Nebojša Vujović: Dolazak Aleksandra Ksanofa na mesto čoveka zaduženog za Zapadni Balkan je „kazna za Dodika i prut za usmeravanje Aleksandra Vučića“

Aleksandar "Saša" Kasanof preuzeo je funkciju zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkanu gde dolazi na mesto Gabrijela Eskobara. Kasanof je poznat kao diplomata kog je Stejt Dipartment uglavnom angažovao na zadacima koji su podrazumevali slabljenje ruskog uticaja, stoga nema sumnje da bi njegov angažman u regionu trebalo posmatrati iz tog ugla, piše Nova.rs.

Aleksandar Kasanof, čiji je nadimak Saša, nasledio je Gabrijela Eskobara, koji je od leta 2021. bio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan. Eskobarov mandat ostaće upamćen po sporazumu u Briselu između Beograda i Prištine i Ohriskom sporazumu koji je trebao da utre put normalizaciji odnosa dveju stranu. Međutim, nakon potpisivanja sporazuma ozbiljnijih pomaka u dijalogu nije bilo.

„I dalje se nadam, ali mi je istekao mandat. Znam da će ovoj kancelariji to ostati prioritet“, rekao je Eskobar u jednom od svojih poslenjih obraćanja medijima u svojstvu specijalnog izaslanika.

Kasanof „vremenska nepogoda“

Tokom diplomatske karijere, Aleksandar Kasanof je bio izvršni pomoćnik bivše podsekretarke za politička pitanja Viktorije Nuland i vršioca dužnosti podsekretara za politička pitanja DŽona Basa. Dobitnik je nagrade „DŽejms Klement Dan“ (James Clement Dunn Award) za izvrsnost, za rad na poziciji političkog savetnika u ambasadi SAD u Kijevu tokom „Majdanske revolucije“ 2014. godine, kojom je sa vlasti oboren proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i uspostavljena proevropska vlada.

Da će njegov zadatak biti u velikoj meri usmeren ka slabljenju ruskog uticaja i na Zapadnom Balkanu, smatra Nikola Jovanović, nekada savetnik ministra spoljnih poslova, a sada direktor nevladine organizacije CLS, piše Nova.rs.

On ističe da Kasnof nema mnogo iskustva sa regionom, ali da bi njegovo imenovanje trebalo posmatrati kroz prizmu prethodnog angažmana u Ukrajini.

„Za očekivati je da će posmatrati Zapadni Balkan isključivo u kontekstu sukoba Zapada i Rusije oko Ukrajine. Radio je dugo sa Viktorijom Nuland, koja još uvek ima uticaj na njega. U narednom periodu trebalo bi očekivati nastavak pritiska na Srbiju oko uvođenja sankcija Rusiji i isporuke municije i druge pomoći Ukrajini, ali i proširenje liste sankcija za pojedince i firme iz Srbije. Srbija na žalost nema duboke kontakte sa biznis i tehnološkom elitom iz Amerike, tako da birokrate imaju veliki uticaj, koji je često nepovoljan po nas“, objašnjava sagovornik.

S druge strane, dipomata Nebojša Vujović opisao je Kasanofa kao „vremensku nepogodu“.

„On je kazna za Dodika i prut za usmeravanje Vučića. Ipak, on će izvesno na toj funkciji biti do 10. januara i Trampove inauguracije, jer će u Americi, sa dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika, svi ambasadori i funkcioneri administracije podneti ostavke“, ističe Vujović.

Kasanof u Vašingtonu ima više zaduženja, među kojima su mesto direktora Kancelarije za globalnu politiku i programe u Birou za pitanja međunarodne trgovine drogom i sprovođenja zakona, mesto direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove i mesto zamenika direktora Kancelarije za pitanja Kavkaza i regionalne sukobe.

Radio je u američkim diplomatskim misijama u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini, navodi se na sajtu Stejt departmenta.

Novi specijalni izaslanik iz SAD završio je Nacionalni ratni koledž, Fakultet za napredne međunarodne studije Univerziteta DŽons Hopkins i Hamilton koledž. Govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik.

(N1)