцип некажњивости. Ако почините злочин, мора вам се судити. Надамо се да Србија ради на томе. Лично, нисам могао да замислим да ће овако нешто догодити, и зато је након тога Нато повећао присуство и Немачка ће то исто урадити новим контигентом од маја. Оно што желимо јесте мир и стабилност. Овакви напади су сушта супротност од тога. Ако починиоци напада на Бањску не буду кажњени, како онда може бити повећано поверење између две земље. Ово је била велика ствар и заиста починиоци морају бити кажњени.

Да ли Русија може да наруши стабилност Западног Балкана?

Русија је напала Украјину, суседну православну земљу и од тада је на хиљаде људи је погинуло. Ово је била агресија на тлу Европе, и цела Европа се ујединила против руске агресије. Немачка је једна од земаља које највише подржавају Украјину да поврати изгубљене територије и да сачува стабилност. Надамо се да ће се све земље, укључујући Србију прикључити санкцијама. Ова агресија не сме бити успешна, јер ће онда Путин покушати да изазове поделе, мржњу у другим деловима, наравно и овде. Увек нагласим да је ова била агресије против суседне, православне земље од стране Русије.

(Данас)