субота, 02. јул 2022. | |
Андриј Мелник, украјински амбасадор у Немачкој, поновио је да је за њега Степан Бандера „борац за слободу“, а не фашиста и масовни убица. Званични Кијев се дистанцирао од изјава, а у немачким медијима има критика. Украјински амбасадор у Немачкој Андриј Мелник „поново провоцира“ изјавама о Степану Бандери, пише недељник Шпигел на свом порталу. Лист подсећа да међу историчарима углавном влада консензус о томе да је Организација украјинских националиста коју је предводио Бандера (1909-1959) била фашистичка и расистичка.
„Украјински амбасадор Андриј Мелник поларизује“, оцењује Шпигел и подсећа да је Мелник много пута оштро критиковао Берлин због наводно недовољне подршке Украјини која је под руском агресијом. Неки те његове оштре апеле цене, пише Шпигел, други их виде као непримерене, али Мелников однос према Бандери све време је споран. „Бандера је био украјински националиста који је током Другог светског рата једно време сарађивао са Вермахтом, али је онда завршио у концентрационом логору Заксенхаузен, а касније га је убио КГБ. У деловима Украјине важи за националног хероја због борбе за независност земље од Совјетског Савеза“, наводи се у чланку. „Други у Бандери виде фашисту и ратног злочинца који је сарађивао с националсоцијалистима. Сам Мелник важи за Бандерину присталицу.“ Тема је подгрејана након интервјуа који је Мелник дао немачком јутјуберу Тилу Јунгу на каналу Јунг & Наив, где је тврдио да су приче о томе да је Бандера командовао масовном убијању Јевреја и Пољака само руска пропаганда прихваћена и на Западу.
„Нема доказа да су Бандерине трупе убиле стотине хиљада Јевреја“, рекао је Мелник. Он је Бандеру називао „борцем за слободу“ упоредивши га са Робином Худом. Водитељ Јунг је Мелнику потом цитирао летке у којима наводно Бандера позива на уништење Руса, Мађара, Пољака и Јевреја, али је украјински амбасадор поновио да Бандера није био масовни убица и затворио тему речима: „Нећу ти сада рећи да се од тог виђења дистанцирам. И то је то!“ Шпигел наводи да је однос према Бандери једна од тачака спорења Русије и Украјине, те да је Кијев 2015. донео закон којим је „улога националистичких герилаца протумачена као борба за слободу Украјине“. Подсећа се да је те године Мелник положио цвеће на Бандерин гроб, те да је, након почетка рата у Украјини, жестоко наступао на Твитеру против свих који би га због тога критиковали. „Додуше, Бандерин култ до данас није могао да се сасвим развије: У западној Украјини има многе присталице, али се у централној и источној Украјини одбацује до данас“, закључује Шпигел. Немачки медији преносе и саопштење Министарства спољних послова Украјине које се дистанцира од Мелникових изјава наводећи да су то његове личне позиције, а не званичне. Берлинер цајтунг преноси неке од реакција, углавном са Твитера, у којима се Мелник оштро критикује због ових изјава. „Прави се да не зна. Какво је ово негирање историје. Каква ревизија историје. Какво лицемерје. Стидите се“, поручио је Мелнику познати пијаниста Игор Левит. Редитељ Томас Бон написао је да би „сваки немачки политичар, спортиста, уметник или новинар, који би овако говорио о познатом фашисти и вероватном масовном убици попут Бандере, у Немачкој био изведен пред суд и са правом презрен“.
Амбасадор Мелник је на Твитеру оштро одговарао критичарима, тврдећи да Немци немају право да критикују Бандеру јер су немачки нацисти побили десет милиона људи у Украјини.
Он се у четвртак на Твитеру оштро обратио и ауторима једног апела за прекид борбе у Украјини, називајући их „гомилом псеудо-интелектуалних губитника“ који би требало да се „терају дођавола са својим дефетистичким саветима“. Споменик Степану Бандери у Лавову Претходно је недељник Цајт објавио апел махом немачке групе интелектуалаца који траже од Запада да мотивише Украјину на преговоре, уместо да је наоружава. Према њиховом виђењу, није реалистично да Украјина победи у рату и да сачува целу своју територију, па наоружавање само продужава агонију и свет излаже ризику од ширег сукоба. Међу потписницима су публициста Јакоб Аугштајн, професор Волфганг Меркел, економиста Џефри Сакс, бивши генерал Ерих Вад, списатељица Јули Цех и други. (Дојче веле) |