Немачка: Да ли је ''Мерколанд'' нови европски ''пар снова''?

БЕРЛИН - Да ли је ''Мерколанд'' нови, европски ''пар снова'', питање је које се поставља одмах ''дан после'', уз јасан одговор многих познаваоца немачко-француских односа да међусобне блокаде нису ни у чијем интересу и да се Французи нису одлучили против Немачке, већ за Француску.

Ангела Меркел и Франсоа Оланд

Немачка страна, истовремено, наглашава повезаност у Европи и немачко-француске односе, као мотор развоја Европске уније (ЕУ), али и не заборавља да курс штедње, који Берлин заступа у времену кризе - нема алтернативу.

Како ће даље бити на релацији Берлин-Париз, могло би се већ наслутити из тога што је Меркелова, за коју се каже да је политичар који се прецизношћу научника и помоћу сопственог мозга увек дочепа циља, већ разговарала са новоизабраним француским шефом државе Франсоа Оландом и упутила му позив да што пре дође у немачку престоницу.

Иако је до последњег момента подржавала потученог бившег шефа државе Николу Саркозија, избор његовог противника Оланда, из угла Меркелове, и није баш нека лепа појава, али је подношљива-кажу аналитичари.

Немачка даје Европи тон, Француска се бори против привредног краха и жели председника који ће је достојно и снажно представљати и - са Меркеловом причати равноправно- кратко и јасно кажу немачки аналитичари, који ''признају'' да ће Оланд, наравно, за њу бити тежак преговарач, али и ''упозоравају'' да ће и он видети, како тек она зна да буде тешка.

Он жели конјунктурне програме, она буџетску дисциплину- али ако ''Мерколанд'' буде паметан тим, онда ће њих двоје да се сложе о заједничком путу, на коме ће моћи код ''домаће публике'' да сачувају ''образ'', јер обострана блокада није ни у чијем интересу - сматрају немачки аналитичари.

И, када све изгледа да ће ''Мерколанд'' постати нови, европски ''пар снова'', за Меркелову се појављује проблем на ''домаћем'' терену и то у виду њених најближих-коалиционих партнера либерала шефа дипломатије Гвида Вестевела и вицеканцелара Филипа Реслера.Већина Немаца сматра да она држи ствари под контролом и то што је она таква, помаже њеној Хришћанско-демократској унији и њој даје наду да ће 2013. године поново бити изабрана за канцелара. Највећи ризик за Меркелову су либерали, који би, ако се одлуче у правцу коалиције са социјалдемократама и партијом Зелени, померили статику моћи.

За либерале, којима је од јуче, на изборима у Шлезвиг-Холштајну, када су прекинули серију пораза и освојили више од осам одсто гласова и које следеће недеље, на изборима у Северној Рајни Вестфалији, изгледа, очекује још један могући успех би било смислено да се кроз коалицију са социјалдемократама и зеленим, како се каже, ослободе дугогодишњег ''заточеништва'' од демохришћана.

Иако до савезних избора има још дуго и иако се о могућем ''претрчавању'' либерала на страну социјалдемократа и зелених потпуно необавезно говори, могло би то Меркелову алармирати. Либерали би, могли из угла демохришћана, да изгледају не као неко с ким ће се добити владина већина, већ као неко с ким ће већина бити спречена.

Меркел, наравно, следеће године може да тежи и такозваној ''јамајка коалицији'' са либералима и зеленим, али је питање како би њени конзервативци и зелени функционисали.

(Танјуг)