Небојша Човић: Сви смо говорили Ђинђићу да се спрема његово стрељање

Ја сам ризиковао главу, моју и моје породице, у рушењу „слобизма“ и не дозвољавам никоме да доводи у питање коректност моје сарадње са Зораном Ђинђићем, моју спремност да платим пуну цену за рушење „слобизма“, а поготово не дозвољавам игру са мојим именом зарад скривања и фалсификовања истине!

Ово је за „Новости“ изјавио Небојша Човић, бивши потпредседник Владе Србије, поводом кривичне пријаве коју су против њега поднеле мајка и сестра покојног премијера Ђинђића, а преко адвоката Срђе Поповића. У тој пријави Човић се терети да је „заједно са особама које су већ правоснажно осуђене за ово дело извршио кривично дело подстрекивања на убиство представника највиших државних органа“.

Човић се пита ко су људи око Зорана Ђинђића који нису обавили своју дужност да га заштите од зла „којег смо сви ми били свесни, којем смо сви били изложени“:

- Ко је од таквих Ђинђићевих пријатеља одржавао свакодневне и тесне контакте са мафијашком групом која се поделила на две групе? Прво су сви били заједно, а онда су се поделили због интереса на две групације - земунску и сурчинску. Кога полицијски извори незванично наводе као групу моћних политичара која је будуће убице пустила из затвора у којем су лежали изручени из Француске, а на основу доказа да су умешани у све отмице током тих година по Србији? И ко је за пуштање „француза“ из затвора добио златан „ролекс“? Ово је утврђено током судског поступка. Зашто се ту стало са истрагом?

Човић каже да њега оптужују, позивајући се на своје пријатеље из земунског клана, да је у неком разговору са Велимиром Илићем рекао да не брине због Легије, и да су то глупости.

- И данас сматрам да било какав земунски клан или било који други клан или Легија не може да се супротстави држави и победи државу - истиче наш саговорник. - Показало се да они могу да изврше атентат на политичког лидера само кад га државне службе не чувају. Организована држава - полиција, војска, ДБ - нема проблеме да слисти било коју групу људи која је спремна да дигне оружје на Србију. То је био мој став тада, то је мој став и данас.

Ово је, тврди наш саговорник, рекао неколико пута на председништву ДОС.

Човић пита и да ли је до побуне ЈСО дошло зато што „французи“ нису пуштени из затвора? Зна се, каже он, ко је из ДОС ишао у суд, Тужилаштво и затвор да би „французи“ били пуштени.

- То сигурно нисам ја. Да ли ја имам удела што је у Кули ДБ предат у руке Легије? - пита Човић, и додаје:

- Мене никад није било на славама и прославама и рођенданима о којима сведочи Беба у својој књизи, наводећи присутне госте.

Он истиче да разуме бол мајке и сестре и њихово настојање, да, ако постоји, истрага о позадини убиства мора да крене у свим могућим правцима.

- Какав је то породични адвокат који је веома критички говорио о Зорану док је био жив, а данас препоручује да истрага крене само у једном правцу. Шта ћемо са осталим правцима? Пуцачи су осуђени, али та осуда ниједну могућу позадину, била она политичка, криминална, инострана, регионална, економска, прекоокеанска не ослобађа могуће истраге - наводи бивши потпредседник Владе.

Он је мишљења да све изјаве Срђе Поповића да тачно зна ко стоји у позадини убиства, да прозива људе, да уцењује Тужилаштво, да прави списак већ осуђених показују да њему није стало до искреног и отвореног истраживања Ђинђићеве смрти, већ до садашњих политичких поена и других облика користи.

- Какав је то човек Срђа Поповић који себе назива „технички гледано“ издајником, какав је то правник и какав је правни систем у којем се каже: знају се кривци? Зашто су на слободи? Какав је то доказ: Ево, ја вам кажем да су га они убили! Па ћемо онда сходно тој теорији веровати једном жанру изјаве заштићених сведока, али нећемо узимати у обзир други жанр изјаве заштићених сведока који упућују на пријатељства Ђинђићеве околине и мафијашког центра у Земуну - истиче Човић.

Наш саговорник истиче да данас, када размишља, постоји само једна права мистерија:

- Ако смо сви говорили Ђинђићу да се спрема његово стрељање, да се знају банде организатора и пуцача, зашто ниједна служба и ниједан пријатељ није обавио своју дужност? Како је могуће да Беба Поповић од две хиљаде могућих криминалаца зна имена седамнаест учесника у атентату и има њихове слике? Како је могуће да то зна неколико сати после атентата, а није могуће да то није знао неколико сати, дана, месеци... пре атентата?

Човић наводи да постоје четворица Зоранових људи који су се бавили ДБ и полицијом.

- Један је био власник рекламне агенције који у свом сведочењу наводи да Ђинђић није имао времена и стрпљења да се бави полицијом, па је то препустио владином портпаролу. Други је дошљак из БиХ који је именован за Зорановог саветника за безбедност. Трећи је најближи пријатељ Шилерове улице и обожавалац беретки. Четврти је прво шеф кабинета Зорана Ђинђића, а потом заменик Душана Михајловића, министра унутрашњих послова, задужен за борбу против криминала. Управо овом последњем месец дана пре убиства Владимир Вукосављевић, шеф Ђинђићевог обезбеђења, подноси оставку зато што немају помоћ од државе. Сви ови људи су, рачунајући и адвокате, сада интересантно политички ангажовани - додаје Човић.

Он се пита како је могуће да цео ДОС зна која четворка је управљала полицијом и ДБ сем оног дела који је после побуне поверен „земунцима“, а да нико ту четворицу не помене да су одговорни за Зоранову смрт, макар због невршења и занемаривања службених обавеза и дужности?

- Питам се да ли оптужбе на мој рачун потичу из тог круга? Да ли су они одабрали мене као циљ како би неуспешно покушали да покрију своју одговорност у атентату на Ђинђића? Јасно је да је та четворка била екипа која је окруживала Ђинђића, а истој су у свему били подређени ДОС, Влада, медији и Скупштина - наглашава Човић.

Они су знали, додаје наш саговорник, да уме да се брани.

- У то доба био сам поштеђен њихових напада јер су знали да ћу узвратити ударац. После Ђинђића управљачке послове добио је Живковић. Ја сам у то доба изричито тражио да премијерски послови припадну човеку из ДС - подсећа он.

Човић каже да му није јасно зашто људима који су, како сами тврде, имали контакте са „земунцима“ и Легијом нису постављена следећа питања: зашто су се дружили са људима који су убили Ђинђића, како то да су сви причали о атентату, а да само они који су се дружили са „земунцима“ и береткама ниједним званичним дописом нису обавестили ни Зорана, а ни полицију, ни ДОС до каквих су сазнања дошли дружећи се са будућим убицама?

- Напротив, затражили су да их у време ванредног стања некаква комисија испита и онда су објаснили своја дружења и пријатељства са мафијом и Легијом. Наводно, они су њих шпијунирали. Видим да су одлично обавили задатак шпијунирања. Мислим да ову истрагу у свим правцима треба поверити компетентним људима, завршити једном заувек и спречити злоупотребу мртвог Зорана и злоупотребу дела његове фамилије чему присуствујемо - каже Човић.

Човић подвлачи да Србија мора да зна ко је убио премијера: - То је утврђено суђењем. Србија мора да зна што је позадина атентата. Коме је истински стало до истине тај неће упућивати истрагу само у једном смеру, пут оних сведока који могу да посведоче ко шта крије и ко шта лаже и ко је могао да спречи Зоранову смрт да се није смртно плашио Легије.

- Овакви адвокати не могу од мене да направе саучесника, ни човека који је имао моћ да заштити Ђинђића, а то није учинио. Моћ и сазнање су имали други и ја верујем да државни органи Србије озбиљном истрагом могу да идентификују инспираторе и налогодавце. Знајући то, или знајући ко сам и шта сам данас, нећу дозволити ниједном адвокату да ми буде судија или џелат.

Љ. Бегенишић

(Вечерње новости)