Nebojša Čović: Svi smo govorili Đinđiću da se sprema njegovo streljanje

Ja sam rizikovao glavu, moju i moje porodice, u rušenju „slobizma“ i ne dozvoljavam nikome da dovodi u pitanje korektnost moje saradnje sa Zoranom Đinđićem, moju spremnost da platim punu cenu za rušenje „slobizma“, a pogotovo ne dozvoljavam igru sa mojim imenom zarad skrivanja i falsifikovanja istine!

Ovo je za „Novosti“ izjavio Nebojša Čović, bivši potpredsednik Vlade Srbije, povodom krivične prijave koju su protiv njega podnele majka i sestra pokojnog premijera Đinđića, a preko advokata Srđe Popovića. U toj prijavi Čović se tereti da je „zajedno sa osobama koje su već pravosnažno osuđene za ovo delo izvršio krivično delo podstrekivanja na ubistvo predstavnika najviših državnih organa“.

Čović se pita ko su ljudi oko Zorana Đinđića koji nisu obavili svoju dužnost da ga zaštite od zla „kojeg smo svi mi bili svesni, kojem smo svi bili izloženi“:

- Ko je od takvih Đinđićevih prijatelja održavao svakodnevne i tesne kontakte sa mafijaškom grupom koja se podelila na dve grupe? Prvo su svi bili zajedno, a onda su se podelili zbog interesa na dve grupacije - zemunsku i surčinsku. Koga policijski izvori nezvanično navode kao grupu moćnih političara koja je buduće ubice pustila iz zatvora u kojem su ležali izručeni iz Francuske, a na osnovu dokaza da su umešani u sve otmice tokom tih godina po Srbiji? I ko je za puštanje „francuza“ iz zatvora dobio zlatan „roleks“? Ovo je utvrđeno tokom sudskog postupka. Zašto se tu stalo sa istragom?

Čović kaže da njega optužuju, pozivajući se na svoje prijatelje iz zemunskog klana, da je u nekom razgovoru sa Velimirom Ilićem rekao da ne brine zbog Legije, i da su to gluposti.

- I danas smatram da bilo kakav zemunski klan ili bilo koji drugi klan ili Legija ne može da se suprotstavi državi i pobedi državu - ističe naš sagovornik. - Pokazalo se da oni mogu da izvrše atentat na političkog lidera samo kad ga državne službe ne čuvaju. Organizovana država - policija, vojska, DB - nema probleme da slisti bilo koju grupu ljudi koja je spremna da digne oružje na Srbiju. To je bio moj stav tada, to je moj stav i danas.

Ovo je, tvrdi naš sagovornik, rekao nekoliko puta na predsedništvu DOS.

Čović pita i da li je do pobune JSO došlo zato što „francuzi“ nisu pušteni iz zatvora? Zna se, kaže on, ko je iz DOS išao u sud, Tužilaštvo i zatvor da bi „francuzi“ bili pušteni.

- To sigurno nisam ja. Da li ja imam udela što je u Kuli DB predat u ruke Legije? - pita Čović, i dodaje:

- Mene nikad nije bilo na slavama i proslavama i rođendanima o kojima svedoči Beba u svojoj knjizi, navodeći prisutne goste.

On ističe da razume bol majke i sestre i njihovo nastojanje, da, ako postoji, istraga o pozadini ubistva mora da krene u svim mogućim pravcima.

- Kakav je to porodični advokat koji je veoma kritički govorio o Zoranu dok je bio živ, a danas preporučuje da istraga krene samo u jednom pravcu. Šta ćemo sa ostalim pravcima? Pucači su osuđeni, ali ta osuda nijednu moguću pozadinu, bila ona politička, kriminalna, inostrana, regionalna, ekonomska, prekookeanska ne oslobađa moguće istrage - navodi bivši potpredsednik Vlade.

On je mišljenja da sve izjave Srđe Popovića da tačno zna ko stoji u pozadini ubistva, da proziva ljude, da ucenjuje Tužilaštvo, da pravi spisak već osuđenih pokazuju da njemu nije stalo do iskrenog i otvorenog istraživanja Đinđićeve smrti, već do sadašnjih političkih poena i drugih oblika koristi.

- Kakav je to čovek Srđa Popović koji sebe naziva „tehnički gledano“ izdajnikom, kakav je to pravnik i kakav je pravni sistem u kojem se kaže: znaju se krivci? Zašto su na slobodi? Kakav je to dokaz: Evo, ja vam kažem da su ga oni ubili! Pa ćemo onda shodno toj teoriji verovati jednom žanru izjave zaštićenih svedoka, ali nećemo uzimati u obzir drugi žanr izjave zaštićenih svedoka koji upućuju na prijateljstva Đinđićeve okoline i mafijaškog centra u Zemunu - ističe Čović.

Naš sagovornik ističe da danas, kada razmišlja, postoji samo jedna prava misterija:

- Ako smo svi govorili Đinđiću da se sprema njegovo streljanje, da se znaju bande organizatora i pucača, zašto nijedna služba i nijedan prijatelj nije obavio svoju dužnost? Kako je moguće da Beba Popović od dve hiljade mogućih kriminalaca zna imena sedamnaest učesnika u atentatu i ima njihove slike? Kako je moguće da to zna nekoliko sati posle atentata, a nije moguće da to nije znao nekoliko sati, dana, meseci... pre atentata?

Čović navodi da postoje četvorica Zoranovih ljudi koji su se bavili DB i policijom.

- Jedan je bio vlasnik reklamne agencije koji u svom svedočenju navodi da Đinđić nije imao vremena i strpljenja da se bavi policijom, pa je to prepustio vladinom portparolu. Drugi je došljak iz BiH koji je imenovan za Zoranovog savetnika za bezbednost. Treći je najbliži prijatelj Šilerove ulice i obožavalac beretki. Četvrti je prvo šef kabineta Zorana Đinđića, a potom zamenik Dušana Mihajlovića, ministra unutrašnjih poslova, zadužen za borbu protiv kriminala. Upravo ovom poslednjem mesec dana pre ubistva Vladimir Vukosavljević, šef Đinđićevog obezbeđenja, podnosi ostavku zato što nemaju pomoć od države. Svi ovi ljudi su, računajući i advokate, sada interesantno politički angažovani - dodaje Čović.

On se pita kako je moguće da ceo DOS zna koja četvorka je upravljala policijom i DB sem onog dela koji je posle pobune poveren „zemuncima“, a da niko tu četvoricu ne pomene da su odgovorni za Zoranovu smrt, makar zbog nevršenja i zanemarivanja službenih obaveza i dužnosti?

- Pitam se da li optužbe na moj račun potiču iz tog kruga? Da li su oni odabrali mene kao cilj kako bi neuspešno pokušali da pokriju svoju odgovornost u atentatu na Đinđića? Jasno je da je ta četvorka bila ekipa koja je okruživala Đinđića, a istoj su u svemu bili podređeni DOS, Vlada, mediji i Skupština - naglašava Čović.

Oni su znali, dodaje naš sagovornik, da ume da se brani.

- U to doba bio sam pošteđen njihovih napada jer su znali da ću uzvratiti udarac. Posle Đinđića upravljačke poslove dobio je Živković. Ja sam u to doba izričito tražio da premijerski poslovi pripadnu čoveku iz DS - podseća on.

Čović kaže da mu nije jasno zašto ljudima koji su, kako sami tvrde, imali kontakte sa „zemuncima“ i Legijom nisu postavljena sledeća pitanja: zašto su se družili sa ljudima koji su ubili Đinđića, kako to da su svi pričali o atentatu, a da samo oni koji su se družili sa „zemuncima“ i beretkama nijednim zvaničnim dopisom nisu obavestili ni Zorana, a ni policiju, ni DOS do kakvih su saznanja došli družeći se sa budućim ubicama?

- Naprotiv, zatražili su da ih u vreme vanrednog stanja nekakva komisija ispita i onda su objasnili svoja druženja i prijateljstva sa mafijom i Legijom. Navodno, oni su njih špijunirali. Vidim da su odlično obavili zadatak špijuniranja. Mislim da ovu istragu u svim pravcima treba poveriti kompetentnim ljudima, završiti jednom zauvek i sprečiti zloupotrebu mrtvog Zorana i zloupotrebu dela njegove familije čemu prisustvujemo - kaže Čović.

Čović podvlači da Srbija mora da zna ko je ubio premijera: - To je utvrđeno suđenjem. Srbija mora da zna što je pozadina atentata. Kome je istinski stalo do istine taj neće upućivati istragu samo u jednom smeru, put onih svedoka koji mogu da posvedoče ko šta krije i ko šta laže i ko je mogao da spreči Zoranovu smrt da se nije smrtno plašio Legije.

- Ovakvi advokati ne mogu od mene da naprave saučesnika, ni čoveka koji je imao moć da zaštiti Đinđića, a to nije učinio. Moć i saznanje su imali drugi i ja verujem da državni organi Srbije ozbiljnom istragom mogu da identifikuju inspiratore i nalogodavce. Znajući to, ili znajući ko sam i šta sam danas, neću dozvoliti nijednom advokatu da mi bude sudija ili dželat.

Lj. Begenišić

(Večernje novosti)