На улицама Земуна и Новог Београда одржана литија у знак подршке Србима и СПЦ у Црној Гори; У храму Светог Симеона Мироточивог служен молебан

 Недељно јутро у Београду почело је молитвеном подршком народу И Цркви у Црној Гори. Улицама Земуна ка новобеоградском храму Светог Симеона Мироточивог креће се литија у којој је неколико хиљада Београђана.

Молитвени ход креће се из два правца – из Земунског парка ка цркви Светог Димитрија, а где се сабирају грађани с друге стране из новобеградских цркви. Сви заједно потом иду ка храму Светог Симеона Мироточивог где ће око 11,30 бити служен молебан.

 Режим Мила Ђукановића усвојио је после вишегодишњих покушаја Закон о верским слободама којим се директно атакује на храмове и имовину Митрополије црногорско-приморске, односно Српске цркве. Овај закон отвара простор црногорским властима да присвајају или воде спорове посебно око храмова саграђених до 1918 . године. Управо под овакву класификацију спадају највредније светиње Српске цркве – Острог, Морача…

 Усвајање закона у парламенту у Подгорици, изазвало је бунт народа који непромењеном истрајношћу траје већ око месец дана. Литије и молебани у Црној Гори до сада су најбројнији скупови организовани на простору ове државе.

 Догађање народа и верника освестлило је и питање положаја Срба у Црној Гори о коме до сада готово да и није било речи у широј јавости. Положај Српске цркве и њена будућност на овим просторима, отворила је и питање ко ће преговарати са црногорским властима о трајном уговору државе и СПЦ. За "Блиц", члан Епископског савета на простору Црне Горе, владика захумско-херцеговачки Димитрије, рекао је, да је управо овај Савет најпозванији, а да су његови ставови о битним питањима заједнички и једнаки са београдском Патријаршијом и Синодом.

За закон који је усвојила власт Мила Ђукановића слажу се аналитичари - и не само са православних простора већ и Католичких - да је неуставан. У позадини гурања спорног закона за сада је јасна једна намера, а то је стварање црногорске цркве, за коју је међутим, јасно поручено из прве међу Патријаршијама – Цариградске, да неће добити аутокефалност.

(Блиц)